Nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, general Nebojša Pavković preminuo je u 79. godini u Beogradu, nakon što je 28. septembra pušten pre odluženja zatvorske kazne u Finskoj kako bi se lečio u Srbiji.
Podsetimo da je udruženje “Vitezovi sa Košara” organizovalo 200 led bilborda širom Srbije podrške generalu sa porukom “dobrodošao kući”, nakon povratka generala u Srbiju.
Borac sa Košara, Darko Anđelković zada je pozdravio izlazak na slobodu čuvenog generala.
– Dobrodošli, Generale! Sa ponosom i poštovanjem dočekujemo našeg junaka, čoveka koji je časno branio otadžbinu i nosio teret odgovornosti u najtežim vremenima. Vaš povratak u Srbiju nije samo povratak jednog vojnika, već povratak simbola časti, hrabrosti i vernosti svom narodu. Generale, dobrodošli kući – među svoj narod koji Vas pamti, poštuje i iskreno dočekuje! – poručio je tada Anđelković.
Pavković je, govoreći o odbrani Košara izjavio je da karaulu nisu srušili pripadnici tzv. OVK, već srpske snage, po njegovom naređenju.
– Karaulu smo mi srušili, a ne teroristi OVK. Kada se Agim Ramadani slikao ispred nje i te slike otišle u svet, ja sam naredio da se karaula sruši. Naši su je gađali – rekao je Pavković.
Pavković je u jednom intervjuu za Informer TV istakao da do potpisivanja Kumanovskog sporazuma srpske snage nisu napuštale položaje i da objekti poput karaule više nisu imali stratešku vrednost.
– Ti objekti nama nisu bili potrebni jer nam nije bila ugrožena odbrana. Da smo postavili mine, kako sam ja naredio, Šiptari ne bi imali šanse. Naši mladići ne bi toliki izginuli jer bismo ih onda tukli artiljerijom i ne bi imali nikakve šanse – naglasio je Pavković.
Pavković je rođen 10. aprila 1946. godine u selu Senjski Rudnik, u opštini Despotovac. Osnovno obrazovanje završio je u rodnom kraju, a učiteljsku školu 1966. godine u Aleksincu.
Vojnu karijeru započeo je studijama na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu, koju je završio 1970. godine sa odličnim uspehom. Nastavio je obrazovanje u Komandno-štabnoj akademiji Kopnene vojske, diplomirajući 1982. godine, a 1988. godine završio je komandno-štabnu školu operatike sa srednjom ocenom 10,00, rangiran prvi u rangu.
Prve komandirske dužnosti obavljao je u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći, Bosna i Hercegovina, gde je bio i referent za studije i unapređenje nastave. Kasnije je bio komandant pešadijskog bataljona u Desetoj pešadijskoj brigadi, a u Šesnaestom proleterskom pešadijskom puku najpre načelnik Štaba, a potom komandant.
Od 1988. do 1989. godine bio je komandant Šesnaeste motorizovane brigade, nakon čega je premešten u Kabinet saveznog sekretara za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine obavljao dužnosti načelnika odeljenja, zamenika načelnika i načelnika Kabineta.
Put do Prištinskog korpusa, komandanta Treće armije i načelnika Generalštaba VJ
Od 1994. godine u Prištinskom korpusu obavljao je više dužnosti – bio je načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa. Komandant Treće armije postao je u decembru 1998. godine i tu funkciju obavljao do februara 2000. godine.
U februaru 2000. godine postavljen je za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, na toj poziciji ostao je i pored brojnih zahteva za smenu, uključujući i period nakon promena 5. oktobra 2000.
Smenjen je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 24. juna 2002. godine.
Pavković je prvobitno odbio odluku o smeni, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a kasnije je naveo da je smenjen zbog odbijanja naređenja Koštunice u junu 2001. godine da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije.
Pavković je nakon smene osnovao stranku Narodni blok i bio kandidat na predsedničkim izborima 2002. godine, osvajajući 75.662 glasa. Krajem 2003. godine protiv njega je podignuta optužnica Haškog tribunala, a izručen je 2005. godine. Tribunal ga je 2009. godine proglasio krivim po svim tačkama optužnice, osuđujući ga na 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnih premeštanja, ubistava, progona i drugih nehumanih dela.
Za šta ga je Hag teretio i osudio
Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), a od 1994. godine bio je raspoređen u Prištinskom korpusu na Kosovu i Metohiji, kojim je komandovao od 1998. godine.
Protiv njega i drugih generala je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala, a 2005. godine je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
On je 2009. godine proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela.
Zajedno sa njim, osuđeni su i Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.
“Rekao sam istinu, a oni me poslali u zatvor”: Pavković otvorio dušu o hapšenju tokom Sablje
Pavković je svojevremeno govorio o svom hapšenju tokom policijske akcije “Sablja” 2003. pod sumnjom da je učestvovao u organizaciji atentata na Vuka Draškovića u Budvi.
General Pavković je tada opisao i detalje hapšenja koje je uzburkalo javnost te 2003. godine, a o čemu je svojevremeno pisao Informer.
– Oni su došli do mene i rekli da idem samo da dam informacije i da mi ne treba ništa sem lične karte. Neki inspektor me ispitivao neke gluposti i za onaj pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Kad sam ja njemu ispričao istinu i šta se desilo, da vojska nema veze s tim, on je došao posle sat vremena i rekao da imaju drugačija saznanja i da moram da ostanem u zatvoru – naveo je Pavković i dodao:
“Svi pravi prijatelji su ostali uz mene, a pacovi su pobegli”
– Ostao sam tri meseca. Najteže mi je pao zatvor u mojoj zemlji. Uslovi u Hagu su mnogo bolji nego u Centralnom zatvoru. Svi pravi prijatelji su ostali uz mene, a pacovi su pobegli, ali oni se uvek prepoznaju. To je manji broj tih ljudi. Većina ljudi koje ja znam i koji me poštuju su bili uz mene. Imam koliko god hoćete prijatelja van porodice.
U Hagu se oženio peti put
Nebojša Pavković imao je i buran ljubavni život. Uspešan, naočit i sa izuzetnom vojnom karijerom bio je magnet za žene, a verovatno ni uniforma nije odmogla.
Pavković je imao veoma buran život i venčavao se pet puta. U Hagu se oženio peti put, pošto ga je četvrta supruga, koja je bila znatno mlađa od njega, ostavila dok je izdržavao kaznu.
O Pavkovićevom braku s fatalnom voditeljkom dugo se pričalo, a ona ga je ostavila kada je uhapšen u “Sablji” i uzela mu je tada tri stana.
Komentari (0)