“Krijemo se u toaletu i PLAČEMO”! Emotivno pismo medicinske sestre porodicama bolesnih

Medicinski radnici već tri meseca obavljaju najteži posao na svetu. Nikom nije gore od njih i samo oni znaju kako podnose bitke za svaki život ponaosob.

Medicinska sestra Rebeka Hezeltajn koja radi u bolnici u Londonu, svakog dana mora da se susreće i sa porodicama bolesnih, kako bi ih odvratila od ulaska u sobe i tako bar njih zaštitila. Kako joj je svakim danom sve teže, morala je da im se obrati pismom:

“Molim vas, znajte da vas pamtim, da mislim na vas. Znajte da nam ne smeta i da nas ne gnjavite ako zovete četiri puta u smeni kako biste se raspitali za bolesnu voljenu osobu. Mnogo nam je draže ako ne bdete noću zbog brige jer bismo mi činili isto na vašem mestu. Znajte da razumemo koliko vas frustrira što ne možete da ih posećujete, ali znajte da je to zbog vaše zaštite. Pokušajte da se ne ljutite na nas. Mi nismo ovo tražili i nismo izmislili pravila.

Znajte da se brinemo za vaše majku, oca, brata, sestru ili prijatelja sad još bolje. Da im se možda malo više posvećujemo dok ih peremo, donosimo im čaj ili samo razgovaramo s njima koji minut duže kako bismo ih umirili, znajte da smo uz njih. Nadam se da znate da ćemo pokušati da sve javimo ako dođe do promene. Sve pažljivo merimo i posmatramo da bismo bili sigurni da radimo najbolje kako bi se sve to srećno završilo. Slušamo ih kad nam govore kako se osećaju, ili kad su uznemireni i uplašeni. Odrekli smo se luksuza socijalne distance kako bismo mogli da im priđemo i držimo ih za ruku.

Znajte da ćemo vas nazvati ako posumnjamo na to da im se stanje pogoršava. Želimo da budete obavešteni o tome šta se događa, čak i ako to nije vest koju ste priželjkivali da čujete i želimo isto kao i vi da možete da budete ovde i utešite svoje voljene. Znajte da ćemo da rastegnemo žice na našim starim telefonima preko sobe kako biste mogli da razgovarate s njima i da ćemo okrenuti nebo i zemlju kako biste im barem mogli čuti glas. Znajte da se nikad nećemo navići na to da vas zovemo s lošim vestima.

Morate znati da ćemo biti s njima dok vi ne budete mogli da dođete. A ako i ne budete, znajte da ćemo držati telefon dok pokušavate da pronađete reči kojima biste se oprostili. Znajte da činimo sve što možemo da im osiguramo komfor, da su voljeni i da nikad neće biti sami.

Možda ne znate da se krijemo u toaletu i plačemo, da moramo da se smirimo pre nego što se vratimo k njima. Nema tog pljeskanja ni dostave hrane ni objava na Fejsbuku koji bi nas pripremili na katastrofu s kojom se suočavamo svaki dan. Razumemo vas, brinemo se i ne zaboravljamo da ste i vi važni.

Bit ćemo onde, za vas i ljude koje volite sve do samo kraja. To je ono što radimo”, napisala je Rebeka Hezeltajn u pismo koje je objavio portal Miror.

Uplašena majka: “Čipovaće mi dete ovog leta!”, Dr Saša: “Gospođo, to su besmislice. Gejtsa nije briga za vas i vaše dete”