Srbija je ekonomska sila Balkana i jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope koja investitorima nudi konkurentne troškove poslovanja, kvalifikovanu radnu snagu i širok spektar podsticaja, piše USA Today u danas objavljenom izdanju o Srbiji, u članku pod naslovom “Srbija – ekonomska sila Balkana” (Serbia – The Balkans’ economic powerhouse).
Kako je navedeno, Srbija je sada prepoznata kao najdinamičnija ekonomija Zapadnog Balkana, s prognozom rasta BDP-a od 4,5 odsto u 2025. godini i rekordnim stranim ulaganjima, što je pozicionira kao motor regionalnog razvoja i privlačnu destinaciju za globalni kapital.
“Srbija se uprkos globalnim izazovima transformisala u jednu od najbrže rastućih evropskih ekonomija, što je ogroman pomak u odnosu na 2012. godinu kada smo bili pred bankrotom”, izjavio je za specijalno izdanje lista USA Today ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali.
BDP Srbije je, kaže, od tada gotovo utrostručen i sada iznosi 93 milijarde dolara, stopa nezaposlenosti je pala sa 26 odsto na 8,1 odsto, dok su devizne rezerve dostigle rekordne 33 milijarde dolara.
Istovremeno, javni dug Srbije čini 44 odsto BDP-a, što je daleko ispod proseka evrozone od 89 odsto.
Najveći iskorak dogodio se prošle godine kada je Srbija po prvi put dobila investicioni kreditni rejting agencije Standard & Poor’s (S&P), čime je dodatno učvršćen status zemlje sa stabilnim makroekonomskim osnovama, naveo je Mali.
Tokom 2024. godine, u Srbiju je ušlo 5,9 milijardi dolara direktnih stranih investicija, što je za 14 odsto više nego 2023. i predstavlja najviši iznos u istoriji regiona. Takođe, Srbija konstantno privlači više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapanom Balkanu.
Srbija se uoči izložbe Ekspo 2027. u Beogradu priprema za doček više miliona posetilaca iz više od 120 zemalja i najavljuje ulaganja od 20 milijardi dolara u infrastrukturu, navodi se u članku. Vlada Srbije snažno podržava startap kompanije, kao i mala i srednja preduzeća, koja čine više od 90 odsto svih srpskih firmi, kroz povoljne kredite, garantne šeme i razvoj tržišta kapitala.
“Fokusiran sam na jačanje tržišta kapitala u Srbiji i pomoć malim i srednjim preduzećima da im pristupe. Takođe pružamo pristupačne kredite za nove investicije i sarađujemo sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bismo olakšali jeftino finansiranje putem komercijalnih banaka”, naveo je ministar Mali.
Najavio je da Srbija ima ambiciju da do 2030. godine obezbedi 45 odsto energije iz obnovljivih izvora, uz konačni cilj – ugljeničnu neutralnost.
Ovaj energetski zaokret uključuje krupne investicije u solarne parkove, vetroelektrane i modernizaciju mreže. Istovremeno, Srbija ulaže u 323 infrastrukturna projekta koji pokrivaju puteve, železnicu, bolnice, škole i poljoprivredu, ukupne vrednosti od 20 milijardi dolara uoči “Ekspa 2027”.
Jedan od primera održivog razvoja partnerstvo sa američkom kompanijom UGT Renewables na izgradnji solarnog parka snage 1 GW.
“Ovo će ne samo podići BDP, već i unaprediti kvalitet života i povećati konkurentnost naše zemlje”, istakao je Mali.
On očekuje porast interesovanja američkih i svetskih investitora u narednim godinama, a posebno uoči izložbe Ekspo 2027.
“U potpunosti smo posvećeni integraciji u porodicu EU i agresivno usklađujemo naše zakone i propise sa standardima bloka. Do 2027. ispunićemo sve formalne uslove za članstvo u Evropskoj uniji”, poručuje Mali.
View this post on Instagram
On je nedavno na svom Instagram profilu izneo i detaljnije informacije o učešću javnog duga u BDP-u u Republici Srbiji:
– Učešće javnog duga u BDP-u u Republici Srbiji na današnji dan iznosi 44,3%, i daleko je ispod proseka Evropske unije koji po poslednjim podacima iznosi 81,6% BDP-a. U isto vreme, mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3% BDP-a, Francuske 113,8%, Mađarske 76%, Nemačke 62,4% BDP-a…
Posmatranje odnosa javnog duga prema BDP-u, za razliku od fokusiranja na njegov apsolutni iznos, što sve češće čini opozicija, ključno je za razumevanje održivosti javnih finansija jer pokazuje koliki je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira, odnosno veličinu njene ekonomije.
Ovaj indikator omogućava međunarodnu uporedivost među zemljama različite veličine i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume poput onih iz Mastrihta. Takođe, važan je za procenu solventnosti i rizika, jer visok dug u odnosu na BDP može signalizirati potencijalne probleme u otplati, dok nominalno visok dug sa niskim udelom u BDP-u može biti potpuno održiv.
Odnos dug/BDP osvetljava i dinamiku fiskalne politike, jer omogućava analizu uticaja kamata, primarnog salda, rasta i inflacije na dug. Pored toga, ukazuje na prostor za novo zaduživanje – zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora u kriznim situacijama.
Na kraju, ovaj pokazatelj je jednostavniji za komunikaciju prema javnosti i investitorima, jer jasno prikazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi.
Dakle, jasno je da Srbija nije prezadužena zemlja, da je naš javni dug apsolutno pod kontrolom i da sa njime odgovorno upravljamo. Vreme je da stanemo na put svim netačnim komentarima o prezaduženosti zemlje, koje sve češće vidimo u poslednje vreme, a koji nemaju nikakvo uporište u realnosti.
Najbolja potvrda za to je i investicioni kreditni rejting koji je Republika Srbija dobila po prvi put u istoriji.
Nastavljamo da radimo, da gradimo Srbiju, ali i da sa druge strane vodimo računa o svakom dinaru – napisao je ministar Mali.
View this post on Instagram
Komentari (0)