Veštačka inteligencija je u samo nekoliko godina postala najrasprostranjeniji alat za stvaranje sadržaja u istoriji.
Generiše tekstove, slike i video-zapise gotovo besplatno i u ogromnim količinama. Međutim, s vremenom postaje sve jasnije da ta ista tehnologija podriva temelje na kojima je internet izgrađen.
Novi video uglednog naučno-edukativnog kanala Kurzgesagt upozorava da AI ne uništava samo pojedine platforme, već samu srž digitalnog znanja.
AI stvara brže nego što možemo da ispratimo
Video počinje jednostavnom konstatacijom: generativna veštačka inteligencija (GenAI) proizvodi sadržaj mnogo brže nego što ljudi mogu da ga čitaju, proveravaju ili filtriraju.
Istraživanja pokazuju da danas polovinu globalnog internet saobraćaja generišu botovi, od kojih većina ima destruktivnu svrhu. Istovremeno, sadržaji koje su stvorili ljudi — tekstovi, slike i video — ili su prodati AI kompanijama ili su im te kompanije pristupile bez dozvole, bez pripisivanja zasluga ili novčane nadoknade autorima.
Tim Kurzgesagta navodi da su i sami bili oduševljeni kada se AI pojavio, ali da su ubrzo ostali razočarani kada su pokušali da provere informacije koje on generiše. Pokazalo se da je reč o “veoma toksičnoj kombinaciji netačnosti i samouverenosti“.
Provera na primeru smeđih patuljaka
U analizi, tim je zatražio od AI da generiše zanimljiv naučno-popularni sadržaj o smeđim patuljcima — objektima premale mase da bi pokrenuli stabilnu fuziju vodonika kao zvezde, ali prevelike da bi se smatrali planetama.
AI je brzo proizveo veliku količinu privlačnog sadržaja. Oko 80% bio je kredibilan i zasnovan na pouzdanim izvorima. Ali kada su stručnjaci pokušali da provere preostalih 20%, otkrili su da je AI te informacije jednostavno izmislio kako bi zadovoljio zahtev korisnika — poput lošeg novinara koji izmišlja ili iskrivljuje činjenice da bi pridobio publiku.
Daljim analizama pokazalo se da je jedan od naizgled pouzdanih izvora zapravo bio u velikoj meri proizveden upravo uz pomoć AI-ja.
Tim napominje da to nije iznenađujuće: od 2020. godine nastalo je više od 1.200 veb-sajtova koji objavljuju ogromne količine dezinformacija kreiranih AI-jem.
Smrt interneta
Kurzgesagt tvrdi da se nedugo posle njihove analize pojavio video o smeđim patuljcima na jednom novijem kanalu, koji ima stotine hiljada pregleda, a koji je sadržao upravo one informacije koje je tim prethodno identifikovao kao dezinformacije.
– Tu počinje smrt interneta – upozorava video.
Autori naglašavaju da je dezinformacija na ovaj način dobila izvor koji deluje kredibilno i postala svojevrsna internet “istina“.
Jačanje lažnih izvora
Poseban problem je to što AI uvek zvuči vrlo uverljivo i što je uporan u izmišljanju. Kada ga suočite sa greškom, on će je priznati i obećati da to više neće raditi. Međutim, već pri sledećoj prilici ponoviće isto.
– Koliko god se jezički modeli činili elokventnima, zapravo tu nema nikoga kod kuće. Tu nema neke više inteligencije ili svesti koja razgovara sa vama. Postojeći AI je vrlo složen čekić koji ne razume šta radi niti šta su njegovi ekseri. Ipak, mi mu dozvoljavamo da u naše biblioteke dodaje nove police znanja – upozoravaju autori.
Srećom, poverenje u LLM modele ubrzano opada. Istraživanja Pew Researcha, Gallupa i drugih organizacija pokazuju da je poverenje u LLM-ove za samo dve godine palo sa oko 45–55% na oko 15–30% — što je najveći pad poverenja u neku tehnologiju u tako kratkom periodu. Međutim, to samo po sebi neće zaustaviti kontaminaciju interneta.
Kontaminira se sama nauka
Problem se ne završava na internetu. Naučnici su 2024. analizirali gotovo milion naučnih radova nastalih pre i posle pojave AI-ja. Otkriven je nagli porast upotrebe reči karakterističnih za AI, što sugeriše da se većina današnjih radova u najmanju ruku delom oslanja na AI, često bez navođenja autorstva.
Situacija je pogoršana otkrićem iz jula 2025. godine: brojni naučnici počeli su da u svoje radove ubacuju skrivene poruke u beloj boji ili sitnom fontu, nevidljive ljudima. Te poruke imale su za cilj da utiču na AI recenzente da daju pozitivne ocene i ne otkrivaju greške. O tome su pisali brojni časopisi, uključujući Nature i Smithsonian.
Problem povratne sprege
AI modeli treniraju se na ogromnim količinama internet sadržaja. A što je više generisanog, površnog, netačnog ili potpuno lažnog AI materijala na mreži, to će budući skupovi podataka biti više kontaminirani.
Drugim rečima — modeli će sve više učiti na sopstvenim dezinformacijama.
Plafon kreativnosti
Zanimljiva nova studija matematički je pokazala da savremeni AI — u suštini veliki jezički modeli (LLM) — ne može biti kreativniji od amaterskog ljudskog autora.
Teorijska analiza profesora Dejvida H. Kroplija sa University of South Australia, objavljena u Journal of Creative Behaviour, pokazuje da arhitektura LLM-ova sama nameće matematičko ograničenje kreativnosti.
LLM može biti samo mediokritet
Kropli definiše kreativnost kao kombinaciju dve dimenzije: efikasnosti i inovativnosti (originalnosti). Kod LLM-ova, najverovatnije reči imaju visoku efikasnost, ali nisku inovativnost; retke reči donose veću novost, ali nisku efikasnost — veća je verovatnoća da će biti besmislene.
Kropli je izračunao da je maksimalna moguća “kreativna vrednost“ LLM-ova 0,25 na skali od 0 do 1. To znači da je u sadašnjim sistemima praktično nemoguće postići i visoku efikasnost i visoku originalnost istovremeno.
Šta to znači u praksi?
Po studiji, vrednosti oko 0,25 odgovaraju kreativnosti prosečnog amatera, a ne profesionalca. Kropli napominje da su empirijska istraživanja pokazala da AI priče i rešenja dostižu tek 40–50% maksimuma ljudske kreativnosti.
On tvrdi da je stvarna kreativna sposobnost AI-ja, iako ponekad deluje ubedljivo, ograničena na nivo prosečnog čoveka i da „sa današnjim dizajnom nikada neće dostići profesionalne ili ekspertske standarde“.
To znači da će internet biti sve preplavljeniji dezinformacijama i osrednjim sadržajima.
Kurzgesagt zato upozorava:
– Ako se sadašnji trendovi nastave, nije preterano reći da će jeftini, loši sadržaji, ‘dovoljno dobri’, privlačiti većinu ljudske pažnje. To može dodatno skratiti našu sposobnost koncentracije i učiniti nas još glupljima i slabije informisanim.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)