Šta se ne jede na Badnji dan i Božić: Običaji i verovanja

Pravoslavni Badnji dan i Božić u Srbiji prate brojni običaji koji se odnose ne samo na jela koja se treba pojesti, već i na one koja se tradicionalno izbegavaju, jer se njihovim konzumiranjem veruje da se priziva loša simbolika.

Na Badnje veče, trpeza je posna, a glavna pažnja je na ribi, tucanom pasulju, kiselom kupusu, piti sa orasima ili višnjama i drugim tipičnim jelima koja simbolizuju povezanost sa precima, postom i pripravnošću za dolazak Hrista.

Međutim, postoje namirnice koje se tradicionalno ne jedu iz narodnih razloga:

Orah (osim poslužene badnjačke večere) – prema narodnom verovanju, orasi se jedu samo na Badnje veče, ali se ostalih dana Božića ne dodiruju, jer se veruje da bi to moglo dovesti do problema kao što su čirevi.

Alkohol se ne prosipa ili ne ostavlja prazna čaša – posebno vino ili rakija, jer se veruje da je to simbolički krv i ne treba biti bačeno ili potrošeno bez poštovanja

Takođe, generalno pravilo tada glasi da se sve što se radi oko hrane i pića obavlja s poštovanjem, u miru i zajedništvu, jer narodno predanje kaže da ono što se na Badnji dan i Božić dešava u kući može uticati na sreću i sklad u narednoj godini.