Komšija je počeo da zida tik uz vašu kuću, novi zid zaklanja prozor i oduzima dnevnu svetlost. Prva reakcija često je svađa ili pomisao na tužbu, ali sama činjenica da se gradi blizu vaše kuće ne znači automatski da su radovi nelegalni.
S druge strane, ni to što je zemljište komšijino ne znači da na njemu može da gradi šta želi. Da li su radovi dozvoljeni zavisi od toga šta se gradi, položaja objekta, važećeg planskog dokumenta i toga da li je za konkretne radove potreban odgovarajući akt nadležnog organa.
Nije svaka gradnja uz među nelegalna
Prvo treba utvrditi šta komšija zapravo gradi. Propisi nisu isti za ogradu, pomoćni objekat, potporni zid ili dogradnju postojeće kuće.
Od vrste radova zavisi i koja dokumentacija je potrebna. Zbog toga nije dovoljno videti zidanje i zaključiti da je reč o bespravnoj gradnji.
Česta zabuna nastaje i oko udaljenosti objekta od međe. Ne postoji jedna brojka koja se može bez izuzetka primeniti na svaku kuću i parcelu u Srbiji.
Uslovi zavise od planskog dokumenta koji važi na konkretnoj lokaciji, vrste objekta i položaja postojećih građevina. To što komšija zida blizu granice parcele zato samo po sebi nije dokaz da krši propise.
Slično važi i kada novi objekat zaklanja postojeći prozor. Sam položaj prozora ne znači automatski da vlasnik susednog placa nema pravo da gradi. Potrebno je proveriti dokumentaciju obe nepokretnosti i urbanističke uslove.
Kada se obratiti građevinskoj inspekciji
Ako postoji sumnja da se radovi izvode bez potrebnog akta ili suprotno dozvoljenim uslovima, vlasnik susedne nepokretnosti može da se obrati nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Pre toga je korisno fotografisati radove, zabeležiti kada su počeli i utvrditi, koliko je moguće, šta se tačno gradi.
U prijavi inspekciji najbolje je navesti činjenice – lokaciju, vrstu radova, vreme kada su počeli i razlog zbog kojeg sumnjate da postoji nepravilnost. Nije potrebno unapred tvrditi da je objekat nelegalan ako za to nemate dokaz.
Građevinska inspekcija može da proveri stanje na terenu i dokumentaciju, a zatim, ukoliko utvrdi nepravilnosti, preduzme mere predviđene propisima. Sama prijava, međutim, ne znači da će objekat automatski biti srušen.
Zid je već izgrađen – šta onda?
Ako je sporni zid ili objekat već napravljen, ne treba ga samostalno rušiti, pomerati ili oštećivati. Čak i ako vlasnik susedne kuće veruje da je gradnja bespravna, takav potez može da napravi dodatni pravni problem.
Umesto toga, treba prikupiti fotografije i raspoloživu dokumentaciju, proveriti podatke o parceli i planske uslove, a zatim se obratiti nadležnom organu. Kod ozbiljnijih imovinskih sporova može biti potreban i savet pravnika.
Važno je i razlikovati ono što vlasniku smeta od onoga što je protivzakonito. Vlasnik zemljišta ne može da gradi mimo propisa samo zato što je parcela njegova, ali ni sused nema automatsko pravo da zaustavi dozvoljenu gradnju zato što mu ona zaklanja pogled ili menja izgled okruženja.
Zbog toga je kod ovakvih komšijskih sporova dokumentacija često presudna. Planski uslovi i dozvole mogu pokazati potpuno drugačiju situaciju od one koja se vidi samo pogledom preko ograde.
Komentari (0)