Čim zahladni, mnoga domaćinstva iz ostave izvade električne grejalice. A pošto je slobodna utičnica često na drugoj strani sobe, grejalica neretko završi priključena na produžni kabl. Upravo ta navika svake zime vatrogascima zadaje dodatni posao.
Prenosna grejalica je jedan od uređaja kod kojih produžni kabl lako može da postane požarni rizik. Ne pomaže ni najskuplji kabl. Razlog je jednostavan fizički princip koji većina ljudi ne primećuje.
Grejalica mora da bude direktno uključena u zidnu utičnicu
Električna grejalica obično troši oko 2.000 vati, a često i više. Uz to, radi satima, pa velika količina struje dugo prolazi kroz kabl. Upravo ta kombinacija velike snage i dugog rada može dovesti do pregrevanja.
Zato proizvođači brojnih grejalica u uputstvima navode da se ne smeju priključivati na produžni kabl. Najbezbednije je uključiti ih direktno u zidnu utičnicu.
Jeftin produžni kabl može da izdrži mnogo manje
Kod najjeftinijih produžnih kablova provodnici mogu biti tanki, oko 0,7 milimetara kvadratnih. Takav kabl bezbedno podnosi oko 6 ampera, odnosno približno 1.380 vati.
Kabl sa provodnikom preseka 1 mm² može da izdrži oko 2.300 vati, dok onaj sa 1,5 mm² podnosi oko 16 ampera, odnosno približno 3.680 vati.
Grejalica od 2.000 vati tako može da premaši granicu tanjeg produžnog kabla. Provodnik se tada zagreva, izolacija može da se deformiše i propali do bakarnih žica, nakon čega može doći do varničenja.
Problem je i što većina ljudi ne zna kakvi se provodnici nalaze u produžnom kablu koji koristi.
Osigurač ne može da spreči ovaj problem
Mnogi misle da će kućni osigurač sprečiti problem. Međutim, on obično reaguje tek kod 16 ampera, dok grejalica ili kuvalo troše oko 8 do 9 ampera. Zato može da se dogodi da osigurač ne prekine struju, dok se produžni kabl istovremeno pregreva.
Najviše se zagrevaju spojevi i utikači, gde otpor vremenom može da raste. Osigurač štiti fiksne instalacije u zidu, ali ne i jeftin produžni kabl razvučen po podu.
Najgora opcija je namotani kabl na bubnju
Produžni kabl namotan na bubanj predstavlja dodatni rizik. Čak i kvalitetan kabl koji potpuno odmotan može da podnese 3.680 vati, namotan može da izdrži samo deo tog opterećenja, približno trećinu.
Toplota se tada zadržava između namotaja, pa se kabl dodatno zagreva. Grejalica od 2.000 vati zato može da premaši bezbednu granicu i na kvalitetnom bubnju.
Pravilo je jednostavno: bubanj pre upotrebe treba potpuno odmotati.
Kuvalo, mikrotalasna i drugi veliki potrošači
Veliki potrošači su i električno kuvalo, koje troši oko 1.800 do 2.200 vati, mikrotalasna rerna, friteza na vruć vazduh i električna rerna.
Direktno u zidnu utičnicu treba uključivati i veš-mašinu, sušilicu i mašinu za pranje sudova, jer troše mnogo energije i rade dugo. Frižider i zamrzivač rade neprekidno, dok fen, presa i pegla za kosu tokom zagrevanja takođe troše mnogo struje.
Na produžni kabl mogu da se priključe uređaji male potrošnje, poput punjača za telefon, rutera, radija ili stonih LED lampi.
Kako da prepoznate da postoji problem
Kabl ponekad sam pokaže da je preopterećen. U sledećim situacijama odmah isključite uređaj iz struje i više nemojte koristiti taj kabl:
- prilikom uključivanja utikača pojavi se varnica,
- iz kabla ili utičnice oseća se miris paljevine,
- kabl je vruć na dodir,
- plastika oko utičnice tamni, omekšava ili postaje lepljiva.
Napuklu izolaciju nikada nemojte lepiti selotejpom ili izolir-trakom. Takav produžni kabl treba baciti.
Još gora ideja je da jedan produžni kabl uključite u drugi. Kroz prvi kabl tada prolazi ukupna struja svih uređaja koji su priključeni na njega, a svaki dodatni spoj može da se pregreje pre nego što primetite problem.
Ako u sobi nema utičnice na odgovarajućem mestu za grejalicu, najbolje je pozvati električara i postaviti novu. Duži produžni kabl samo odlaže problem. Kod električnih grejnih panela takođe je razumno povremeno proveriti sam uređaj, kao i način na koji je priključen.
Komentari (0)