Miris kokica i gašenje svetla u bioskopskoj sali…Dok zavaljeni u udobna sedišta čekate da počne film svesni ste da se nalazite pred interdimenzijonalnim portalom. Film nije (samo) puka zabava, ne, u svoja 2 do 3 sata on vas odvede na mesta koja nikada niste videli, putem njega upoznate likove o kojima ništa niste znali, probudi vam emocije, nasmeje vas, rasplače, natera da se zapitate…ispriča vam priču koja postaje deo vašeg života.
Predstavljamo vam odabir takivh 5 filmova koji su ostavili najveći utisak na članove naše redakcije:
“Irac” u režiji Martina Skorsezea
Mnogo se prašine diglo u poslednjih mesec dana oko novog (a kako mnogi najavljuju i poslednjeg) ostvarenja legendarnog Martina Skorsezea. A kako i ne bi – kad mu glumačku ekipu čine legende struke: Al Pačino, Džo Peši i Robert de Niro. Ova epska gangsterska drama jedan je od favorita za prestižnu nagradu Oskar. Pored kompleksne priče i odlične glume u prvi plan je iskočila i primena tehnologije “podmlađivanja” (de-ageing), koja, doduše, nije prvi put primenjena – ali slobodno mogu da kažem da je prvi put primenjena uspešno. Nažalost, fleku na ovaj film bacilli su kontroverzni potezi produkcijske kuće Netfliks koja je ograničila prava na emitovanje ovog filma širom sveta. No, bilo kako bilo – ovo je jedan od filmova koji svakako ne smete propustiti!
Piše: Isidora Kranjčević, novinar portala Objektiv.rs
“Pritka” u režiji Kantemira Balagova
Uznemirijuća, ali neodoljiva priča o postratnom periodu u Lenjingradu, rađena po romanu The Unwomanly Face of War Svetlane Aleksejevič, ispričana je kroz vizuru 27-godišnjeg ruskog reditelja Kantemira Balagova. Artističke scene ruskog filma “Pritka” koje zamrznute mogu idealno da legnu u svaki ram, s omiljenom crveno-zelenom kombinacijom i kadrovima s gotovo nadrealnim elementima što dovode u pitanje da li smo na zemlji ili u ništavilu, sasvim sub li dovoljni da me prikuju za sedište. Naizmenično sam plakala i uzdisala, sreća da je bilo jutarnja projekcija pa nisam stavila maskaru. Na momente, bizaran, zastrašujuće realan a ipak nestvaran, potpuno me je oduvao.
Piše: Ivana Vujnović, urednica kulture portala Objektiv
“Džoker” u režiji Toda Filipsa
Nikad mi se nije desilo da izlazim iz prepune bioskopske sale i da u hodnicima vlada muk, a na licima ljudi stoji zamrznuta grimasa mešavine užasa, tuge, besa i gađenja. Nikad mi se nije desilo ni da jurim karte za projekciju čitavih pet dana i da su sve sale rasprodate. Kakvo god da vam je mišljenje o filmu “Džoker” – sa jednim se morate složiti – ne ostavlja vas ravnodušnim. Ako do sada niste odgledali remek-delo Toda Filipsa sa Hoakimom Finiksom, imate odličnu priliku da započnete 2020. sa…specifičnim filmskim iskustvom. Iskreno, zavidim svima koji će ga iskusiti prvi put. Kao evidenti fan ovog ostvarenja nadam se da će, ako ne sam film, onda barem fenomenalni Hoakim dobiti zasluženu nagradu u predstojećoj sezoni Oskara.
Piše: Danilo Krša, novinar portala Objektiv.rs
“Bol i slava”’ u režiji Pedra Almodovara
Kao veliki ljubitelj španskih filmova, posebno Almodovarovih, ovaj film me je iznenadio, ne samo po temi, već i po jednoj smirenosti na koju nisam navikla u njegovim filmovima. Iako su boje, naracija, jake glumačke ličnosti prisutni , ’’Bol i slava’’ donosi autobiografsku priču ispričanu bez mnogo velikih zapleta. Uprkos tome, Antonio Banderas potpuno vas uvlači u lik koji tumači Pedra Almodovara, ali ne u vreme njegove najveće slave već kada se on umorio od svega i kada doživljava kreativnu krizu. I pored toga, film ne odstupa od Almodovarovog rukopisa i daje snagu ženskim likovima, u ovom slučaju njegovoj majci iz mlađih dana, koju tumači Penelope Kruz. Teret slave ga opterećuje i fizičku bol doživljva sve jače, a sve to priča od ranog detinjstva odrastavši uz jaku majčinsku figuru, u siromaštvu, kroz školovanje u strogoj katoličkoj školi, o ljubavi i otkrivanje homoseksualnog opredeljenja, o velikoj ljubavnoj vezi koju je imao.
Zlatnu palmu u Kanu za najboju ulogu je dobio Antonio Banderas, a tom prilikom je Pedro Amodovar izjavio da mu je to najbolja uloga ikada.
Piše: Snežana Đorđević, novinar portala Objektiv.rs
“Bilo jednom u…Holivudu” u režiji Kventina Tarantina
“Veliki tata” filmske industrije se vratio. Ovaj čovek kao da ne zna za neuspeh – a to je dokazao i ovim planetarnim hitom. Ok, mnogi će reći da nije ni teško napraviti dobar film kad vam okosnicu glumačke ekipe čine veterani poput Leonarda i Breda, ali da li je iko očekivao da će iz Margot Robi uspeti da izvuče ovakav glumački nastup? Britki humor, šmekerski dijalozi, kadrovi kao četkicom naslikani…ljudi, Tarantino u svom stilu!
Puno sreće, zdravlja, ljubavi i objektivnog razmišljanja u 2020. godini želi vam redakcija portala Objektiv.rs!
Piše: Redakcija portala Objektiv.rs
Komentari (0)