Postoje ljudi kojima svakodnevni zvukovi ne predstavljaju nikakav problem, ali ima i onih koji na njih reaguju veoma burno.
Zvuk žvakanja, kašlja, disanja ili čak nečijih koraka kod njih može da izazove intenzivnu nervozu i osećaj koji daleko prevazilazi običnu nelagodnost.
Stručnjaci objašnjavaju da ovakve reakcije mogu da budu povezane sa mizofonijom, retkim psihičkim poremećajem koji se najčešće razvija još u detinjstvu. Iako se o njemu poslednjih godina sve više govori, brojna pitanja i dalje nemaju konačan odgovor.
Šta je mizofonija i kako se ispoljava?
Osobe koje imaju mizofoniju mogu da budu izrazito osetljive na sasvim uobičajene zvukove. Među njima su žvakanje žvake, kašalj, disanje, grebanje po različitim površinama ili zvuk koraka.
Zvukovi koje većina ljudi gotovo i ne registruje, kod osoba sa mizofonijom mogu da izazovu veoma snažan priliv negativnih osećanja, najčešće besa i anksioznosti. Reč je o reakcijama koje su mnogo intenzivnije od obične iritacije.
Prvi simptomi najčešće se javljaju još u detinjstvu, a kako godine prolaze, broj zvukova koji izazivaju neprijatne reakcije može da bude sve veći.
Najteže podnose zvukove najbližih ljudi
Profesor psihijatrije na Univerzitetu u Amsterdamu, Demijen Denis, objasnio je za “Live Science” da osobe sa mizofonijom zaista pate zbog svog stanja.
– Za razliku od ljudi koji kažu da im smeta da neko žvaće čips u bioskopu za vreme filma, ljudi sa mizofonijom zaista pate -, rekao je Denis.
Stručnjaci su otkrili da najveću nelagodnost često izazivaju upravo zvukovi koje proizvode najbliži ljudi, poput članova porodice ili prijatelja. U takvim situacijama reakcije mogu da budu najizraženije, a osobe sa ovim poremećajem mogu da postanu veoma agresivne.
Lečenje nije jednostavno
Kod blažih oblika mizofonije simptomi mogu da se ublaže lekovima, ali za sada ne postoji terapija koja potpuno otklanja ovaj poremećaj.
U najtežim slučajevima ljudi se potpuno izoluju kako bi izbegli zvukove koji im smetaju. Takvo povlačenje može da izazove dodatne probleme, uključujući depresiju i sve izraženiju društvenu izolaciju.
Istraživači su razgovarali sa osobama koje imaju iste simptome
Istraživači iz Amsterdama razgovarali su sa 42 osobe koje su imale slične simptome mizofonije.
Kako su otkrili, ispitanici izbegavaju društvene aktivnosti, veliki deo vremena provode sa slušalicama na ušima, a svakodnevni pokušaji da ne čuju zvukove koji ih uznemiravaju stvaraju im veliki stres. Takođe su naveli da mogu da budu agresivni i da su svesni da je takvo ponašanje neprihvatljivo, ali da je reakcija jača od njihove volje.
Na osnovu tih saznanja istraživači su izneli dijagnostičke kriterijume prema kojima bi mizofonija mogla da bude klasifikovana kao novi psihijatrijski poremećaj.
Da li je mizofonija poseban poremećaj ili simptom drugih stanja?
Uprkos tome, među stručnjacima i dalje ne postoji potpuno saglasje. Pojedini istraživači smatraju da mizofonija možda nije zasebna dijagnoza, već simptom drugih psihijatrijskih poremećaja, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) ili generalizovana anksioznost.
Kod osoba koje pate od mizofonije češće se javljaju depresija i anksioznost, a upravo povezanost sa OKP dodatno otežava utvrđivanje da li je nepodnošenje pojedinih zvukova samostalni poremećaj ili deo neke druge dijagnoze.
Kako je nastao naziv mizofonija?
Istraživači sa Univerziteta “Emori” u Sjedinjenim Američkim Državama, Margaret i Pavel Jastrebof, prvi su uveli naziv mizofonija.
Oni smatraju da su ova stanja povezana sa smanjenom tolerancijom na zvuk. Takođe ističu da pojedini ljudi mogu da imaju mizofoniju, ali da ona kod njih neće izazvati klinički značajne tegobe, dok kod drugih može da dovede do mnogo ozbiljnijih reakcija.
Istraživanje među studentima dalo zanimljive rezultate
U studiji koja je obuhvatila 500 studenata, oko 20 odsto učesnika prijavilo je klinički značajne simptome mizofonije.
Istraživanje je ponovo pokazalo da se simptomi često podudaraju sa anksioznošću, opsesivno-kompulzivnim poremećajem i depresijom, zbog čega stručnjaci nastavljaju da proučavaju prirodu ovog složenog stanja.
Potrebno je još istraživanja
Iako se danas o mizofoniji zna mnogo više nego ranije, stručnjaci ističu da je potrebno još naučnih istraživanja kako bi se precizno utvrdilo da li je reč o posebnom psihijatrijskom poremećaju ili simptomu drugih mentalnih stanja. Ono što je već sada jasno jeste da osobe koje imaju ovo stanje ne reaguju iz hira, već da zvukovi kod njih mogu da izazovu veoma intenzivne emocionalne reakcije koje značajno utiču na svakodnevni život.
Komentari (0)