Mnogi od nas većinu dana provode sedeći, bilo da radite u kancelariji, od kuće, na putu na posao ili se samo opuštate na kauču gledajući TV ili društvene mreže.
Kako prenosi portal Shape, zdravstvene posledice dugog sedenja su iste za sve ljude koji sede u proseku osam do deset sati dnevno.
„Dugo sedenje može dovesti do mnoštva štetnih efekata, uključujući povećanje telesne težine, osteoporozu, anksioznost, depresiju, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, pa čak i duboku vensku trombozu“, objašnjava dr Aleks Mafdali.
Smanjena snaga i fleksibilnost
Kada veći deo dana provedete sedeći, vaši mišići i zglobovi ostaju nepokretni, što znači da mogu izgubiti snagu i fleksibilnost zbog neaktivnosti.
Neka istraživanja su pokazala da produženi periodi sedenja u stolici mogu dovesti do pasivne ukočenosti leđnih mišića.
„Trenutni okvir sugeriše da kada sedimo, imamo nizak nivo mišićne aktivnosti, a statična priroda sedenja ograničava mišićni metabolizam, što utiče na protok krvi, oksigenaciju mišićnog tkiva i regulaciju upale“, objašnjava dr Mafdali, dodajući da smanjenje mišićnog metabolizma izaziva neravnotežu unutar mišićnih ćelija, što uzrokuje povećanu ukočenost mišića.
Loše držanje
Dugotrajno sedenje može da napreže mišiće i zglobove i oslabi mišiće leđa, što dovodi do lošeg držanja. Dok sedite tokom dana, vaš vrat, glava i ramena mogu prirodno da popuštaju. Vremenom, ovo dovodi do opterećenja kičme.
“Loše držanje može imati štetne efekte na ukupno zdravlje. Glavni krivac su bolovi u leđima i vratu, koji mogu dovesti do strukturnih promena ili deformacija kostiju, kao što su hipokifoza, disfunkcija kičme ili artritis”, ističe dr Mafdali.
Osim toga, studije su pokazale da loše držanje može uzrokovati probleme sa spavanjem, lošu cirkulaciju, glavobolju, zatvor, pa čak i usporeno varenje zbog povećanog pritiska na stomak, piše Shape.
Povećanje rizika od hroničnih bolesti
Kada je telo dugo u sedećem položaju, mišići ne regulišu nivo šećera ili holesterola u krvi. To može dovesti do hronične upale koja uzrokuje zdravstvene probleme i hronične bolesti, što dovodi do gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka.
Prema istraživanju objavljenom 2019. godine, postoji veza između toga koliko sedimo i rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti, raka, pa čak i smrti, prenosi Shape. Što više vremena sedimo, rizik se povećava.
Takođe, predugo sedenje može povećati rizik od dobijanja na težini. Istraživanja pokazuju da ljudi sa gojaznošću sede u proseku dva sata duže svakog dana od ljudi sa normalnom težinom. Pored rizika od povećanja telesne težine, sedentarni način života je povezan sa 112 odsto povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, piše Shape.
Sedenje može izazvati metaboličke promene
Osim što utiče na kosti i mišiće, sedenje može uticati i na metabolizam.
„Poznato je da dugotrajno sedenje i nedostatak vežbanja ometaju metabolizam glukoze i skladištenje energije“, kaže dijetetičar Vanessa Rissetto.
Metabolizam je ključan za održavanje normalnog funkcionisanja tela. Svakog dana nam je potreban minimalan broj kalorija, ali kada te kalorije sagorevamo manje efikasno, mast se skladišti na različitim mestima. Ovo može dovesti do osetljivosti na insulin, što znači da će telu trebati više insulina da bi glukoza unela u ćelije. Što više insulina “pluta” u krvotoku, veća je verovatnoća povećanja telesne težine.
Uticaj na mentalno zdravlje
Studija iz 2013. je pokazala da način života koji uključuje sedenje duže od osam sati dnevno može povećati rizik od razvoja depresije. Druga studija je pokazala da ista količina sedenja može izazvati anksioznost, piše Shape.
“Kada ste fizički aktivni, mozak oslobađa serotonin, koji utiče na raspoloženje. Manje kretanja znači manje serotonina, što može doprineti depresiji. A kada provodite više vremena u zatvorenom prostoru, vaša izloženost sunčevoj svetlosti je ograničena. Smatra se da je sunčeva svetlost povećati oslobađanje serotonina u mozgu”, objašnjava Rissetto.
Koje promene treba uvesti da sedenje ne bi bilo toliko loše za zdravlje?
Stručnjaci preporučuju tri veoma jednostavne, ali korisne stvari koje treba da isprobaju ljudi koji svakodnevno dugo sede.
Kao prvu promenu ističu pokret. Ako nemate vremena za tridesetominutne treninge nekoliko puta nedeljno, pokušajte da odvojite deset minuta za istezanje ili prošetajte nekoliko puta dnevno. Takođe možete kupiti podmetače za hodanje kako biste se mogli kretati i raditi u isto vreme, prenosi Shape.
Stručnjaci dodaju da svi koji rade treba da obrate pažnju na držanje dok rade.
„Izbegavajte pogrbljenje i sedite leđima naslonjeni na naslon. Razmislite o korišćenju lumbalnog oslonca za stolicu, oslonca za noge ili čak stojećeg stola“, ističe dr Mafdali.
Dijetetičar Riseto savetuje da na početku svakog radnog sata napravite pauzu od pet do deset minuta, izađete napolje, udahnete svež vazduh i neko vreme budete na suncu, prenosi portal Shape.
Komentari (0)