Kolaps Atlantske meridijanske cirkulacije (AMOC), jednog od ključnih sistema okeanskih struja, verovatniji je nego što se ranije procenjivalo i mogao bi da izazove ozbiljne posledice širom Evrope, Afrike i američkog kontinenta, pokazuje najnovije istraživanje, prenosi Guardian.
Ovaj sistem, koji ima presudnu ulogu u regulaciji globalne klime, već je značajno oslabljen usled klimatskih promena i trenutno je na najnižem nivou u poslednjih oko 1.600 godina. Naučnici su još 2021. uočili znake približavanja kritičnoj tački, a poznato je da je AMOC i u prošlosti doživljavao nagle kolapse.
Nova studija, objavljena u časopisu Science Advances, kombinuje direktna merenja i klimatske modele kako bi pružila pouzdanije projekcije. Prema rezultatima, očekuje se usporavanje sistema od 42 do 58 odsto do kraja veka, što bi gotovo izvesno vodilo njegovom kolapsu.
AMOC transportuje tople vode iz tropskih oblasti ka Evropi i Arktiku, gde se one hlade i tonu, pokrećući dubinske okeanske struje. Njegovo urušavanje moglo bi da izazove pomeranje tropskih padavinskih zona, ugrozi proizvodnju hrane za milione ljudi, donese ekstremno hladne zime i sušna leta u zapadnoj Evropi, kao i dodatni rast nivoa mora duž Atlantske obale za 50 do 100 centimetara.
Vođa istraživanja Valentin Portman izjavio je da rezultati ukazuju na izraženije slabljenje nego što sugerišu prosečni klimatski modeli, što znači da je sistem bliži kritičnoj tački nego što se ranije mislilo.
– Naši rezultati pokazuju snažnije slabljenje sistema, što ukazuje da je AMOC bliži tački preokreta – naveo je Portman.
Klimatolog Štefan Ramstorf ocenio je nalaze kao veoma zabrinjavajuće, ističući da se pesimističniji scenariji, koji predviđaju značajno slabljenje do kraja veka, pokazuju realističnijim.
– Kritična tačka nakon koje kolaps postaje neizbežan mogla bi biti dostignuta već sredinom ovog veka i takav scenario treba izbeći po svaku cenu – upozorio je Ramstorf.
Usporavanje AMOC-a povezano je sa ubrzanim zagrevanjem Arktika, koje otežava hlađenje i potonuće vode, dok povećane padavine dodatno smanjuju gustinu površinskog sloja, stvarajući povratnu spregu koja dodatno usporava cirkulaciju.
Naučnici napominju da je precizno prognoziranje otežano zbog složenosti sistema, ali ističu da je značajno slabljenje gotovo izvesno u narednim decenijama. Dodatni rizik predstavlja činjenica da mnogi klimatski modeli ne uzimaju u obzir ubrzano topljenje leda na Grenlandu, koje dodatno razblažuje okeansku vodu i može da ubrza destabilizaciju sistema.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)