U današnjem vremenu, kada većinu dana provodimo pred ekranima, na sastancima ili uz serije, sve je jasnije koliko dugotrajno sedenje može ozbiljno da naruši naše zdravlje.
Istraživanja su pokazala da osobe koje sede više od osam sati dnevno imaju čak 59 odsto veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa onima koji sede manje od četiri sata. Metaanalize ukazuju da produženo sedenje povećava rizik od srčanog udara i moždanog udara za 147 odsto, a šanse za razvoj dijabetesa tipa 2 se udvostručuju, piše Jfeed.
Ono što posebno zabrinjava, jeste da čak ni redovni treninzi ne mogu u potpunosti da ponište štetu nastalu višesatnim sedenjem.
Dugotrajno sedenje dovodi do slabljenja mišića, usporenog metabolizma i lošeg protoka krvi, a nepravilno držanje često rezultira bolovima u leđima i vratu. Prema podacima, čak 80 odsto ljudi koji rade za računarom ima problem sa bolovima u kičmi. Na sve to, sedentarni način života loše utiče i na mentalno zdravlje, jer je povezan sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti.
Dobra vest je da male promene mogu napraviti veliku razliku. Stručnjaci preporučuju da pravimo kratke pauze na svakih pola sata — dovoljno je da ustanemo, protegnemo se i napravimo nekoliko koraka.
Rad za stojećim stolom može da smanji vreme provedeno u sedenju i do 100 minuta dnevno, dok obična šetnja tokom telefonskog razgovora može da poveća kreativnost za čak 60 odsto.
Pametni satovi i aplikacije mogu poslužiti kao podsetnik da ustanemo i pokrenemo se, a zamenom samo jednog sata gledanja televizije laganom šetnjom ili vežbama poput joge značajno smanjujemo rizik od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes.
Zdrav način života i briga o zdravlju nije samo pravilna ishrana i vežbanje, već i svesno vođenje života u kojem pokret postaje sastavni deo svakog dana.
Sedenje je tihi neprijatelj modernog čoveka i zato je važno da ga prepoznamo na vreme. Prevencija počinje jednostavno: ustanite, pokrenite se, ubacite kretanje u svoju rutinu i živite duže i kvalitetnije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)