Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na protok tečnosti koja štiti mozak, pokazuje novo istraživanje, iako još nije jasno kakve posledice ta promena može imati.
Naučnici sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji navode da bi ovi rezultati mogli pružiti važan uvid u razloge zašto su ljudi, ali i mnoge druge vrste, razvili sposobnost zevanja.
Istraživački tim koristio je magnetnu rezonancu kako bi pratio promene u glavi i vratu kod 22 zdrava učesnika, dok su oni dobijali zadatke da zevaju, duboko dišu, suzbijaju zevanje ili dišu uobičajeno, prenosi Science Alert.
S obzirom na to da zevanje i duboko disanje imaju slične mehanizme, očekivalo se da će rezultati biti gotovo identični. Međutim, snimci su pokazali ključnu razliku – za razliku od dubokog disanja, zevanje je izazivalo pomeranje cerebrospinalne tečnosti dalje od mozga.
– Zevanje je pokretalo kretanje cerebrospinalne tečnosti u suprotnom smeru u odnosu na duboko disanje. I jednostavno smo bili iznenađeni, to zaista nismo očekivali – rekao je neuronaučnik Adam Martinak za New Scientist.
Ovaj efekat nije zabeležen u svim slučajevima i ređe se javljao kod muškaraca, ali istraživači upozoravaju da bi na to mogli uticati tehnički faktori tokom snimanja.
Analiza je takođe pokazala da i duboko disanje i zevanje povećavaju protok krvi koja napušta mozak, čime se stvara prostor za dotok sveže krvi. Ipak, za razliku od cerebrospinalne tečnosti, pravac krvotoka se ne menja tokom zevanja.
U ranoj fazi zevanja zabeležen je i porast dotoka krvi u mozak kroz karotidne arterije za oko trećinu, što sugeriše da ovaj refleks može imati više funkcija.
Istraživači su primetili i da svaki učesnik ima jedinstven obrazac zevanja koji se dosledno ponavlja, što ukazuje na individualni „centralni generator obrazaca“ koji upravlja ovim procesom.
– Svaka osoba zeva na jedinstven način, pokreti jezika tokom zevanja razlikuju se među ljudima, ali su vrlo dosledni kod svakog pojedinca. To je gotovo kao otisak prsta, pa bi teoretski bilo moguće identifikovati osobu po načinu na koji zeva – rekao je Martinak.
Ključno pitanje ostaje šta ovi rezultati znače i zašto se zevanje toliko razlikuje od dubokog disanja kada je reč o cerebrospinalnoj tečnosti, koja ima ključnu ulogu u funkcionisanju centralnog nervnog sistema, transportu hranljivih materija i uklanjanju otpada.
Jedna od pretpostavki istraživača jeste da zevanje ima ulogu u „čišćenju“ mozga, dok druga teorija sugeriše da može doprineti njegovom hlađenju.
– Neurodegenerativne bolesti povezane su sa nagomilavanjem otpada, a kako starimo, tog otpada ima sve više. Ne znamo koliko je jaka veza sa uklanjanjem cerebrospinalne tečnosti, ali u poslednjih deset godina sprovedena su brojna istraživanja u toj oblasti i ovo bi mogao biti još jedan važan element – rekao je Martinak.
Zevanje je, prema dosadašnjim saznanjima, тесно povezano sa mozgom i centralnim nervnim sistemom – na primer, veći mozak obično znači i duže trajanje zevanja.
I pored toga što je prisutno kod velikog broja vrsta i što se često prenosi među ljudima i životinjama, zevanje i dalje ostaje fenomen čija funkcija nije u potpunosti razjašnjena.
– Zevanje deluje kao visoko prilagodljivo ponašanje i dalja istraživanja njegove fiziološke uloge mogla bi doprineti boljem razumevanju ravnoteže centralnog nervnog sistema – zaključuju istraživači.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)