Pred nama je jedan od najznačajnijih dana u pravoslavnom kalendaru – praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatijoj kao Sveta Petka.
Sveta Petka šesta je po broju svečara koji je obeležavaju kao slavu, što govori o ogromnom poštovanju koje svetiteljka od davnina uživa u srpskom narodu. Ipak, mnogi vernici su u nedoumici da li se na Svetu Petku posti.
Crkveni kalendar za oktobar 2025. propisuje da se na ovaj dan mrsi, jer “pada” u ponedeljak, ali u nekim delovima Srbije se uvrežio običaj da samo žene poste, i to šest dana uoči Svete Petke. Zatim, sedmi dan, na praznik velike svetiteljke, i one mrse.
– Sveta Petka se praznuje srcem i dušom, žarom ljubavi prema Bogu i bližnjima. U ponedeljak obavezno učinimo bar malu milostinju, jer se time proslavlja Sveta Petka – rekao je otac Ljuba za Religiju.
Prema verovanju i običajima, na ovaj dan žene ne mese hleb, ali pripremaju ručak na uobičajen način. Noć uoči praznika porodica se moli za pomoć svetiteljki, a na sam praznik žene ne peru veš i ne bave se ručnim radovima.
Kolač, sveća i žito su simbol slave
Neizostavni delovi svakog slavskog obreda su sveća, kolač, vino i žito. Kolač i vino su simboli tela i krvi Hristove, a žito simbol smrti i vaskrsenja njegovog.
Slavski kolač se lomi u crkvi, kada na dan slave domaćin s ukućanima dođe na liturgiju, ili u kući svečara.
Sveća predstavlja večnu svetlost Hristovu. Poželjno je da bude od čistog voska. Pali se pred blagosiljanje slavskog kolača, a gasi se po završetku slave. Obično se kaže da se sveća na kraju slave smiruje, i to ne duvanjem, da se ne oskrnavi nečistim ljudskim dahom, već komadićem slavskog kolača.
Slavsko žito je simbol života i vaskrsenja. Upućuje na reči iz Jevanđelja: “Zaista, zaista vam kažem ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi”.
Osveštanim kuvanim žitom posluže se svi ukućani i gosti. Uzima se pre svakog drugog posluženja, stojeći, uz znak krsta.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)