Poslednji dani decembra koji svake godine prolaze u užurbanom ritmu, jer su rezervisani za završavanje poslovnih obaveza, ali i kupovinu novogodišnjih poklona, spremanje praznične trpeze i odlazak na brojne slave kojima obiluje poslednji mesec u godini, jesu vreme kada se najčešće zapitamo koliko dana za praznovanje imamo u narednoj godini. Oni sa dubljim džepom žele da isplaniraju putovanja za sretenjske, uskršnje i prvomajske praznike, a ostali u nameri da saznaju kada imaju predah od posla i radnih obaveza.
Pogled u kalendar neradnih, odnosno prazničnih dana u 2025. govori da je naredna godina zgodna za „spajanje” praznika. Naime, Nova godina „pada” u sredu, na posao se ne ide u četvrtak 2. januara, što znači da zaposleni kojima su ostali slobodni dani od godišnjeg odmora mogu da odmaraju i u petak, ali i u ponedeljak, s obzirom na to da se Božić proslavlja u utorak 7. januara, kada vernici pravoslavne veroispovesti proslavljaju dan Hristovog rođenja.
Iako Sretenje pada u subotu 15. februara, neradni dan je i ponedeljak 17. februar, pa to može biti prilika za mini odmor na nekoj zimskoj destinaciji. Vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti sledeće godine Uskrs proslavljaju istog dana – 20. aprila, što znači da neradni dani počinju od Velikog petka 18. aprila i završavaju se Vaskršnjim ponedeljkom 21. aprila.
Praznik rada pada u četvrtak 1. maja, a proslavlja se i u petak, pa zaposleni mogu da odmaraju četiri dana, sve do ponedeljka 5. maja. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura.
Poslednji državni praznik proslavlja se u utorak 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u petak 25. decembra.
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar.
Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januara i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.
Komentari (0)