Život Edit Pjaf, poznate francuske pevačice šansona, bio je obeležen dramom i kontrastima. Rođena u siromaštvu, proslavila se pesmama poput La Vie en rosei Non, je ne regrette rien, postavši jedan od najprepoznatljivijih glasova Francuske. Međutim, iza uspeha krili su se brojni lični problem,teške bolesti, zavisnosti i finansijska neodgovornost.
Poznato je da je Pjaf često pomagala prijateljima, ljubavnicima i saradnicima, neretko bez razmišljanja o sopstvenim finansijama. Upravo ta velikodušnost, zajedno sa visokim troškovima lečenja, dovela je do dugova.
Pariz, 1962. godina — legendarna francuska šansonjerka Edit Pjaf iznenadila je javnost kada je prijateljima predstavila svog novog supruga, mladog Grka Tea Sarapoa, gotovo dvadeset godina mlađeg od nje. U tom trenutku, Pjaf je bila teško bolesna, iscrpljena brojnim operacijama, jedva sposobna da peva i daleko od glamura koji ju je proslavio.
Vest o njihovom braku izazvala je buru u medijima. Francuska štampa nije imala milosti, Sarapo je brzo dobio etiketu “lovca na bogatstvo“, a javnost je bila uverena da je mladić uz slavnu pevačicu isključivo zbog njenog imetka.
Međutim, iza senzacionalističkih naslova krila se sasvim drugačija priča.
Dok su novine nagađale, Sarapo je svakodnevno bio uz Pjaf. Nosio ju je kada nije mogla da hoda, hranio je, izvodio na svež vazduh i ostajao uz nju čak i kada su je mnogi, uključujući i one koji su godinama profitirali od njenog talenta,napustili. Njihova veza, uprkos sumnjama, bila je obeležena brigom i odanošću.
Kada je Pjaf preminula 1963. godine, usledio je trenutak istine. Otvaranjem testamenta otkriveno je nešto što je šokiralo javnost: umesto bogatstva, Sarapo je nasledio ogromne dugove. Zbog skupih medicinskih tretmana, ali i velikodušne pomoći prijateljima i saradnicima, pevačica je godinama gomilala finansijske obaveze.
Iako je imao mogućnost da se odrekne nasleđa i započne novi život, Sarapo je doneo drugačiju odluku.
Preuzeo je sve dugove i godinama radio kako bi ih otplatio — održavao je koncerte, snimao pesme i neumorno radio na očuvanju uspomene na ženu koju je voleo. Njegova karijera, iako nikada nije dostigla slavu njegove supruge, bila je vođena upravo tom misijom.
Tragičan kraj stigao je 1970. godine, kada je Sarapo poginuo u saobraćajnoj nesreći. Po sopstvenoj želji, sahranjen je na čuvenom pariskom groblju Père Lachaise Cemetery u istom grobu sa Editom Pjaf, simbolično, kraj njenih nogu.
Priča o Pjaf i Sarapou i danas se smatra jednom od najdirljivijih u istoriji muzike. U vremenu kada su mnogi očekivali interes i proračun, Sarapo je izabrao odanost — odluku koja je promenila percepciju javnosti i zauvek ga vezala za legendu francuske šansone.
Komentari (0)