Ovog leta globalno tržište tečnog prirodnog gasa (LNG) postalo je poprište oštre konkurencije između Evrope i Azije koje se bore za svaku kap tog energenta. Azijske ekonomske sile, predvođene Kinom, Indijom, Japanom i Južnom Korejom, trenutno imaju primat na spot tržištu i privlače veći deo tovara sa fleksibilnim destinacijama zahvaljujući boljim ponudama i snažnoj potražnji. Istovremeno, Evropska unija, lišena većine ruskog gasa nakon raznošenja “Severnog toka“ ulazi u ključnu fazu punjenja skladišta sa nižim zalihama nego prethodnih godina i suočava se sa poteškoćama u obezbeđivanju dovoljnih količina za potencijalno hladnu zimu.
Nakon prekida isporuka ruskog gasa i drugih ruta 2022. godine, Evropa je dramatično povećala uvoz LNG-a. Do 2025. i 2026. godine SAD su postale dominantan snabdevač – u prvom kvartalu 2026. čak 63 odsto evropskog LNG uvoza dolazilo je iz Amerike, a prognoze ukazuju da bi taj udeo mogao porasti do kraja godine.
Međutim, bez jeftinog ruskog gasa, Evropa je u potpunosti izložena globalnom spot tržištu LNG-a, gde se tankeri preusmeravaju tamo gde kupci nude više. To je dovelo do nove realnosti: azijske ekonomije sada često “otimaju“ količine koje bi inače išle Evropi.
Azija diktira uslove na spot tržištu
U junu 2026. azijski benčmark JKM (Japan-Korea Marker) prosečno je iznosio 17,33 dolara po milionu britanskih termalnih jedinica (mmBtu), dok je evropski TTF (Title Transfer Facility) bio na 13,19 dolara/mmBtu, piše Reuters. Razlika od preko četiri dolara po mmBtu stvorila je jasan signal za izvoznike.
Prema podacima brodskog praćenja (LSEG), u junu 2026. Evropa je primila samo 4,41 miliona tona američkog LNG-a – oko 42 odsto ukupnog američkog izvoza. To je prvi put u skoro dve godine da Evropa nije uzela većinu američkih tereta. Istovremeno, Azija je povukla 3,25 miliona tona, a Egipat je zabeležio rekordnih 1,06 miliona tona. Američki izvoznici su jednostavno preusmerili količine tamo gde su cene više.
Azijsko-pacifički region beleži najsnažniji rast potražnje za gasom u 2026. godini – prema IEA, potražnja u regionu raste za oko 4 odsto, što čini približno polovinu ukupnog globalnog rasta potražnje za gasom. Kina i Indija predvode taj rast, uz potrebe industrije, proizvodnje struje i pripreme za zimu u severnim delovima Azije.
Evropa: Nizak nivo u skladištima i teška priprema za zimu
Evropa ulazi u ovu fazu sa znatno nižim zalihama nego prethodnih godina. Na početku letnje sezone punjenja rezervi ( od 1. aprila) prosečna popunjenost evropskih skladišta bila je samo 28 odsto, najniže u poslednjih nekoliko godina i na nivou pre energetske krize. Do početka jula 2026. popunjenost je dostigla oko 49 odsto, ali “injekcije” gasa idu sporije od desetogodišnjeg proseka i od nivoa iz 2025. godine.
ACER (EU agencija za kooperaciju energetskih regulatora) upozorava da je tempo punjenja ispod potrebnog da se bezbedno dostignu ciljevi do 1. novembra (čak i ublaženi cilj od 80 odsto). Rizik od ulaska u zimu sa niskim zalihama, potencijalno na 15-godišnjem minimumu prema nekim analizama, povećava pritisak na uvoz LNG-a tokom leta i jeseni.
Evropska potražnja za gasom opašće ove godine za oko dva odsto, prema procenama IEA, zbog širenja obnovljivih izvora, ali potreba za popunjavanjem skladišta ostaje ključna za sigurnost snabdevanja potrošača. Bez dovoljno LNG tankera po prihvatljivim cenama, Evropa rizikuje više cene, ograničenja u industriji ili, u najgorem scenariju, probleme u snabdevanju domaćinstava tokom hladnog talasa.
Geopolitički rizici i globalna ponuda
Situaciju dodatno komplikuju geopolitički faktori. Poremećaji u isporukama katarskog LNG-a vezani za tenzije na Bliskom istoku i blokadu Ormuskog moreuza mogli bi stvoriti globalni deficit od oko 26–27 milijardi kubnih metara u 2026. godini. U tom slučaju, evropska spot potražnja za LNG-om mogla bi da skoči sa procenjenih 40 na čak 56 milijardi kubnih metara.
Iako se u drugoj polovini 2026. i 2027. očekuje talas nove globalne ponude LNG-a (uglavnom iz SAD i drugih izvora), kratkoročno tržište ostaje tesno i podložno preusmeravanju tereta ka Aziji.
Šta to znači za Evropu?
Azijske ekonomije trenutno imaju primat jer nude više za fleksibilne spot količine i imaju strukturno jaču potražnju. Evropa se, s druge strane, suočava sa strukturnom ranjivošću: visoka zavisnost od uvoza LNG-a, niske zalihe na početku leta i potreba za brzim punjenjem skladišta pred zimu.
Analitičari ističu da Evropa verovatno neće doživeti fizički nedostatak gasa čak ni u hladnoj zimi, zahvaljujući novim terminalima za regasifikaciju i infrastrukturi izgrađenoj od 2022. Međutim, cene bi mogle biti bolno visoke, a industrijski sektor izložen riziku od smanjenja potrošnje ili gašenja.
Evropa mora ubrzati mere energetske efikasnosti, proširiti obnovljive izvore, razviti nuklearne kapacitete gde je moguće i diversifikovati izvore snabdevanja. Bez toga, svaka hladna zima i svaki novi poremećaj na globalnom LNG tržištu postaće ozbiljan test za evropsku energetsku bezbednost.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)