Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, dok posledice klimatske krize na kontinentu postaju sve ozbiljnije i smrtonosnije. Na ubrzano zagrevanje utiče kombinacija globalnih klimatskih promena i specifičnih faktora karakterističnih za Evropu, uključujući promene atmosferske cirkulacije, topljenje Arktika, smanjenje snežnog pokrivača i čišći vazduh.
Dok se cela planeta zagreva zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte, temperatura u Evropi danas je oko 2,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period, dok globalno povećanje iznosi oko 1,4 stepena.
Od sredine devedesetih godina temperatura u Evropi raste za oko 0,56 stepeni po deceniji. Za poređenje, rast temperature u Severnoj Americi iznosi 0,42 stepena, Africi 0,36, a Južnoj Americi 0,27 stepeni po deceniji.
Toplotni talasi već odnose veliki broj života, dok više temperature povećavaju rizik od šumskih požara, suša, ali i ekstremnih padavina i poplava.
Promene atmosferske cirkulacije
Jedan od ključnih faktora ubrzanog zagrevanja Evrope jesu promene u atmosferskoj cirkulaciji, koje mogu doprineti češćim i intenzivnijim letnjim toplotnim talasima.
Primer za to je toplotni talas iz juna ove godine, koji je bio najintenzivniji zabeležen do tada. Tokom njega vreli vazduh ostao je zarobljen ispod takozvane toplotne kupole.
Dr Samanta Burgis iz službe Kopernikus Evropske unije navodi da su tokom poslednjih 40 godina zabeležene statistički značajne promene u obrascima površinskog pritiska i drugim pokazateljima atmosferske cirkulacije.
– Kada posmatramo trendove u poslednjih 40 godina, vidimo statistički značajne promene u obrascima površinskog pritiska i drugim pokazateljima cirkulacije. U tom periodu te promene su verovatnije povezane sa klimatskim promenama nego sa prirodnom varijabilnošću – rekla je Burgis.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste promena mlazne struje, snažnog vetra na velikim visinama koji ima veliki uticaj na vremenske prilike u Evropi.
Arktik dodatno ubrzava zagrevanje
Arktik je oblast planete koja se najbrže zagreva. Topljenje belog morskog leda, koji reflektuje sunčevu svetlost, otkriva tamniju površinu okeana. Ona apsorbuje više toplote, što dodatno ubrzava topljenje leda i stvara povratnu spregu.
Zbog relativne blizine Arktika, Evropa je posebno izložena posledicama ovog procesa.
Sličnu ulogu imao je i snežni pokrivač koji je tokom zime nekada prekrivao velike delove kontinenta. Sneg reflektuje sunčevu svetlost i tako doprinosi hlađenju površine, ali se površina pod snegom zbog klimatskih promena smanjuje.
U martu prošle godine snežni pokrivač u Evropi iznosio je svega 1,3 miliona kvadratnih kilometara, što je 31 odsto manje od proseka za period od 1991. do 2020. godine.
Površina koja je nedostajala bila je približno jednaka ukupnoj površini Francuske, Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije. Bio je to treći najmanji zabeleženi snežni pokrivač od početka merenja 1983. godine.
Čistiji vazduh ima neočekivanu posledicu
Evropa je poslednjih decenija značajno smanjila zagađenje vazduha, čime su ostvareni veliki zdravstveni benefiti. Međutim, smanjenje zagađenja ima i neočekivanu posledicu kada je reč o zagrevanju.
Aerosolne čestice iz zagađenog vazduha mogu da reflektuju sunčevu svetlost direktno ili preko uticaja na stvaranje oblaka, čime se smanjuje količina toplote koja stiže do tla.
Kada je tih čestica manje, smanjuje se i refleksija sunčeve svetlosti, pa veća količina toplote ostaje zarobljena u atmosferi zbog gasova sa efektom staklene bašte.
Pojedina istraživanja povezuju smanjenje zagađenja i sa češćom pojavom blokirajućih atmosferskih sistema, koji mogu doprineti zadržavanju toplote nad određenim područjima.
Naučnici još ne mogu precizno da odrede koliki je doprinos svakog od četiri faktora, ali očekuju prve procene naredne godine.
– Ono što znamo jeste da se značaj pojedinačnih faktora menja u zavisnosti od godišnjeg doba. Blizina Arktika najvažnija je tokom jeseni i zime, dok su promene u cirkulaciji, koje pratimo od kasnih sedamdesetih godina, statistički značajnije leti – objasnila je Burgis.
Posledice postaju sve ozbiljnije
Ubrzano zagrevanje Evrope već ima vidljive posledice. Više temperature doprinose većem broju smrtnih slučajeva tokom toplotnih talasa, intenzivnijim šumskim požarima i sušama.
Istovremeno, višak toplote u klimatskom sistemu može doprineti snažnijim olujama, obilnim padavinama i poplavama.
Zimsko zagrevanje posebno je izraženo na severu Evrope, dok su tokom leta najveće promene zabeležene na jugoistoku kontinenta.
Posledice klimatskih promena direktno utiču na živote i egzistenciju stanovništva širom Evrope, a očekuje se da će se situacija pogoršavati sve dok emisije gasova sa efektom staklene bašte ne budu svedene na neto nulu.
Zbog toga naučnici i međunarodne organizacije upozoravaju na potrebu za bržim smanjenjem emisija ugljen-dioksida, prelaskom na obnovljive izvore energije i merama za zaštitu stanovništva od ekstremnih vremenskih prilika.
Šef UN za klimu Sajmon Stil krajem jula upozorio je na velike ljudske i ekonomske troškove klimatske krize.
– Ogromni troškovi ove klimatske krize, i ljudski i ekonomski, dostigli su razmere nacionalnog vanrednog stanja. Potpuno je jasno šta moramo da uradimo: brže napustiti ugalj, naftu i gas, ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije i zaštititi ljude – poručio je Stil.
Komentari (0)