Stara izreka kaže da se finale ne igra, nego osvaja, ali Flamengo je učinio i jedno i drugo. U noći u kojoj se svet Južne Amerike okrenuo ka Limi, Mengao je još jednom pokazao veličinu. Velikan iz Rio de Žaneira je prigrlio četvrtu titulu najprestižnijeg kontinentalnog takmičenja, ali ono što je noć u prestonici Perua učinilo posebnom jeste trostruki trijumf – golčina Danila, trenerski podvig Filipea Luisa i povratak Flamenga na tron koji mu po tradiciji pripada.
Ovim trofejom Fla je Brazilu doneo istorijsko izjednačenje sa Argentinom pošto oba nacionalna giganta sada imaju po 25 osvojenih Kopa Libertadores titula. Sedam poslednjih izdanja pripalo je brazilskim klubovima, uz dominaciju kakva se retko viđa u klupskom fudbalu. Flamengo je osvojio tri titule, Palmeiras dve, a Fluminense i Botafogo po jednu. Najtrofejniji klub i dalje je argentinski Independijente sa sedam, dok Boka juniors ima šest.
Heroj Danilo je ispisao istoriju kakvu Zeleni kontinent nije video. Postao je prvi fudbaler koji je osvojio dva trofeja Kopa Libertadoresa i dve titule Lige šampiona. I to ne bilo kako, nego pogotkom u finalu.
Istovremeno, na klupi Rubro-Negra je sedeo čovek koji je i sam ostavio trag kao igrač, da bi 2025. zakoračio u red trenerskih velikana. Filipe Luis je novo ime u galeriji fudbalskih fenomena, koji su osvajali Kopa Libertadores i na terenu i pored aut linije. Flamengo slavi svoje heroje, a Južna Amerika ponovo gleda prema Riju.
Flamengo nije pregazio rivala, nije briljirao u svakoj sekundi, ali je bio zreliji i bolji od Palmeirasa, kluba koji mu je poslednjih godina postao najveći takmac u borbi za nacionalni i kontinentalni tron. Igrao je toliko smireno da se činilo kao da ne traži osvetu za poraz u finalu iz 2021. godine u Montevideu, nego potvrdu sopstvene veličine.
Do finala je došao kroz trnovit put i okršaje sa Internasionalo, Estudijantesom i Rasingom. Bile su to borbe koje su iscrpele ekipu, ali je baš joj je to dalo karakter. Jedino je u dvomeču protiv Intera iz Porto Alegrea sve izgledalo jednostavno. Sve ostalo bilo je mukotrpno i pravljeno za velike timove. A, Flamengo je baš to.
U uvodnih 20 minuta meča, Fla je okupirao protivničku polovinu. Napadačka trojka je pritiskala zadnju liniju Palmeirasa, ali nedostajalo je završnice. Palmeiras je povremeno uspevao da povuče ručnu, pomeri ekipu i nametne presing. Meč nije bio lep, ali bio je finalni, prepun nervoze.
No, drugi deo je doneo sliku koju navijači Flamenga najviše vole. Šanse su počele da se ređaju, de Araskaeta je već u 51. minutu mogao da pogodi, ali je sudbina čekala svoj trenutak. U 67. minutu sve se spojilo u jednu tačku. De Araskaeta je izveo korner, a Danilo se vinuo iznad odbrane Palmeirasa i glavom poslao loptu u dalji ugao golmana Karlosa Migela.
“Postići gol za titulu sa klubom koji volim je nešto za šta nemam reči. Mnogo smo radili na prekidima jer smo znali da ćemo imati šansu da postignemo gol iz tih situacija, i upravo to se dogodilo“, procedio je Danilo posle meča.
Iskusni štoper je tom pobedom ušao u red najvećih sa dva osvojena Kopa Libertadoresa, dve Lige šampiona. Poseban pečat je činjenica da mu se pred kraj karijere ispunila životna želja da zaigra za Flamengo, klub koji mu je u srcu.
Posle stasavanja u Americi Mineiro i potom Santosu sa Nejmarom, put je Danila (34) vodio u Porto, pa Real Madrid, Mančester siti i Juventus, u kojem je zavredeo kapitensku traku. Početkom ove godine, Danilo je konačno stigao u redove giganta sa Marakane, a na njenom kraju je pokorio Južnu Ameriku. Malo je priča u modernom fudbalu koje imaju ovakav emocionalni naboj.
Ovo finale nije bilo samo Danilovo. Bila je to i kruna puta jednog od najpoštovanijih igrača Brazila u poslednjih 20 godina. Filipe Luis (40), nekada sjajni levi bek madridskog Atletika, sada je trener koji je ušao u retku grupu fudbalskih besmrtnika.
Postoji samo devet osoba koje su osvojile Kopa Libertadores kao igrači i kao treneri, ali i samo njih šest koji su to učinili sa istom ekipom. U tom društvu nalaze se Roberto Fereira, Huan Martin Muhika, Hose Omar Pastoriza, Marselo Galjardo, Renato Gaušo i sada, Filipe Luis.
Filipe Luis sada stoji rame uz rame sa ljudima koji su oblikovali istoriju južnoameričkog fudbala. Na terenu je bio 2021. kada je Palmeiras slavio protiv Flamenga. Četiri godine kasnije, na istom kontinentu i protiv istog rivala, naplatio je dug.
Na kraju, da bi se u potpunosti shvatilo šta za Rubro-Negre znači četvrta titula Libertadoresa, mora se razumeti pozicija koju Flamengo ima u brazilskom društvu. Mengao nije običan fudbalski klub, već fenomen koji prevazilazi sport. Najpopularniji tim u zemlji sa više od 200.000.000 stanovnika ima navijače širom planete, a samo u Brazilu najmanje 46,9 miliona.
Flamengo je brend koji formira nacionalni identitet. Klub čije se pesme pevaju na koncertima, čiji su simboli deo pop kulture. Flamengo je i deo muzičke istorije Brazila. Pesme Žorža Bena Žora, poput “País Tropical” i “Fio Maravilha”, odavno su postale deo kolektivnog identiteta nacije.
Flamengo je ponovo obojio Južnu Ameriku u svoje boje. To više nije Zeleni, već crveno-crni kontinent.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)