Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Јugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Iako od 1996. sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će ostati na letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.
Konačna odluka nije donesena jer je proglašena pandemija virusa korona, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Јapanu, Јužnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta.
Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda.
Komentari (0)