Svake godine u oktobru, kada se kazaljke pomeraju unazad za jedan sat, mnogi sa zadovoljstvom dočekuju „dodatni sat sna“. Ipak, stručnjaci upozoravaju da čak i ova mala promena može da naruši unutrašnju ravnotežu tela, utičući na san, raspoloženje i opšte zdravlje. Iako je jesenje pomeranje vremena blaže od prolećnog, i dalje remeti cirkadijalni ritam — prirodni 24-časovni ciklus koji reguliše spavanje, budnost, hormone i emocije.
Kako funkcioniše cirkadijalni ritam?
Profesor Timo Partonen, psihijatar sa Univerziteta u Helsinkiju, objašnjava da svaka ćelija u telu ima svoj unutrašnji sat, ali da su svi oni usklađeni prema glavnom satu u mozgu. Taj sat se prilagođava svetlosti i tami putem signala koji dolaze iz očiju, prateći izlazak i zalazak sunca. Kako ističe Partonen, kvalitet sna i emocionalna stabilnost direktno zavise od toga koliko ovaj sistem funkcioniše usklađeno.
Šta je novo računanje vremena i zašto pomeramo sat?
Letnje računanje vremena podrazumeva pomeranje kazaljki unapred u proleće, a zimsko unazad u jesen, kako bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Primenjuje se u većem delu Evrope, Severne Amerike i delovima Afrike i Azije. Ove godine promena se dešava u nedelju, 26. oktobra.
Iako mnogima prija osećaj da su “dobili” jedan sat, naučnici upozoravaju da se unutrašnji ritam tela ne prilagođava odmah. Neki se brzo naviknu, dok drugi osećaju nervozu ili poremećaj sna. Hronobiolog profesor Malkolm fon Šanc sa Univerziteta Nortambrija kaže da, iako je jesenja promena blaža, ljudi često primećuju da večeri postaju mnogo tamnije.
– Jednostavno, u ovo doba godine nema dovoljno dnevne svetlosti da bi i jutra i večeri bila osvetljena – objašnjava on.
– A zaboravljamo da jutarnja svetlost ima mnogo važniju ulogu u održavanju zdravog biološkog ritma.
Partonen se slaže da je jesenje prilagođavanje lakše jer efektivno produžava dan, dajući telu više vremena da se uskladi. Ipak, upozorava da dodatni sat često zloupotrebimo.
– Mnogi ostaju budni duže umesto da se odmore, što vodi do nagomilanog duga spavanja – kaže on.
Kako pomeranje vremena utiče na zdravlje?
Prolećno pomeranje sata, kada gubimo jedan sat sna, povezuje se sa porastom saobraćajnih nesreća, iscrpljenošću, pa čak i srčanim udarima. Američka fondacija za srce beleži 24 odsto veći broj srčanih udara dan nakon pomeranja sata unapred.
Jesenja promena nosi sopstvene izazove. Istraživanje Univerziteta Liverpul Džon Murs i Oksforda iz 2025. pokazalo je da žene nakon promene sata prijavljuju veći nivo anksioznosti i zbunjenosti, dok porodice sa decom teže održavaju rutinu odlaska na spavanje.
Dugoročna istraživanja sugerišu da česta narušavanja biološkog ritma mogu doprineti ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Naučnici sa Stanforda su ih povezali sa povećanim rizikom od gojaznosti i moždanog udara. Modeli pokazuju da bi ukidanje pomeranja sata moglo sprečiti stotine hiljada moždanih udara i milione slučajeva gojaznosti godišnje, samo u SAD.
Kako zaštititi san?
Stručnjaci naglašavaju da je dosledan raspored spavanja ključan za dobro zdravlje.
– Telo može da podnese manju nepravilnost, ali dugoročne oscilacije su štetne,“ upozorava fon Šanc. On ističe i fenomen “društvenog džet-lega” — naviku da spavamo duže vikendom nakon ranog ustajanja tokom radne nedelje.
– To je kao da svakog petka letite u drugu vremensku zonu i vraćate se ponedeljkom – objašnjava.
Studija objavljena u Journal of Epidemiology & Community Health pokazala je da ljudi sa neredovnim obrascima spavanja imaju 26 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti — čak i ako ukupno spavaju dovoljno sati.
Da li bi trebalo ukinuti pomeranje sata?
Mnogi stručnjaci za san i zdravstvene organizacije smatraju da bi praksa pomeranja sata trebalo da se ukine. Britansko društvo za spavanje i druge naučne institucije preporučuju trajno standardno vreme, koje je više u skladu s prirodnim ciklusom svetla.
Evropska unija je još 2018. predložila ukidanje sezonskog pomeranja, a Evropski parlament usvojio plan naredne godine. Međutim, države članice još nisu postigle dogovor o tome da li će trajno zadržati letnje ili standardno vreme, pa sistem i dalje ostaje na snazi.
Za sada, stručnjaci daju jedan jednostavan savet: iskoristite dodatni sat pametno.
– Idite ranije na spavanje – savetuje dr Partonen i dodaje: “Ako se promena dešava u subotu uveče, nemojte ostajati budni duže nego obično. Posmatrajte taj sat kao poklon svom telu — priliku da se odmorite, a ne još jedan razlog za nesanicu.”
BONUS VIDEO
Komentari (0)