Smrt čoveka u Beogradu, koji je stradao nakon napada roja osa, ponovo je skrenula pažnju na opasnosti koje ovi insekti mogu predstavljati, posebno tokom letnjih meseci kada su njihove kolonije najaktivnije.
Iako se ose i stršljeni često doživljavaju kao bezazleni stanovnici prirode, u blizini svojih gnezda mogu postati veoma agresivni i predstavljati ozbiljan rizik, naročito za osobe koje su alergične na ubod ose.
Tragičan slučaj u Beogradu upozorava na njuhovu opasnost jer tokom toplih dana broj osa naglo raste, a njihova gnezda se mogu nalaziti na mestima koja ljudi često ne primete – u šupljinama drveća, krovovima, zidovima, šupama, zemlji ili raznim skrivenim delovima objekata.
Stručnjaci upozoravaju da je važno znati kako prepoznati prisustvo ovih insekata i kako reagovati ukoliko se gnezdo nalazi u blizini doma, jer pokušaji samostalnog uklanjanja mogu izazvati napad cele kolonije.
Ali gde ose zapravo grade svoja gnezda, kako izgledaju njihove kolonije i šta treba uraditi ako ih primetite?
Poput pčela, svaka vrsta osa može biti društvena ili usamljena. One koje biraju život u zajednici grade gnezda u kojima žive zajedno sa svojom kolonijom.
Društvene ose
Većina društvenih osa nije naročito izbirljiva kada je u pitanju pronalaženje mesta za život i izgradnju novog doma. Potrebno im je samo mesto koje je suvo, bezbedno i dovoljno čvrsto da može da podnese težinu gnezda.
Naseljavaju gotovo svuda, a neke vrste više vole šuplja stabla, pukotine u stenama ili građevine koje je napravio čovek. Neke se odlučuju za gnezda pod zemljom.
Proces počinje kada se matica ose probudi iz hibernacije i odmah počne da traži mesto koje će nazvati svojim domom.
Matica polaže jaja u šupljine – ćelije – koje sama napravi. Iz jaja se izlegu larve koje rastu i postaju njene prve radilice.
Ose su pravi arhitekte – neprestano proširuju svoja gnezda kako bi u njima bilo mesta za sve veći broj insekata u koloniji.
Gnezda nekih vrsta su velika i složena, dok su druga mala i kompaktna tako da se ne mogu ni primetiti.
Usamljene vrste
Nisu sve ose društvene. Neke više vole usamljenički život i grade jednostavnija gnezda u kojima odgajaju svoje mlade.
Ose lovci na tarantule
Ose lovci na tarantule imaju jedan od najpoznatijih uboda u svetu insekata, koji se smatra drugim najbolnijim ubodom među insektima. Prisutne su širom Južne i Centralne Amerike, kao i na jugu Sjedinjenih Američkih Država, piše nhm.ac.uk.
Ove ose provode život paralizujući tarantule, koje mogu biti mnogo veće od njih, i koriste ih kao domaćine za svoja jaja i larve. Osa odvlači tarantulu do posebno iskopane rupe, ili čak do paukove sopstvene jazbine, koristeći je kao neku vrstu zamenskog gnezda umesto da sama pravi novo.
Mnoge ose koriste izvore sveže hrane koji postoje u njihovom prirodnom okruženju, poput drugih insekata i paukova.
Parazitoidne ose koriste druge insekte kao domaćine za svoje potomstvo, hraneći se njima dok su još živi i sveži.
Ove vrste se često koriste kao prirodni pesticid u poljoprivredi, jer se potomstvo osa hrani štetnim insektima ili živi unutar njih. Na taj način pomažu u kontroli broja štetočina.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)