Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da vlade širom sveta moraju pažljivo da reaguju na rast cena energije i hrane, kako bi zaštitile građane i privredu, ali bez narušavanja javnih finansija i dodatnog podsticanja inflacije.
Ekonomisti MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, Borha Grasija, Delfin Pradi i Rodrigo Valdes navode u analizi da aktuelni energetski šok, koji je delimično posledica sukoba na Bliskom istoku i rasta cena nafte i gasa, predstavlja klasičan negativan šok ponude koji istovremeno povećava inflaciju i usporava ekonomski rast.
Fond ocenjuje da vlade ne bi trebalo da pokušavaju da u potpunosti spreče rast cena kroz široke subvencije i zamrzavanje cena, osim u izuzetnim slučajevima, jer takve mere mogu biti fiskalno neodržive i dodatno povećati globalnu tražnju za energijom.
Umesto toga, MMF preporučuje privremenu i ciljanu pomoć najugroženijim domaćinstvima kroz novčane transfere i postojeće sisteme socijalne zaštite, kako bi se očuvali tržišni signali i ograničili budžetski troškovi.
Stručnjaci MMF-a upozoravaju da siromašnija domaćinstva troše znatno veći deo prihoda na energiju i hranu u odnosu na bogatije slojeve, zbog čega su najizloženija cenovnim udarima.
Kada je reč o privredi, Fond preporučuje kratkoročnu pomoć u likvidnosti, uključujući državne garancije za kredite, poreska odlaganja i kreditne linije, umesto direktnih subvencija ili dokapitalizacije.
MMF navodi da bi opšte mere poput subvencionisanja energije, smanjenja poreza ili kontrole cena mogle biti opravdane samo ako je šok privremen, ako postoji rizik od nekontrolisane inflacije i ako država ima dovoljan fiskalni prostor.
U analizi se ističe i da su zemlje u razvoju u nepovoljnijem položaju zbog slabijih socijalnih sistema, većeg udela osnovnih troškova u potrošnji i skupljeg zaduživanja.
U zaključku, MMF poručuje da je potreban “disciplinovan i postepen pristup“, uz prioritet ciljanih i privremenih mera, kao i dodatne intervencije samo u slučaju produbljivanja krize.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)