Međugodišnja inflacija u januaru usporila je u odnosu na decembar i iznosila je 2,4 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije, pozivajući se na podatke Republički zavod za statistiku.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u januaru porasle su za 0,3 odsto. Rast je pre svega posledica viših cena usluga, koje su povećane za 1,3 odsto, kao i sezonskog poskupljenja povrća od 5,7 odsto. Suprotan efekat imalo je pojeftinjenje naftnih derivata, čije su cene smanjene za 2,6 odsto.
Zbog rasta cena povrća, kategorija hrane i bezalkoholnih pića zabeležila je mesečni rast od 0,5 odsto, dok su ostale prehrambene kategorije u proseku stagnirale ili zabeležile pad u odnosu na decembar. Na godišnjem nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića niže su u proseku za 1,0 odsto u poređenju sa januarom prošle godine.
Cene energenata su, pod uticajem nižih cena naftnih derivata, mesečno smanjene za 0,7 odsto, dok je njihov međugodišnji rast u januaru usporio na 2,9 odsto.
Bazna inflacija je na mesečnom nivou porasla za 0,6 odsto, a taj rast u potpunosti je rezultat viših cena usluga, usled korekcija komunalnih usluga i sezonskog poskupljenja turističkih aranžmana. Istovremeno, cene robe u okviru bazne inflacije zabeležile su pad zbog sezonskog sniženja cena obuće i odeće. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je blago ubrzana i iznosila je 4,1 odsto.
Prema novoj projekciji centralne banke, očekuje se da će se međugodišnja inflacija tokom ove godine i u srednjem roku kretati u granicama cilja od tri plus minus 1,5 odsto. Do septembra 2026. godine inflacija bi trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilja, dok se krajem godine očekuje nivo od oko 4,0 odsto, pre svega zbog efekta niske baze iz prethodne godine, naročito kod cena hrane nakon primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine određenom vrstom robe, kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)