“Gojaznost u drugoj godini života prediktor je gojaznosti u 35. godini života“, rekla je Prof. Prim. dr Snežana Polovina, endokrinolog i šef ambulante za gojaznost povodom Svetskog dana gojaznosti koji se obeležava četvrtog marta.
Gojaznost je zdravstveni problem u čitavom svetu, a gotovo na svim kontinentima postoji zabrinjavajući procenat gojaznog stanovništva, a kako je rekla, i u Srbiji situacija nije ništa bolja.
“U Srbiji je situacija nimalo ohrabrujuća, naime 20, 21% stanovništva je gojazno, što znači da ima indeks telesne mase preko 30 kilograma po metru kvadratvnom, a više neko svaki drugi je predgojzan ili gojazan. Dakle 50% stanovništva ima problem koji je vezan za višak masne mase u telu i sve za bolesti koji proizilaze iz tog viška masne mase”, rekla je profesor doktor Polovina za Telegraf.
Nažalost, sve češće ovaj problem zahvata i najmlađu populaciju, a ako se na vreme ne reaguje, u kasnijem uzrastu biće teže izboriti se. Profesorka je objansila kako dolazi do ovog problema.
“Do druge godine života se zapravo formira najveći procenat masnih ćelija. Deca koja nisu dojena, nego su hranjena mlečnim formulama vrlo često su podložna gojaznosti već u tom periodu, ali najviše se ispoljava predškolskom uzrastu. Deca koja odlaze u vrtiće, koja se hrane neadekvatno, velikom količinom namirnica koje imaju veliku kalorijsku vrednost, mnogo šećera. Kasnije u školskom uzrastu ukoliko nemaju redovne užine, ako preskaču obroke, ta situacija se pogoršava i mi zapravo dobijamo gozane mlade ljude. Ono što se mora znati je da gojaznost u drugoj godini života zapravo prediktor gojaznosti u 35. godini života zato treba da se trudimo da deca do druge godine ne budu gojazna”, objasnila je ona.
Dodaje da kod mladih ljudi adekvatna ishrana nije dovoljna. Potrebno je insistiranje na fizičkoj aktivnosti u školskom uzrastu, ali i kasnije. Kaže da je potrebno najmanje tri sata aktivne planirane fizičke aktivnosti u toku nedelje ili svakodnevno pola sata do 45 minuta umerene.
Komentari (0)