Prošlo je skoro tri godine od kada je u Humsku iz Crne Gore stigao Igor Vujačić i to isključivo po želji tadašnjeg trenera Partizana, Sava Miloševića.
Ipak, odlični štoper nije dobijao previše prostora kod Miloševića.
U intervjuu za “Telegraf”, Igor Vujačić se prisetio tih momenata, napominjući da ni Miloševiću nikada nije zamerio, niti pravio problem što ga nije video kao opciju. Uz to, fudbaler Partizana se otkrio ciljeve u novoj sezoni, na ličnom planu, ali i ispričao neke zanimljive događaje.
– Kada igrate u Partizanu ciljevi se uvek postave pre početka sezone i ako ne bude kako je negde “zapisano”, onda je katastrofa, Posle mukotrpne borbe za titulu tokom cele protekle sezone, nismo dobro počeli prošlog leta, kiksnuli smo u nekim uslovno rečeno slabijim mečevima, ali smo se posle podigli i koliko-toliko popravili utisak, posebno u Evropi, gde ćemo prezentovati naš fudbal i na proleće. Moramo svi mnogo bolje na proleće, sa tom mišlju smo i počeli zimske pripreme, svesni da ne zavisi više sve od nas, no, dok postoji bilo kakva šansa, na terenu ili matematička, borićemo se da osvojimo titulu, ali i da u Ligi konferencija pomerimo neke dosadašnje granice.
– Lično, mogu da budem zadovoljan proteklom godinom, kao i generalno bitisanjem u Humskoj, jer sam u Partizan došao na “mala vrata”, očekivanja isprva nisu možda bila velika, a eto uspeo sam da se izborim, uđem i u taj “Klub 100”, verujem i da se odužim svima koji su mi ukazali poverenje i verovali da mogu da pomognem ekipi – kaže Igor Vujačić za Telegraf.
Defanzivac ističe da je tim posle svih dešavanja i epiloga u protekloj sezoni, potom promene trenera, jedne, zatim i druge, upao u “vrzino kolo” i da je trebalo vremena da se stabilizuje.
– Dogodio nam se prvo taj “restart” tima, mnogo igrača je otišlo odjednom, mnogo došlo, potom je došao novi trener i iz korena promenio sve, pokušao da implementira neki novi sistem igre, sa drugačijim zahtevima, u kojima se nismo najbolje snašli i skupo smo platili ceh svega toga gubitkom bodova u domaćem prvenstvu, odnosno u kvalifikacijama za Ligu Evrope gde nas je eliminisao, objektivno, slabiji tim. Došao je potom trener Gordan Petrić, promenio neke stvari, pojednostavio, odnosno usadio nam razmišljanje da samo mi igrači možemo da preokrenemo celu situaciju, jer smo direktni akteri na terenu.
– Sa takvim pristupom smo se trgli, iako nam forma u početku nije bila na nivou, ali smo na želju i motiv uspevali da pobeđujemo da bismo na kraju u potpunosti izašli iz krize. Kruna svega je bila ta borba u Evropi, pokazali smo da možemo da se nosimo i pobeđujemo kvalitetnije, duplo skuplje timove od našeg, pa se vratila i vera navijača. U drugoj fazi nas čeka dvomeč sa Šerifom, verujem da imamo lepu priliku da napravimo korak više u odnosu na prethodnu godinu, ali moramo svi da se “skupimo” i verujemo u uspeh.
Po dolasku Aleksandra Stanojevića, posle samo nekoliko treninga i “snimanja” situacije, u neformalnom razgovoru, trener je izustio rečenicu: “Daću Vujačiću šansu, ima tu potencijala…” Tako je i bilo, fudbaler je dobio priliku, ustalio se, potom počeo da vraća dobrim igrama i nekim bitnim golovima.
– Nisam igrao kada sam došao u Partizan, nisam uopšte dobijao šansu, a znate da je za igrača to najteže. Međutim, nisam bio, niti sam danas ljut ni na koga, nisam tada pravio probleme, smatrao sam da sam u pravom klubu i davao sam sve od sebe na svakom treningu. To je jednostavno profesionalizam, svako od nas vidi fudbal drugačije. Na kraju se ukazala šansa zahvaljujući treneru Aleksandru Stanojeviću i onda je sve nekako krenulo. Došao je potom i poziv reprezentacije Crne Gore, gde sam odigrao 25 mečeva i izuzetno sam ponosan na tu činjenicu, kao i što sam deo crno-belih. Imao sam u tom slučaju srećan splet okolnosti na svojoj strani, neko je ispao zbog povrede, neko, pak, zbog kovida, pa sam pozvan i iskoristio sam šansu igrajući uz izuzetnog fudbalera Stefana Savića, čiji saveti su mi bili i ostali zlata vredni. Liga nacija me je igrački održavala dok nisam dobio priliku u klubu…
Na poverenje Stanojevića fudbaler je uzvratio lojalnošću. Leta 2020. godine Vujačić je imao dve konkretne, milionske ponude, iz Francuske i Rusije, ali je uprkos mogućnosti da se finansijski obezbedi odbio obe posle razgovora sa Stanojevićem.
– Dolaskom Stanojevića sam počeo da igram, dobio sam priliku posle dugo vremena, “milion” treninga bez minuta na mečevima. Pre toga nas je napustio Sveta Marković, koga je Olimpijakos povukao sa pozajmice, pa sad i ja da odem i ostavim tim i čoveka koji mi je udahnuo novi fudbalski život – ne ide. Razgovarao sam i sa agentima, rekao sam im da je sa ljudske strane najpravednije, najpoštenije, bez obzira na ponude, da ostanem i da ispoštujem trenera koji mi je možda i spasao karijeru. I nisam se pokajao, imali smo one sjajne kvalifikacije sa Sočijem, Santa Klarom, potom i dobru jesen u grupnoj fazi Lige konferencije, žao mi je samo što nije sve krunisano titulom, jer smo se borili do samog kraja i bili nadomak cilja. Bili smo, čini mi se bolji, od rivala, ali šta se na kraju desilo, svima je jasno, da se ne vraćamo na te ružne uspomene. Verujem da su nas sve te nepravde ojačale kao tim, a Stanojeviću mogu samo lično da budem zahvalan, iz svih nas je izvukao maksimum.
BONUS VIDEO:
Vratio se iz Valensije, pa otišao za Železnik: Zvezdin klinac pojačao redove “pantera”!
Komentari (0)