Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Mie napravili su korak koji bi mogao da promeni način na koji svet gleda na Daunov sindrom. Oni su u laboratoriji uspeli da uklone dodatni hromozom 21, genetski “višak,”iz ljudskih čelija, koji je uzrok ovog sindroma.
Daunov sindrom nastaje kada osoba, umesto dve, ima tri kopije hromozoma 21. To utiče na razvoj organizma i može izazvati zdravstvene poteškoće, ali i oblikuje život i identitet miliona ljudi širom sveta. Tim japanskih naučnika iskoristio je savremenu metodu uređivanja gena kako bi “izbrisao” taj treći hromozom iz ćelija osoba sa sindromom.
Rezultati su iznenađujući,nakon što je dodatni hromozom uklonjen, ćelije su počele brže da rastu i ponašale su se “normalnije” u poređenju sa ranijim stanjem. Naučnici kažu da to pokazuje koliko taj genetski višak utiče na funkcionisanje tela. Metoda je uspešno primenjena i na matične ćelije i na obične ćelije kože, što znači da bi jednog dana mogla imati široku primenu.
Ipak, put do stvarnog lečenja je dug. Tehnologija još nije spremna za upotrebu kod ljudi – postoji rizik da se prilikom uklanjanja hromozoma naprave druge neželjene promene u genetskom materijalu. Naučnici sada rade na tome da metoda postane preciznija i bezbednija.
Osim tehničkih izazova, otvara se i veliko etičko pitanje: da li bi ovakva intervencija bila lečenje ili “brisanje” jednog dela ljudske raznolikosti? Mnogi ljudi sa Daunovim sindromom i njihove porodice ističu da njihov život ima vrednost i smisao, te da ovakvi postupci ne bi smeli da šalju poruku da su oni “nepoželjni”. Neki strahuju da bi ovakva tehnologija mogla dovesti do smanjenja broja rođenih osoba sa ovim sindromom, slično onome što se već dešava u nekim zemljama gde se koriste prenatalni testovi.
Postavlja se i pitanje ko bi imao pristup ovakvom tretmanu ako jednog dana postane moguć. Da li bi bio dostupan svima ili samo onima koji to mogu da plate? Stručnjaci upozoravaju da bi to moglo produbiti društvene nejednakosti.
Za sada, sve ostaje u fazi laboratorijskih istraživanja. Potrebne su godine dodatnog rada, testiranja na životinjama i dugoročnog praćenja pre nego što se razmotri bilo kakva primena kod ljudi. Naučnici i etičari se slažu u jednom – pre nego što se ovakva tehnologija primeni, društvo mora otvoreno da razgovara o tome gde su granice i kako zaštititi dostojanstvo i prava svih ljudi, bez obzira na njihove genetske razlike.
Ovo otkriće donosi nadu za nova medicinska rešenja, ali i podseća da svaka velika moć nosi veliku odgovornost.
Komentari (0)