Predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija ovog leta povukli su niz poteza koji su ponovo otvorili pitanje integriteta američkog izbornog sistema. Objavljivanje dokumenata o navodnom glasanju osoba koje nisu državljani SAD, kao i deklasifikovanih obaveštajnih materijala, izazvalo je zabrinutost među stručnjacima, dok pristalice tvrdnji da su izbori 2020. godine bili pokradeni u tome vide moguću najavu novih poteza Bele kuće.
Posebnu pažnju izazvale su Trampove izjave o mogućnosti proglašenja vanrednog stanja u vreme izbora. U televizijskom obraćanju tokom jula ponovio je tvrdnju da su američki izbori podložni stranom mešanju i ponovo izneo tvrdnju da su izbori 2020. godine, na kojima je pobedio Džo Bajden, bili pokradeni.
Na pitanje desničarskog voditelja Vejna Alina Ruta da li bi zbog nacionalne bezbednosti mogao da proglasi vanredno stanje tokom izbora, Tramp nije odbacio tu mogućnost.
– Recimo samo da su se dešavale i čudnije stvari. Ostavimo to na tome – odgovorio je Tramp.
Takav scenario izaziva zabrinutost među stručnjacima za izbore i ustavno pravo. Arija Branc, partnerka u advokatskoj grupi Elias Law Group, ocenila je da administracija pokušava da stvori uslove za proglašenje vanredne situacije i potencijalno veći savezni nadzor nad izborima, prenosi Gardijan.
Santiago Majer, predsednik organizacije Voters of Tomorrow, koja okuplja pripadnike generacije Z, rekao je da se njegova organizacija priprema za različite scenarije i da je cilj da što veći broj građana izađe na izbore kako bi se sprečili eventualni pokušaji ugrožavanja izbornog procesa.
Demokratski kongresmeni takođe razmatraju moguće odgovore na različite izvršne poteze, uključujući širenje dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom i potencijalno prisustvo agenata Imigracione i carinske službe (ICE) na biračkim mestima. Organizacije koje se bave zaštitom demokratskih institucija pripremaju se za slične scenarije.
Dodatnu pažnju privukla je uloga bivše direktorke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard. Ona je ranije ove godine učestvovala u akciji FBI-ja u okrugu Fulton u Džordžiji, a kasnije je pred Kongresom svedočila da je vodila istragu o stranom mešanju u američke izbore. Nakon njenog odlaska sa funkcije krajem juna, Tramp je privremeno postavio Bila Pultea, dugogodišnjeg saveznika, što je izazvalo kritike članova obe političke stranke zbog njegovog nedostatka iskustva u obaveštajnom radu.
Bivši pravni savetnik Bele kuće Taj Kob, koji je u međuvremenu postao jedan od Trampovih oštrijih kritičara, ocenio je da je predsednikov govor mogao da posluži kao priprema za eventualno proglašenje vanrednog stanja uoči izbora. On je upozorio i na mogućnost prisustva agenata ICE-a na biračkim mestima, kao i eventualnog angažovanja Nacionalne garde.
U međuvremenu, radna grupa za transparentnost vlade, u kojoj učestvuju predstavnici obaveštajnih službi, NSA, CIA i Ministarstva unutrašnje bezbednosti, počela je da objavljuje deklasifikovane dokumente o “integritetu izbora”.
Među prvim dokumentima bili su materijali o ranjivosti elektronskih glasačkih mašina, stranom pristupu podacima o biračima i mogućim digitalnim manipulacijama. Međutim, veliki deo tih informacija već je ranije bio poznat javnosti, dok su američke obaveštajne službe zaključile da nema dokaza da je Kina uticala na ishod predsedničkih izbora 2020. godine.
Administracija je potom dodatno istakla slučaj iz Nju Džersija, gde je zbog softverske greške oko 6.600 osoba koje nisu bile državljani bilo upisano u biračke spiskove. Prema dostupnim informacijama, manje od 400 njih je glasalo.
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD saopštilo je da ovaj slučaj pokazuje potrebu za standardizovanim saveznim nadzorom biračkih spiskova. Istovremeno su objavljeni dokumenti povezani sa istragama u Mičigenu i Arizoni.
Posebnu polemiku izazvala je tvrdnja američkog Biroa za popis stanovništva da je, u preliminarnoj analizi 128 miliona zapisa, identifikovano oko 24.000 osoba koje nisu bile državljani, a koje su navodno glasale na izborima 2020. godine.
Metodologija kojom je dobijen taj rezultat nije objavljena, zbog čega su stručnjaci doveli u pitanje njegovu pouzdanost.
– Ova navodna analiza zasnovana na podacima popisa ne prolazi ni osnovni test verodostojnosti – rekao je Dejvid Beker, izvršni direktor Centra za inovacije i istraživanje izbora, uz ocenu da administracija nije ponudila dovoljno objašnjenja o načinu na koji je došla do navedenih brojki.
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti je tokom jula tvrdilo i da je oko 278.000 osoba koje nisu državljani SAD bilo upisano u biračke spiskove za savezne izbore. Kritičari, međutim, ukazuju da korišćeni alati za identifikaciju takvih slučajeva mogu davati netačne rezultate.
Stručnjaci za izborni proces ističu da glasanje osoba koje nisu državljani nije rasprostranjen problem i upozoravaju da se pojedinačni slučajevi ne mogu koristiti kao dokaz o masovnoj izbornoj prevari.
Bela kuća zasad nije isključila mogućnost donošenja izvršnih mera povezanih sa vanrednim stanjem, ali nije želela da komentariše hipotetičke scenarije.
Administracija, sa druge strane, insistira na predlogu zakona “Save America Act”, koji bi, između ostalog, omogućio veći savezni nadzor nad biračkim spiskovima, pooštrio pravila za glasanje poštom i uveo strože dokaze o državljanstvu.
Kritičari takvih predloga upozoravaju da bi centralizacija kontrole nad izborima mogla predstavljati ozbiljan udar na ustavni sistem SAD. Arija Branc ocenjuje da je Ustav po tom pitanju veoma jasan i da je upravo strah od koncentracije vlasti nad izborima u izvršnoj vlasti bio jedan od razloga zbog kojih je sistem federalnih izbora tako postavljen.
Komentari (0)