Katarski zvaničnici su pozvali Jordance, obe države su se konsultovale sa Saudijskom Arabijom, koja je, za svaki slučaj, u pomoć dozvala oko 8.000 pakistanskih vojnika, praćenih borbenim avionima, dronovima i kineskim protivvazdušnim projektilima. Sve države načičkane oko Persijskog zaliva nadaju se da će razum nadvladati emocije, te da će američki predsednik Donald Tramp odustati od uništenja iranske energetske infrastrukture. U slučaju novog rata, prvi na meti Iranaca naći će se Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan i Saudijska Arabija.
Na molbu trojice lidera zalivskih država, američki predsednik Donald Tramp odložio je novi talas napada na Iran, svega nekoliko časova nakon što je doneo odluku da još jednom raspali po položajima iranske vojske i Revolucionarne garde. Na taj način, vazdušni “blickrig” koji je Amerika pokrenula rame uz rame sa Izraelom, duboko je zašla u treći mesec.
Skup i nepopularan rat, koji Amerikanci češće nazivaju Trampovom avanturom nego smislenom strategijom, u centar sukoba oko Persijskog zaliva, prvo diplomatski, a kasnije i vojno, upao je Pakistan, čiji su vojnici, piloti i specijalci prošlog meseca stigli u Saudijsku Arabiju.
Pakistanci su za odbranu saudijskih naftnih polja i rafinerija odvojili 8.000 vojnika, 16 borbenih aviona JF-17, koji su se proslavili u prošlogodišnjem ratu protiv Indije, kao i dronove i kineske protivazdušne sisteme “HQ-9”.
Dolazak Pakistanaca deo je sporazuma od prošlog septembra, koji suštinski pretpostavlja da će Islamabad uskočiti u pomoć ukoliko se ova Saudijska Arabija nađe na meti kakvog napada. Sporazum je, pre svega, zasnovan na potencijalnoj opasnosti od napada Izraela.
Saudijska Arabija – Pakistanci umesto Amerikanaca
Saudijci su se, od početka rata, našli na meti nekoliko stotina iranskih raketa i dronova, pri čemu je u bazi Princ Sultan uništen američki “avaks”, dok su pogođena naftna postrojenja Ras Tenura i Šajbah. Ovi napadi umanjili su saudijsku proizvodnju nafte za više od milion barela dnevno, a imali su razoran efekat i na dugoročne infrastrukturne projekte.
Procenjuje se da je Saudijska Arabija, posle iranskih akcija, izgubila bezmalo 60 milijardi dolara.
Dolazak Pakistanaca, istovremeno, predstavlja jasan signal da vlasti u Rijadu veruju da je region Persijskog zaliva značajno bliži eskalaciji sukoba nego trajnom miru nazvanom “paks pakistana” o kojem, opet, uz pakistansku pomoć pregovaraju Vašington i Teheran.
Feldmaršal mira, Asim Munir od Pakistana
Ključnu ulogu u pregovorima preuzeo je feldmaršal Asim Munir, prvi čovek pakistanskih oružanih snaga i omiljeni ratnik američkog predsednika Donalda Trampa.
Kao miljenik Donalda Trampa, Munir je poslednjih sedmica uskočio u prvi plan svetske diplomatije pokušavajući da, šarmirajući predsednika SAD, iskoristi uticaj Islamabada u islamskom svetu i isposluje prekid vatre u sukobu koji preti da ozbiljno unazadi svetsku ekonomiju.
“Moj omiljeni feldmaršal”, “veliki ratnik”, “veoma važan čovek” ili “izuzetno ljudsko biće”, kako ga od ulaska u Belu kuću naziva Donald Tramp, pakistanski feldmaršal najozbiljnije računa da bi ga ugled u muslimanskom svetu i naklonost američkog predsednika mogle pretvoriti u mirotvorca.
U Teheranu, računa, slušaće ga pažljivije nego Katarane i diplomate iz Omana jer na pakistanskoj teritoriji nema američkih vojnih baza i jer petinu stanovništva te države čine šiiti.
Pokušaj urazumljivanja i najave osvete
Pakistanci su se u sukobe umešali nedugo pošto su prve američke i izraelske bombe počele da padaju po Teheranu, prenoseći tamošnjim vlastima, u slučajevima kada bi Tramp zapostavljao društvene mreže, zahteve Vašingtona za prekid neprijateljstava.
Vremenom, Munir je ponudio Islamabad kao mesto na kojem bi se sastale iranske i američke diplomate, koristeći položaj “najmoćnije osobe u Pakistanu”, prijatelja Teherana i miljenika Vašingtona.
U tom svetlu, smatraju zapadne diplomate, Pakistan je životno zainteresovan da se sukobi što pre okončaju, zbog čega je, navodno, Trampu pokazao kovčeg pun retkih minerala, koji su, ranije, razbuktavali maštu američkog predsednika na Grenlandu i u Ukrajini.
Široki nastup Pakistana uključuje i ulogu Trampovog pregovarača Stiva Vitkofa u obnavljanju oronulog njujorškog hotela “Ruzvelt”, koji je u vlasništvu Pakistana. Sredinom februara, potpisan je ugovor kojim će Vašington i Islamabad zajednički obnoviti ovo, milijardu dolara vredno zdanje. Pakistanci su, dodatno, predali Amerikancima jednog od lidera Islamske države i učlanili se u Odbor za mir.
Teheran, u slučaju da rat bude nastavljen, očekuje kratku i žestoku akciju američke i izraelske avijacije, koja bi bila usmerena direktno na mete povezane sa energetskom infrastrukturom.
Revolucionarna garda će, u tom slučaju, uzvratiti dronovima i projektilima po metama koje će naneti štetu interesima druge strane. Pošto su američke baze, još od prvih akcija Iranaca, potpuno ispražnjene, zalivske države strahuju da će Teheran ciljati upravo njihova naftna i gasna postrojenja.
Na taj način, zemlje poput Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije i Emirata bile bi usisane u vrtlog rata, koji još od kraja februara, po svaku cenu, žele da izbegnu.
Iranci, pak, ako je suditi prema nastupima njihovih analitičara, mržnju pokušavaju da usmere mahom ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pa se na televizijama često može čuti da će Teheran tamošnje bogataše vratiti u eru kamila, ili ako je potrebno okupirati Abu Dabi.
U poslednjem u seriji paničnih telefonskih razgovora, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči pozvao je saudijskog kolegu Fejsala bin Farhala el Sauda, sa kojim je razgovarao o regionalnoj saradnji.
Da li će saradnja uključiti razmenu projektila, u ovom trenutku, najviše zavisi od Donalda Trampa, koji mora da odluči da li će nastaviti rat, ili će prosto proglasiti pobedu i napustiti Persijski zaliv. Izraelski avioni su, za svaki slučaj, spremni za novi napad.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)