Saveznici SAD i ukrajinski zvaničnici juče su pokušavali da razjasne uslove mirovnog predloga administracije Donalda Trampa za Ukrajinu, uz bojazan da bi Vašington mogao da popusti pred zahtevima Rusije u žurbi da okonča rat, piše u svojoj analizi Politico.
Kako evropski i američki zvaničnici tragaju za odgovorima, navode da mnogi elementi plana i dalje ostaju nejasni, uključujući ulogu NATO-a i eventualne teritorijalne ustupke Ukrajine Rusiji.
Inicijativu specijalnog izaslanika Stivena Vitkofa, koji je poslednjih meseci delovao kao posrednik sa Moskvom, pokrenuta je krajem prošlog meseca, kada se sastao sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim u Majamiju, rekao je jedan izvor upoznat sa situacijom. Sastanak se dogodio baš u trenutku kada su propali Trampovi pokušaji da se vidi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ukrajinski i evropski zvaničnici ostali su zatečeni kada je obelodanjeno postojanje Vitkofovog plana, posebno “jer su verovali da je Tramp konačno počeo da shvata neiskrenost ruskog predsednika u pogledu pregovora”, rekli su izvori upoznati s procesom.
Plan na 28 tačaka, koji je prvi objavio Axios, prema trenutnoj verziji predviđa značajne ustupke Ukrajine, uključujući ograničenja za njenu vojsku i odricanje od velikih teritorija, rekao je treći izvor upoznat s pregovorima. Ipak, isti izvor naglasio je da su sve odredbe plana i dalje predmet pregovora.
Jedna od tačaka o kojoj američki zvaničnici još raspravljaju jeste da li, i kako, uopšte spomenuti NATO, rekao je izvor. Ova rasprava do sada nije bila poznata javnosti.
Ukrajina godinama traži članstvo u NATO-u kao garant bezbednosti od budućih ruskih napada. Dok neke evropske zemlje to podržavaju, SAD su se tome suprotstavile, a Moskva već dugo zahteva da Ukrajina nikada ne uđe u alijansu. Evropski saveznici takođe su zabrinuti zbog mogućih teritorijalnih ustupaka Rusiji, koje vide kao nagrađivanje njene agresije i opasan presedan.
Bela kuća odbila je da komentariše sadržaj plana ili način na koji je nastao.
U evropskim prestonicama zvaničnici su pokušavali da razumeju plan koji, kako kažu, sadrži vrlo malo konkretnih detalja.
– Nismo dobili brifing o ovome. Postoje napori svih međunarodnih partnera da se konačno predsednik Putin dovede za pregovarački sto. Prirodno, podržavamo sve što vodi u tom smeru. Fokusirani smo na podršku Ukrajini i jasno stavljamo do znanja Putinu da ne postoji alternativa pregovaračkom procesu – rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful.
Ruski zahtevi, prema izvorima, ponavljaju predloge koje je državni sekretar Marko Rubio ranije odbio, a koji bi za Kijev bili neprihvatljivi. Ti zahtevi uključuju rusku kontrolu nad dodatnim teritorijama na istoku Ukrajine i odricanje Ukrajine od budućih bezbednosnih garancija Zapada.
Podsećamo da je ruski šef diplomatije u intevjuu koji je Corriere della Sera odbio da objavi rekao da je Tramp tokom pregovora u Aljasci pristao da ruski predlog bude osnova mirovnih pregovora, ali se posle predomislio, što američka strana do sada nije negirala.
Državni sekretar za kopnenu vojsku Den Driskol, kao i načelnik generalštaba Rendij Džordž i komandant američke vojske u Evropi Kris Donahju, hitno su poslati u Kijev da razgovaraju sa ukrajinskim zvaničnicima o planu.
Poseta je organizovana ubrzano nakon sastanka u Beloj kući prošle nedelje, na kojem je Tramp rekao da Driskol, koji je ionako planirao put u Ukrajinu narednog meseca, treba da bude izaslanik predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovom timu. Nakon Kijeva, Driskol će održati niz brifinga za NATO saveznike o planu i američkim očekivanjima, naveo je jedan zvaničnik administracije.
Bela kuća optimistično gleda na plan, pri čemu jedan visoki zvaničnik navodi da bi okvir za okončanje sukoba mogao biti postignut do kraja meseca, možda čak i “tokom ove nedelje“. Drugi zvaničnik rekao je da će obe strane morati da pokažu fleksibilnost.
Ukrajina se do sada nije javno oglašavala o planu. Šef kabineta Zelenskog, Andrij Jermak, rekao je da je u “stalnoj komunikaciji“ sa Trampovim timom, uključujući Vitkofa, i da će raditi sa SAD na okončanju rata “i obezbeđivanju pravičnog i trajnog mira“.
Britanska ministarka spoljnih poslova Iveta Kuper istakla je da je Putin do sada odbijao sve Trampove mirovne predloge i da je umesto toga “izabrao eskalaciju rata“. Zbog toga, rekla je, Evropa nastavlja sa pritiscima na Putina kroz sankcije i podršku Ukrajini, kako bi ga vratila za pregovarački sto.
Jedan britanski diplomata rekao je da London nije dobio brifing o planu, uprkos bliskoj vezi između Vitkofa i britanskog savetnika za nacionalnu bezbednost Džonatana Pauela. Drugi britanski zvaničnik umanjio je značaj koji treba pridati planu.
Evropski i ukrajinski zvaničnici već mesecima skeptični su prema Vitkofovom pristupu.
Neki krive njegovu sklonost da radi samostalno za dosadašnji neuspeh mirovnih napora, jer je, kako navode, odbijao da konsultuje saveznike, ostavljajući sebe nedovoljno informisanim i nepripremljenim, izveštava Politico. Njegove tihe konsultacije sa Rusijom vide kao dokaz da je bio pogrešno usmeravan o prirodi sukoba i ciljevima predsednika Putina.
– Rusi su očigledno identifikovali Vitkofa kao nekog ko je spreman da promoviše njihove interese. Evropljani nisu konsultovani o ovome. Ali postoji i struja u Beloj kući koja već duže vreme vidi Evropljane kao “kvariše“ mirovnog procesa, tako da ovo nije iznenađenje – rekao je jedan zvaničnik EU za odbranu.
Podsećamo da je evropski plan da Rusija prizna poraz, povuče se iz Ukrajine i plati ratnu odštetu svojom imovinom, što bi dozvolilo njenu konfiskaciju u vidu zaloga za “zajam”, dok bi Ukrajina ušla u NATO.
Drugi zvaničnik Bele kuće odbacio je tvrdnje da Moskva želi da radi isključivo sa Vitkofom. Rusija bi, rekao je, trebalo da razgovara sa Vašingtonom ako zaista želi mir.
Kremlj je juče umanjio značaj novog predloga.
– Nema ničeg novog u odnosu na ono o čemu se razgovaralo u Ankoridžu – rekao je portparol Dmitrij Peskov, misleći na sastanak Trampa i Putina u Aljasci u avgustu.
Nije jasno koliko je detaljno pripreman ovaj mirovni predlog. Više ljudi u Beloj kući i Stejt departmentu, koji bi obično bili obavešteni o ovakvom planu, nisu konsultovani u vezi Vitkofove inicijative, naveli su izvori.
Prvi izvor rekao je da je Vitkofov plan imao “nultu međuresornu koordinaciju“. Bela kuća nije odgovorila na pitanje da li je plan prošao uobičajeni proces konsultacija sa relevantnim institucijama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)