Vraćanje kilometraže u Srbiji dobija novi oblik. Dok su dizel automobili godinama bili prvi na udaru, najnoviji podaci potvrđuju da prevaranti sve češće ciljaju i hibride i električne modele.
Prema podacima kompanije za obradu podataka u automobilskoj industriji carVertical, 4,3% svih proverenih dizelaša u Srbiji u periodu od januara 2024. do marta 2026. godine imalo je vraćenu kilometražu. S druge strane, razmere prevara kod novijih modela su velike, što nosi skrivenu opasnost za kupce koji olako podrazumevaju da je kupovina hibrida ili električnih vozila manji rizik. U praksi, kupci rizikuju da daju i po nekoliko hiljada evra više za vozilo sa vraćenom kilometražom.
Struktura tržišta polovnjaka u Srbiji po vrsti goriva
Dizel automobili dominiraju na srpskom tržištu polovnih automobila. Čine 80,9% svih vozila proverenih na carVertical platformi u periodu od januara 2024. do marta 2026. godine, dok benzinci zauzimaju 17,9% udela.
Hibridna i električna vozila imaju veoma mali udeo na tržištu – oba po svega 0,6%. Iako su ovi segmenti još uvek ograničeni, njihov postepeni rast znači da bi sve više kupaca moglo biti izloženo prevarama sa vraćanjem kilometraže.
“Iako benzinci i dizelaši i dalje dominiraju tržištem, udeo hibridnih i električnih vozila je u stalnom porastu. Samo je pitanje vremena kada će ovi segmenti činiti znatno veći deo prodaje polovnih automobila”, kaže Matas Buzelis, automobilski stručnjak u kompaniji carVertical.
Podjednako ozbiljna manipulacija na EV i dizelašima
Dizel i dalje ostaje najrizičnija vrsta goriva u Srbiji. Oko 4,3% svih proverenih dizel automobila imalo je korigovanu kilometražu. Jedan od ključnih razloga je njihova velika eksploatacija – dizelaši obično prelaze najveći broj kilometara, što ih čini glavnom metom prevara. U proseku, kod dizel automobila kilometraža je smanjena za oko 83.000 km.
Benzinci su nešto sigurnija opcija. Kod oko 2,8% benzinskih vozila utvrđena je manipulacija kilometražom, sa prosečnim smanjenjem od približno 61.000 km.
Vraćena kilometraža je zabeležena kod svega 2% hibridnih automobila, ali je prosečno vraćanje iznosilo oko 52.000 km. Iako je ovaj broj manji u odnosu na dizelaše i benzince, i dalje predstavlja značajan finansijski rizik za kupce.
Električna vozila pokazuju najniži nivo rizika: vraćanje kilometraže je utvrđeno kod samo 0,7%. Ipak, tamo gde se prevara desi, cifre su šokantne: kilometraža se u proseku vraća za 80.000 km, što je skoro na nivou dizel motora. Ovo pokazuje da čak ni novije tehnologije vozila nisu imune na ozbiljne manipulacije.
“Mnogi kupci smatraju da je izbor hibridnog ili električnog vozila sigurnija opcija, ali to nije uvek slučaj. Čak i kod novijih modela kilometraža može biti vraćena, pa kupci rizikuju da daju hiljade evra više za auto koji je zapravo u mnogo gorem stanju nego što izgleda”, ističe Buzelis.
Iako dizel automobili i dalje prednjače po učestalosti prevara u Srbiji, podaci pokazuju da manipulacija kilometražom pogađa sve vrste pogona. Prevaranti se prilagođavaju promenama na tržištu, što znači da čak ni novija i efikasnija vozila nisu pošteđena rizika.
Komentari (0)