Podatak je uvek isti-48 odsto Italijana ima bar jednu tetovažu, ispred Švedske sa 47 odsto i Sjedinjenih Država sa 46 odsto. Problem je što ta cifra ne potiče iz 2025. godine, kako se ponekad predstavlja, već iz istraživanja kompanije Dalia Research iz davne 2018. godine, koje je zatim preuzeo Statista – a upravo je Statista izvor na koji se gotovo svi pozivaju, iako niko ne uspeva da pronađe originalni izveštaj. Čak i portali koji su pokušali da dođu do izvora primorani su da priznaju kako istraživanje više nije direktno dostupno, već se navodi samo “iz druge ruke”.
To ne znači da je podatak izmišljen, ali svakako zaslužuje dozu opreza. Pogotovo kada se uporedi sa mnogo ozbiljnijim istraživanjem – onim koje je sproveo italijanski Institut za javno zdravlje (ISS), na uzorku od preko 7.600 ljudi reprezentativnom za celu populaciju. Tu slika izgleda sasvim drugačije: tetovirano je 6,9 miliona Italijana, odnosno 12,8 odsto stanovništva (13,2 odsto ako se računaju i oni koji su tetovažu naknadno uklonili). To je poprilično daleko od “skoro svakog drugog”.
Ko se, zapravo, tetovira u Italiji
Bez obzira koja se brojka uzme kao merodavna, jedno je jasno, tetovaža u Italiji odavno nije znak pobune ili obeležje supkulture, već postala je lični jezik izražavanja. Podaci ISS-a pokazuju da vrhunac popularnosti nije kod dvadesetogodišnjaka, već kod ljudi između 35 i 44 godine (skoro 24 odsto), dok čak 7,7 odsto maloletnika između 12 i 17 godina već ima tetovažu. Ni stariji od 50 godina više nisu imuni – po nekim procenama, čak četvrtina njih odlučila se za trajni crtež na koži, što je pre par decenija bilo gotovo nezamislivo.
Zanimljiv je i podatak koji obara jedan uobičajeni stereotip- u Italiji su žene, a ne muškarci, te koje se češće tetoviraju,13,8 odsto, naspram 11,7 odsto kod muškaraca. To je suprotno trendu koji vlada u većini drugih zemalja. Razlikuju se i delovi tela,muškarci biraju ruke, ramena i noge, dok žene najčešće biraju leđa, stopala i članke.
Postoji i još jedna razlika koja se izdvaja kada se uporede podaci: dok Šveđani i Amerikanci, jednom kada počnu, obično nastavljaju da se tetoviraju (prosek kod njih ide i do četiri tetovaže po osobi), Italijani ostaju uglavnom verni svom prvom crtežu. Neki to tumače kao oprez, drugi jednostavno kao deo italijanske kulture u kojoj je tetovaža i dalje pre promišljena odluka nego impulsivan potez.
Milioni evra iza svakog uboda igle
Iza brojki stoji i ozbiljan ekonomski segment. Od 2016. godine tetovaže su zvanično uvrštene u ISTAT-ovu potrošačku korpu, čime je potvrđen njihov ekonomski značaj. Rim vodi po broju aktivnih studija za tetoviranje (preko tri stotine), a slede Milano i Torino. Milano je ujedno i pozornica velikih izložbi posvećenih ovoj temi – poput one održane u Mudec muzeju, koja je istraživala istoriju tetovaže na Mediteranu.
Nije sve savršeno ispod kože
Priča ipak ima i svoju drugu stranu. Prema pojedinim procenama, svaki četvrti Italijanin na kraju požali zbog svoje tetovaže i obraća se dermatologu radi uklanjanja. Deo ljudi,oko 13 odsto,tetovira se van ovlašćenih studija, čime se izlaže realnim rizicima: bolu, alergijskim reakcijama na pigmente, ozbiljnijim promenama na koži. Dokazane veze sa malignim oboljenjima, srećom, nema, ali stručnjaci i dalje savetuju isto,birati ozbiljne studije i kvalifikovane profesionalce.
Bilo da je reč o stvarnom svetskom rekordu ili donekle preuveličanoj statistici, jedno je sigurno u Italiji tetovaža odavno nije nišna pojava. Postala je jednostavno još jedan način da se ispriča ko ste, znak zapisan na koži, gotovo zauvek.
Komentari (0)