Nobelova nagrada za fiziku za 2025. godinu dodeljena je trojici naučnika – Britancu, Francuzu i Amerikancu – za njihova revolucionarna otkrića u oblasti kvantne mehanike.
Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis podeliće nagradu za otkriće “makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu“, saopštio je u utorak Nobelov komitet na ceremoniji u Stokholmu, u Švedskoj.
Komitet je pohvalio laureate jer su pokazali da se “neobična svojstva kvantnog sveta mogu učiniti opipljivim u sistemu dovoljno velikom da stane u ruku“.
Klark je na konferenciji za novinare rekao da je bio “potpuno zatečen“ kada je saznao da je dobitnik nagrade.
– Nismo ni pomišljali da bi ovo moglo biti osnova za Nobelovu nagradu – rekao je Klark, govoreći o istraživanjima koja su sproveli 1980-ih na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.
Prošle godine nagradu su dobili Džefri Hinton – često nazivan “kumom veštačke inteligencije“ – i Džon Hopfild, za svoja fundamentalna otkrića u oblasti mašinskog učenja, koja su postavila temelje savremene upotrebe veštačke inteligencije.
Godine 2023. nagradu su podelila trojica evropskih naučnika koji su pomoću lasera uspeli da prouče brzo kretanje elektrona, što se ranije smatralo nemogućim.
Nagrada podrazumeva i novčanu premiju od 11 miliona švedskih kruna (oko 117,7 miliona dinara).
Komentari (0)