Francuska i Nemačka zvanično su odustale od zajedničkog razvoja borbenog aviona nove generacije, poznatog pod nazivima FCAS i SCAF, nakon višegodišnjih industrijskih i političkih nesuglasica koje su dovele do potpunog prekida saradnje.
Kako navodi Politico, propast projekta predstavlja ozbiljan udarac viziji francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju vojno samostalne Evrope.
Program, čija je vrednost procenjivana na najmanje 100 milijardi evra, trebalo je da postane jedan od najambicioznijih evropskih odbrambenih poduhvata. Njegov krah, međutim, pokazuje koliko je teško uskladiti interese evropskih sila kada je reč o složenim vojnim projektima, posebno u trenutku pojačanih bezbednosnih izazova i neizvesnosti u vezi sa budućim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema navodima visokih izvora iz nemačke vlade, Makron i nemački kancelar Fridrih Merc zaključili su da kompanije uključene u projekat nisu uspele da postignu dogovor o ključnim elementima razvoja letelice.
Merc je, kako se navodi, zvanično savetovao Makronu da se projekat obustavi.
Program su 2017. godine pokrenuli Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, a kasnije mu se pridružila i Španija. Cilj je bio da do 2040. godine novi sistem šeste generacije zameni francuske lovce Rafal i nemačke Eurofighter avione i postane osnova evropske vazdušne moći.
Međutim, projekat je godinama bio blokiran zbog sukoba između francuske kompanije Dassault Aviation i konzorcijuma Airbus Defence and Space, koji okuplja nemačke i španske partnere.
Spor se vodio oko kontrole ključnih tehnologija, budžeta i izbora dobavljača. Pored samog aviona, program je podrazumevao razvoj naprednih bespilotnih letelica i takozvanog “borbenog oblaka“, digitalnog sistema koji bi povezivao sve komponente na bojištu uz pomoć satelita i veštačke inteligencije.
Kako su se posvađali Airbus i Dassault
Prema diplomatskim izvorima iz Berlina i Pariza, projekat je mesecima bio praktično neaktivan. Kriza je dodatno produbljena kada je Dassault zatražio potpunu kontrolu nad razvojem letelice, pri čemu bi Airbus imao status podizvođača sa ograničenim pristupom projektnoj dokumentaciji.
Airbus je takav predlog odbacio, ocenjujući da bi zajednički evropski program time postao isključivo francuski projekat finansiran novcem nemačkih i španskih poreskih obveznika.
Dodatni problem predstavljale su razlike u samom konceptu budućeg aviona. Francuska je insistirala na lakšoj letelici sposobnoj za operacije sa nosača aviona, dok je Nemačka zagovarala veći avion sa dužim doletom, prilagođen ostvarivanju vazdušne nadmoći nad evropskim prostorom.
Berlin je u jednom trenutku predložio razvoj dve različite verzije aviona, ali je Pariz takvo rešenje ocenio finansijski i logistički neprihvatljivim, prenosi France24.
Nezadovoljstvo u francuskim političkim krugovima nije skrivano. Predsednik Odbora za odbranu francuskog Senata Sedrik Peren ocenio je da je Emanuel Makron bio među retkima koji su i dalje verovali u opstanak projekta.
– Bolje je da je ova odluka doneta sada nego da se dodatno gube vreme i novac – rekao je Peren.
Iako je razvoj zajedničkog aviona obustavljen, nemačka strana naglašava da to ne znači potpuni kraj saradnje između dve zemlje.
Pariz i Berlin planiraju da nastave rad na razvoju pratećih dronova i digitalnog borbenog sistema, a ministarstva odbrane dobila su zadatak da do julskog samita pripreme novi okvir saradnje usmeren na manje i realnije projekte.
Najnoviji i nizu neuspeha
Analitičari, međutim, upozoravaju da je ovo samo najnoviji u nizu neuspeha zajedničkih evropskih odbrambenih inicijativa. Poslednjih godina propali su ili ozbiljno usporeni i francusko-nemački projekti razvoja pomorskih patrolnih aviona, novog glavnog borbenog tenka i savremenih artiljerijskih sistema.
Francuska se u međuvremenu povukla i iz programa Eurodrone, ostavljajući Nemačku, Italiju i Španiju da samostalno traže rešenja za nastavak projekta.
Nakon raspada FCAS-a, Nemačka se suočava sa ograničenim mogućnostima za buduću saradnju. Jedna od opcija bilo bi priključenje programu GCAP, koji zajednički razvijaju Velika Britanija, Italija i Japan, ali stručnjaci ocenjuju da je taj projekat već dovoljno odmakao i da nema prostora za novog velikog partnera.
Kao alternativni partner pominje se švedska kompanija Saab, sa kojom Airbus održava dobre odnose. Ipak, vojni analitičari ističu da Švedska tradicionalno razvija manje i lakše lovce, što ne odgovara nemačkim zahtevima za robusnijom letelicom namenjenom zaštiti istočnih granica NATO-a.
Prema oceni Politica, propast ovog projekta još jednom pokazuje da nacionalni interesi, politički prestiž i poslovni interesi domaće industrije i dalje imaju prednost nad idejom zajedničke evropske bezbednosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)