Višak masnog tkiva u predelu stomaka može povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, upozoravaju stručnjaci. Posebno je opasan visceralni tip masnog tkiva – masnoća koja se nalazi duboko u trbušnoj šupljini i okružuje vitalne organe poput želuca, jetre i creva. Ovo masno tkivo povezano je sa pojavom abnormalnih proteina u mozgu, koji su karakteristični za Alchajmerovu bolest, prenosi People.
Prema istraživanju predstavljenom na godišnjem sastanku Radiološkog društva Amerike, visoke količine visceralne masnoće povezane su s većim nivoima amiloidnih i tau proteina – ključnih faktora u razvoju Alchajmera. Glavna autorka studije, dr. Maša Dolačahi, ističe da je ovo jedno od retkih istraživanja koje ispituje ovu vezu kod osoba u srednjem životnom dobu, pre pojave prvih simptoma demencije.
Zanimljivo je da su kod ispitanika s visokim nivoom HDL (“dobrog” holesterola) efekti visceralne masnoće na amiloidnu patologiju bili delimično smanjeni, što ukazuje na moguće zaštitne efekte ovog tipa holesterola.
Alchajmerova bolest, najčešći oblik demencije, obično se javlja nakon 60. godine života. Međutim, rizik od razvoja bolesti može se smanjiti održavanjem fizičke aktivnosti i kontrolom hroničnih stanja poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska, navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Dr. Sajrus A. Raji, jedan od autora studije, naglašava da je ova tema od ključnog značaja za javno zdravlje, s obzirom na to da su skoro tri od četiri odrasle osobe u SAD-u prekomerne težine ili gojazne. Prema njegovim rečima, saznanje da visceralna gojaznost negativno utiče na mozak otvara mogućnosti za primenu terapija, poput promene životnog stila ili lekova za mršavljenje, koje bi mogle poboljšati moždanu cirkulaciju i smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti.
Studije pokazuju da redovno vežbanje i pravilna ishrana mogu značajno smanjiti nivo visceralne masnoće.
Inače, alchajmerova bolest je neurodegenerativni poremećaj koji uzrokuje postepeni gubitak kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje, rasuđivanje, jezik i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Prvi simptomi uključuju blago zaboravljanje i konfuziju, dok kasnije faze bolesti mogu dovesti do ozbiljne dezorijentacije i potpunog gubitka samostalnosti.
Ne postoji specifičan test za Alchajmerovu bolest, ali kombinacija metoda pomaže u postavljanju dijagnoze, kao što su neurološki pregled i procena kognitivnih funkcija. Snimanje mozga (MRI, PET skener) za otkrivanje promena u strukturi mozga. Analiza cerebrospinalne tečnosti za detekciju nivoa amiloida i tau proteina.
Kako bi se odložilo napredovanje bolesti potrebno je održavati mentalne aktivnosti kroz čitanje, rešavanja zagonetki i učenjem novih veština. Neophodno je smanjiti stres i obezbediti kvalitetan san.
Komentari (0)