Na društvenim mrežama u poslednje vreme kruži inspirativna priča iz Portugala, stari gradski autobusi, umesto da završe na otpadu, dobijaju novu namenu kao mobilne tuš-kabine za osobe koje žive na ulici. Prema objavama koje se dele online, iza projekta stoji lisabonsko udruženje Crescer, a svaki autobus navodno je opremljen privatnim kabinama sa toplom vodom, besplatnim higijenskim setovima, čistim peškirima, rezervnom odećom, kao i prilagođenim sadržajima za osobe sa smanjenom pokretljivošću.
Ko je zapravo Crescer
Organizacija Crescer na Maior jedna je od ključnih institucija koje u Lisabonu pružaju podršku osobama bez krova nad glavom. Prema zvaničnim opštinskim podacima, gradska uprava Lisabona je odobrila ukupno 1,75 miliona evra za jačanje podrške beskućnicima, namenjenih rešenjima u oblasti stanovanja, samostalnosti, zapošljavanja i socijalne uključenosti, od čega su čak četiri od pet odobrenih predloga bila namenjena projektima koje sprovodi upravo Crescer.
Među projektima koje Crescer vodi nalazi se i program “É uma CASA – Lisboa Housing First”, koji je namenjen osobama bez krova nad glavom sa problemima zavisnosti, a obuhvatiće 50 stambenih jedinica uz opštinsku podršku od 457.800 evra. Udruženje takođe upravlja i programom zapošljavanja pod nazivom “Emprego Primeiro – Porta Aberta”, čiji je cilj promocija ličnih i socijalnih veština i kompetencija osoba bez krova nad glavom.
Razmere problema u Portugalu
Kontekst u kome ovakve inicijative nastaju povezan je sa rastućim brojem beskućnika u zemlji. Prema Vikipediji, koja se poziva na portugalske medijske izvore, broj osoba bez krova nad glavom u kontinentalnom delu Portugala porastao je na više od 13.000 tokom 2023. godine. Sam grad Lisabon takođe beleži porast: broj ljudi koji spavaju na ulicama grada dostigao je 594, što je 200 više nego 2022. godine – povećanje od oko 50 odsto.
Upravo iz tog razloga je gradska uprava Lisabona 2024. godine usvojila sveobuhvatan strateški plan. Opštinski plan za osobe bez krova nad glavom za period 2024-2030. godine predviđa investiciju od oko 70 miliona evra, sa ciljem ostvarenja 23 cilja u pet oblasti: prevencija, intervencija u uličnom kontekstu, smeštaj, socijalna integracija, kao i znanje i komunikacija.
Autobusi kao tuševi,deja koja je osvojila svet
Sama ideja pretvaranja napuštenih gradskih autobusa u mobilne higijenske jedinice ima jasno dokumentovano poreklo i predstavlja pokret koji se već proširio na više gradova sveta. Sve je počelo u San Francisku, gde je 2013. godine Donis Sandoval osnovala neprofitnu organizaciju Lava Mae, koja je od tada obezbedila više od 20.000 tuširanja za više od 4.000 osoba bez krova nad glavom.
Ideja je nastala iz očiglednog nesrazmera između potreba i dostupnih resursa. Sandoval je otkrila da u gradu postoji svega oko 16 tuš-kabina za 3.500 muškaraca, žena i dece koji doslovno žive na ulici, što je, kako je sama izjavila, situacija nedostojna jednog od najbogatijih gradova sveta.
Svaki od preuređenih autobusa opremljen je sa dve odvojene kabine za tuširanje, od kojih je jedna prilagođena osobama sa invaliditetom, a svaka kabina uključuje tuš, toalet, umivaonik i prostor za privremeno odlaganje stvari. Retrofitovanje jednog autobusa košta oko 75.000 dolara, a nakon tuširanja korisnici dobijaju peškire, šampon, sapun i par čistih čarapa.
Osnivačica projekta ističe da je suština daleko šira od same higijene. Kako sama kaže, ljudi ponekad izlaze iz autobusa u suzama, ponekad presrećni, ponekad ih čak zagrle – što predstavlja izuzetno ganutljivo iskustvo zahvalnosti za nešto što bi trebalo da bude osnovno ljudsko pravo.
Model koji se širi svetom
Koncept mobilnih tuševa u napuštenim autobusima od tada je inspirisao slične projekte širom sveta. U Torontu je jedna žena pokrenula inicijativu da povučeni gradski autobus javnog prevoza pretvori u mobilnu jedinicu za tuširanje i pranje veša za beskućnike, inspirisana upravo primerom Lava Mae iz San Franciska. Slično tome, u Nju Džerziju su dve kompanije iz Indijane sarađivale sa gradom Džerzi Siti na pretvaranju starih školskih autobusa u mobilne jedinice za pranje veša i tuširanje, pri čemu svaki autobus ima dva tuša, veš mašinu, sušilicu i može istovremeno da primi oko osam osoba.
Čak je i Vatikan prepoznao značaj ovakvih inicijativa,papa Franja je 2015. godine naložio postavljanje tri tuš-kabine i frizerskog salona unutar toaleta koje inače koriste hodočasnici u blizini Trga Svetog Petra, pošto mu je nadbiskup-milostinjar ispričao kako beskućnici koji svake noći spavaju u tom delu grada nemaju mesto da se osveže.
Zašto ovakvi projekti imaju smisla
Bez obzira na to da li je reč o Lisabonu, San Francisku ili Torontu, poruka iza svih ovih inicijativa ostaje ista,pristup osnovnoj higijeni nije luksuz, već preduslov za dostojanstven život i mogućnost ponovnog uključivanja u društvo. Kako je istakla i osnivačica torontske inicijative, teško je očekivati od ljudi da nađu posao i promene tok svog života ako svakodnevno nose istu odeću i obuću i nemaju pristup tušu — čak i tako jednostavna stvar kao kupanje može da vrati dostojanstvo.
Komentari (0)