Izbori u Saksoniji-Anhalt, na kojima je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila prvo mesto, pokazali su, prema oceni njenog kandidata za pokrajinskog premijera Ulriha Zigmunta, da deo nemačkih birača želi prekid rata u Ukrajini i kraj dalje vojne pomoći Kijevu.
Zigmund je u intervjuu za Deutsche Welle rekao da su birači glasanjem za AfD, između ostalog, poslali poruku da žele da se rat u Ukrajini završi.
– Glasajući za AfD, birači su, između ostalog, izrazili zahtev da se prekine rat u Ukrajini – rekao je Zigmund, odgovarajući na pitanje kakvu poruku pobeda njegove stranke šalje Rusiji.
– To je jasan poziv na mir. U tome je odlučujući trenutak – rekao je kandidat AfD-a za premijera Saksonije-Anhalt.
Zigmund je istovremeno odbacio potrebu za nastavkom pomoći Ukrajini, navodeći da njegovi birači ne žele da Nemačka bude uvučena u rat.
– Oni ne žele da budu uvučeni u ovaj rat – rekao je Zigmund, dodajući da njegovi glasači ne smatraju potrebnim da se Kijevu „šalju milijarde“.
On je pozvao na povratak pregovorima i „uzajamno poštovanje“.
– Dobri odnosi sa Rusijom za nas su jednako važni kao i dobri odnosi sa Ukrajinom, Amerikancima, Kinezima ili bilo kim drugim – rekao je Zigmund.
AfD osvojio gotovo 44 odsto glasova
AfD je na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt osvojio gotovo 44 odsto glasova i zauzeo prvo mesto. Stranka, međutim, nije osvojila apsolutnu većinu, već 39 od ukupno 83 poslanička mesta.
Rezultat je snažno uzdrmao nemačku političku scenu i ponovo otvorio pitanje dugogodišnje politike velikih stranaka da ne sarađuju sa AfD-om, poznate kao „zaštitni zid“ ili „firewall“.
Nemački kancelar Fridrih Merc u ponedeljak je odbacio mogućnost saradnje sa AfD-om, ali je priznao da je rezultat „uzdrmao stranku do njenih temelja“.
– Ovo potresa našu stranku do njenih temelja – rekao je Merc, dodajući da su svi „duboko šokirani“.
Rezultat je opisao kao najgori izborni učinak njegove stranke u poslednjih nekoliko decenija.
Uprkos političkom udaru, Merc je odbacio mogućnost ostavke i poručio da će nastaviti sa planom reformi svoje vlade.
AfD želi da privuče poslanike CDU-a
AfD sada pokušava da privuče pojedinačne poslanike Mercove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kako bi obezbedila većinu potrebnu za formiranje pokrajinske vlade.
To bi predstavljalo presedan u posleratnoj istoriji Nemačke, jer bi desničarska stranka prvi put došla na vlast na nivou jedne pokrajine.
Nacionalni kopredsednik AfD-a Tino Krupala pozvao je poslanike CDU-a da omoguće formiranje “centrodesničarske konzervativne većine“ u Saksoniji-Anhalt.
– Partijske igre zaista bi trebalo da budu stvar prošlosti – rekao je Krupala, govoreći o politici „zaštitnog zida“ prema AfD-u.
Jedina nemačka stranka koja je do sada signalizirala spremnost na saradnju sa AfD-om jeste populistička leva stranka BSW.
BSW deli deo stavova AfD-a o migraciji, protivi se nastavku nemačke pomoći Ukrajini i zalaže se za obnovu odnosa sa Moskvom.
Obe stranke kritikuju sankcije Rusiji, tvrdeći da su one nepotrebno štetne po nemačku privredu i da su nemačkim kompanijama uskratile pristup jeftinim ruskim energentima.
Merc: “Neću odstupiti ni za milimetar“
Iako je pitanje “mira u Evropi“ bilo drugi najvažniji faktor koji je uticao na odluku birača u Saksoniji-Anhalt, prema podacima nemačkog javnog servisa ARD, Merc je poručio da izborni rezultat AfD-a neće promeniti njegovu politiku prema Rusiji i Ukrajini.
– Neću odstupiti ni za milimetar od svog osnovnog uverenja da moramo da branimo svoju slobodu, posebno sada, od Rusije – rekao je Merc.
On je upozorio da bi prekid podrške Ukrajini, prema njegovom mišljenju, dodatno pogoršao situaciju.
– Ako prestanemo da podržavamo Ukrajinu, situacija se do sutra neće poboljšati, već će samo postati gora – rekao je nemački kancelar.
Merc je aktuelni politički trenutak opisao kao borbu za opstanak zapadnih vrednosti i branio odluku o zaduživanju države za stotine milijardi evra radi povećanja ulaganja u odbranu.
– Odustajanje za mene nije opcija – poručio je.
AfD: “Ovo je mandat za promene“
AfD je tokom kampanje iskoristio nezadovoljstvo birača etabliranim strankama, koje ta partija predstavlja kao umorne i udaljene od građana.
Stranka je isticala strožu politiku prema migracijama, bezbednost na ulicama, nacionalni ponos i promenu odnosa prema Rusiji i Ukrajini.
Za deo birača prisutna je i nostalgija za životom u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.
Prema strukturi biračkog tela, AfD je bio posebno popularan među muškarcima: za tu stranku glasalo je oko 50 odsto muškaraca, u poređenju sa 39 odsto žena. Njeni birači u proseku su bili ekonomski manje sigurni i sa nižim nivoom obrazovanja.
Saksonija-Anhalt je relativno mala i jedna od siromašnijih pokrajina u nekadašnjoj komunističkoj istočnoj Nemačkoj, ali je kopredsednica AfD-a Alis Vajdel rezultat ocenila kao prekretnicu.
Ona je poručila da njena stranka želi da na sledećim saveznim izborima, planiranim za 2029. godinu, osvoji najmanje 40 odsto glasova.
Izbori izazvali reakcije širom Evrope
Rezultat AfD-a izazvao je zabrinutost i van Nemačke. Francuski ministar finansija Rolan Leskir ocenio je da izborni rezultat predstavlja „veoma, veoma zabrinjavajući signal“.
– To pokazuje da se suočavamo sa velikim izazovom zbog populističkog talasa koji se danas širi širom sveta i kojem se moramo suprotstaviti – rekao je Leskir.
Uspon AfD-a pozdravili su pojedini desničarski političari širom Evrope, dok je američki milijarder Ilon Mask takođe javno podržao stranku.
AfD je u pojedinim delovima Nemačke označen kao desničarsko-ekstremistička organizacija od strane pokrajinskih službi za zaštitu ustavnog poretka, dok stranka odbacuje takve optužbe i tvrdi da predstavljaju pokušaj diskreditacije njenih miliona birača.
Izbori u Saksoniji-Anhalt tako su postali mnogo više od pokrajinskog političkog događaja: rezultat je otvorio pitanje koliko dugo nemačke tradicionalne stranke mogu da održavaju „firewall“ prema AfD-u, dok istovremeno raste pritisak birača koji traže drugačiju politiku prema migracijama, Rusiji i ratu u Ukrajini.
Komentari (0)