Roditelji koji se suočavaju sa čestim noćnim buđenjima beba, sve češće nailaze na neobičan savet: ako se beba stalno budi noću, pokušajte da krevetac premestite na tatinu stranu kreveta. Iako na prvi pogled zvuči kao trik iz roditeljskih foruma, stručnjaci navode da iza ove ideje stoje stvarni biološki i razvojni mehanizmi.
Kod majki koje doje, telo funkcioniše u specifičnom hormonskom režimu. Hormoni poput oksitocina i prolaktina, koji su ključni za dojenje i povezivanje sa bebom, istovremeno povećavaju osetljivost na bebine pokrete i zvuke. Uz to, deo mozga zadužen za prepoznavanje opasnosti i emocionalne reakcije,amigdala, pokazuje pojačanu aktivnost kod novopečenih majki.
To znači da majke češće i brže reaguju na svako pomeranje deteta, čak i kada beba nije potpuno budna. Stručnjaci objašnjavaju da je to izuzetno važan zaštitni mehanizam u prvim mesecima života, kada je bebi potrebna stalna briga.
Međutim, kod beba koje više ne moraju da jedu na svako buđenje, ova stalna spremnost na reakciju može dovesti do toga da se sitna meškoljenja pretvore u potpuno razbuđivanje.
Istraživanja pokazuju da novorođenčad i male bebe, snažno reaguju na miris majčinog mleka. Kada spavaju tik pored dojilje, taj miris može biti dodatni podsticaj da se probude, čak i kada nisu istinski gladne.
Pedijatri i savetnici za spavanje navode da u takvim situacijama beba može početi da povezuje svako delimično buđenje sa hranjenjem, iako joj je zapravo potrebna samo pomoć da ponovo utone u san.
Sve više studija o porodičnoj dinamici ukazuje da uključenost očeva u noćnu brigu, može imati pozitivan efekat na obrasce spavanja beba. Kada beba nije izložena mirisu mleka i kada na buđenje reaguje roditelj koji ne doji, veća je verovatnoća da će naučiti da razlikuje stvarnu glad, od potrebe za umirivanjem i vraćanjem u san.
Stručnjaci ističu da to ne znači da majka treba da se potpuno povuče iz noćne nege, već da podela odgovornosti može pomoći i bebi i roditeljima da imaju kvalitetniji san.
Važno je naglasiti da česta noćna buđenja kod beba nisu znak loših navika, već normalan deo razvoja nervnog sistema. Bebe se rađaju sa nezrelim mehanizmima regulacije sna i postepeno uče kako da prelaze iz jednog ciklusa sna u drugi.
Zbog toga stručnjaci savetuju roditeljima da promene u organizaciji spavanja posmatraju kao podršku razvoju, a ne kao trening ili uskraćivanje bliskosti.
Psiholozi naglašavaju i važan emotivni aspekt,majke koje osećaju iscrpljenost zbog stalnih noćnih buđenja često imaju grižu savesti kada prepuste deo noćne brige partneru. Međutim, stručnjaci poručuju da to nije znak lenjosti, već korišćenje porodičnih resursa na zdrav način.
Uključivanje oba roditelja u noćnu rutinu pomaže majci da dobije neophodan odmor,ocu da izgradi snažnu vezu sa detetom i bebi da razvije fleksibilnije obrasce umirivanja.
Komentari (0)