Grupa srpskih turista koja je preko turističke agencije otputovala na letovanje u Grčku našla se u ozbiljnom problemu kada po dolasku nije mogla da uđe u smeštaj koji je prethodno ugovoren i plaćen. Prema za sada dostupnim informacijama, lokalni partner u Grčkoj tvrdio je da novac za smeštaj nije uplaćen, dok su se putnici, među kojima je bilo i porodica sa decom, našli praktično bez krova nad glavom.
Drama srpskih turista u Grčkoj počela je još po dolasku u Ofrinio Bič, kada dvadesetak putnika, među kojima je bilo starijih, dece i dete sa invaliditetom, nije moglo da uđe u unapred plaćeni smeštaj, piše Blic.
Neki od njih su odlučili da se vrate u Srbiju autobusom, a oni koji su kolima došli i mogli su da izdvoje novac, sebi su našli drugi smeštaj.
Dunja Đenić iz sektora turističke inspekcije Ministarstva turizma, kaže za “Jutro na Blic” da su inspektori još prethodnog dana dobili prijave građana iz Grčke. Ona je, međutim, ukazala na važnu činjenicu – da agencija preko su stigli u Grčku nije organizator putovanja, već posrednik, a da je druga agencija iz Niša organizator.
Kome turista prvo treba da se obrati
Slučaj je ponovo otvorio pitanje šta putnik zapravo može da uradi kada stigne na destinaciju, a ispostavi se da usluga koju je platio ne može da mu bude pružena.
Đenić objašnjava da je prva adresa predstavnik turističke agencije na destinaciji. Ako sa njim nije moguće uspostaviti kontakt ili problem ne bude rešen, putnik treba da se obrati turističkoj agenciji kod koje je aranžman kupio ili direktno organizatoru putovanja.
– Prvo što savetujemo svakako jeste da se obrate predstavniku na destinaciji. Svaka agencija u organizaciji svog putovanja je dužna da ima predstavnika na destinaciji, da ima pratioca kada govorimo o odlasku autobusom. U ovom slučaju to je svakako predstavnik na destinaciji, organizator putovanja, koji je bio dužan da ih, da kažemo, sačeka, proprati do smeštaja i da im određene i osnovne informacije. Ukoliko se predstavnik na destinaciji ogluši ili se ne javi sa njim, ne uspostavi nikakvu saradnju, sledeća instanca kojoj se obraćaju jeste turistička agencija kod koje su kupili aranžman, ili turistička agencija organizator putovanja, imajući u vidu da su sva prava i odgovornosti na organizatoru putovanja, bez obzira gde smo kupili, imajući u vidu da posrednik ne snosi te vrste odgovornosti, on je samo posrednik u prodaji koji za ime i za račun organizatora putovanja prodaje ono putovanje koje je taj organizator i, da kažemo, kreirao, odnosno ugovorio – objasnila je.
Ako ni tada nema rešenja, sledeća adresa je Turistička inspekcija. Ipak, Đenić naglašava važnu stvar: inspekcija ne može na licu mesta u stranoj zemlji da natera hotel ili drugog pružaoca usluge da primi putnike.
Ona je naglasila da inspekcija ne može da naloži agenciji da putniku vrati novac, ali može da sprovede nadzor i sankcioniše utvrđene prekršaje. Ako se utvrdi insolventnost, može se steći uslov za aktiviranje garancije putovanja.
Garancija od 30.000 evra i mogućnost obeštećenja
Đenić je potvrdila da organizator ovog putovanja ima najnižu garanciju putovanja od 30.000 evra, ali smatra da bi, ukoliko je broj oštećenih ograničen na ovu grupu, ona mogla biti dovoljna.
– Složiću se u celosti da je prvo garancija putovanja najniža moguća, kad govorimo o 30.000 evra, ali isto bih tako morala da kažem da ideja same garancije putovanja nije da pokrije u celosti iznos koji se prodaje. Jer nikada nijedna garancija, odnosno polisa ili bankarska, nije ni zamišljena da bude tako da pokriva celo putovanje, celu prodaju koju ostvaruje jedna agencija. S tim u vezi, ukoliko je mali broj oštećenih putnika, i ako govorimo samo o grupi koja se trenutno nalazi u Grčkoj, od preko 20 do 27, polisa, odnosno bankarska garancija od 30.000 evra će biti više nego dovoljna. Ukoliko se na vreme zaustavi ova situacija, imaće apsolutna prava i mogućnosti da se obeštete aktiviranjem ove garancije putovanja – rekla je ona.
Đenić je objasnila da je potvrda o garanciji putovanja ključna za obeštećenje. Uvidom u sistem e-turista utvrđeno je da su svi putnici i putovanja evidentirani i da su potvrde uredno izdate. Prema njenim rečima, za 27 putnika reč je o iznosu od oko 20.000 evra koji bi trebalo da bude pokriven bankarskom garancijom.
“Naša je dužnost da proverimo kome poveravamo novac”
Đenić zato savetuje građanima da pre uplate aranžmana putnici provere turističku agenciju. Kao mesta na kojima mogu da obave proveru navela je Registar turizma APR-a i Narodnu banku Srbije, gde je moguće proveriti stanje računa pravnog lica.
– Svakako je odgovornost na svakome od nas. Kada krenemo na putovanje, naša je dužnost da proverimo kome poveravamo novce. To da li institucije proveravaju ili ne, ostavljamo sa strane. U ovom slučaju, kada ja svoj novac izvadim, teško zarađen, i odlučim da sa svojom porodicom krenem na putovanje, toliko mogu, a koštaće me celih pet minuta da izvršim određene provere na sistemu i da vidim kakva je ta agencija kojoj ja dajem svoj novac, da bih i ja u ovom postupku imala određenu dozu odgovornosti kao putnik – rekla je.
Osim APR-a i podataka Narodne banke Srbije, Đenić savetuje da građani pogledaju iskustva drugih putnika, recenzije i pažljivo pročitaju dokumentaciju koju dobijaju prilikom kupovine aranžmana.
Posebno je važna potvrda o garanciji putovanja, jer ona može biti ključna ukoliko dođe do postupka obeštećenja. Za ljude koji nisu digitalno pismeni, Đenić kaže da postoji mogućnost da se direktno obrate turističkoj inspekciji.
Turistička inspekcija, kako je objasnila, sprovodi redovne i vanredne kontrole turističkih agencija i preko sistema e-turista prati podatke o prodatim aranžmanima, ugovorima i korišćenju garancija putovanja. Ipak, slučajevi poput ovog u Grčkoj, kaže, ne mogu uvek biti otkriveni pre nego što problem nastane.
Komentari (0)