Džoni Štulić, ali ne Branimir glavni je frontmen niškog ansambla kojeg odnedavno sa klupe predvodi Saša Mrkić. Partizanovo dete igra fudbal snova od početka sezone i trenutno deli prvo mesto strelaca Mozzart bet Superlige sa Milanom Bojovićem. Vrte glavom navijači crno-belih dok gledaju utakmice Radničkog, jer mladi Nikola svira najlepše fudbalske note u dresu kluba sa juga Srbije.
Direktan je krivac za sedam bodova Nišlija, a na svom kontu već ima šest golova i predstavlja najveće ovosezonsko otkrovenje. Nagoveštavao je još kada se pojavio u prvom timu Partizana da može mnogo, da bi sada narastao u rasnog golgetera. Nije delovalo tokom proleća da mu je odlazak u Niš dobra odluka, pošto nije imao mnogo minuta u svojim nogama, ali sada se sve promenilo i Džoni je počeo da pokazuje raskošan asortiman napadačkih talenata.
U prethodnom kolu je golom u 80. minutu utakmice doneo pobedu Radničkom nad Napretkom u utakmici koju je obeležio preokret i dva crvena kartona. Na kraju su slavili rezultatom 3:2.
– Počelo je katastrofalno po nas, jer smo odmah primili dva gola, crveni karton, sve je bilo šokantno. Ipak, kada su oni dobili crveni znali smo da bolja ekipa i da ćemo preokrenuti. Počeli smo da ih gazimo ritmom i mogli smo da izjednačimo već u prvom poluvremenu. Drago mi je što sam dao gol u 80. minutu, mnogo mi znači, pogotovo što sam već vezao nekoliko utakmica da igram dobro – rekao je Štulić na početku razgovora za Objektiv.
U predsezoni se stvaraju šampioni, što dokazuje i činjenica da je Štulić vredno radio tokom leta, pa je veoma brzo sve došlo na naplatu.
– Na priprema sam dao šest ili sedam golova, pa sam se nadao da ću nastaviti u tom smeru i kada sezona počne. Ali, prevazišao sam svoje ciljeve i ambicije. Iskreno iznenadio sam sebe.
Za razliku od prošle sezone kada je bio epizodista, sada je udarna igla Radničkog iz Niša, čiji napad više ne možemo da zamislimo bez 20-godišnjeg momka rodom iz Sremske Mitrovice.
– Malo je do sistema. Igrali smo defanzivnije, a nisam imao ni kontinuitet u igrama tokom prošle sezone, dok se sada sve poklopilo i sve je top. Smatram da je najeća razlika u sistemu igre, kao i činjenica da nisam igrao u kontinuitetu.
Radnički je počeo sezonu sa Tomislavom Sivićem na klupi, koga je posle šestog kola zamenila legenda kluba – Saša Mrkić.
– Trener je odmah uveo disciplinu. Vidi se da igramo bolje i odgovorenije, baš smo napredovali u tom sFK mislu. Izuzetno sam zadovoljan našom saradnjom.
Sezona je krenula tragično za Nišlije, jer su doživeli senzacionalnu eliminaciju od Gzire sa Malte u dvomeču koji je obilovao preokretima.
– Nesrećno smo ispali od Gzire. Bilo je šokatno da tri puta vodimo pa da gubimo. Mislim da smo bolji u svakom pogledu, ali sreća je bila na njihovoj strani. Moguće da nismo bili psihički najbolji, pa je sigurno i to jedan od razloga eliminacije.
Iako tim nije uspeo da se kvalifikuje u treće kolo Lige konferencije, pozitivna stvar je gol Štulića na evropskom debiju.
– Mnogo mi je značio taj gol na polju samopouzdanja.
Sadašnjost je odlična, a budućnost svetla za Nikolu Štulića. Ali, ako vratimo film unazad, setićemo se da nije bilo uvek tako lepo u karijeri mladog napadača. Kada se pojavio u prvom timu Partizana, pomislili su mnogi da je omladinska škola izbacila instant golgetera, koji će odmah napraviti veliku razliku. Krenulo je baš tako, da bi usledio pad, posle kojeg je Štulić izašao još jači. Na početku godine je morao da napusti voljeni klub u potrazi za minutima.
– Iskreno preteško mi je pao odlazak iz Partizana. Proveo sam tamo prelepih 10 godina, prošao sve kategorije, stigao do prvog tima, dao prvenac i time ispunio snove. Nadao sam se da ću tamo provesti još mnogo vremena, ali tako se namestilo i morao sam da tražim ekipu gde ću imati više minuta i zato sam došao u Radnički.
Štulić veruje da je zaslužio više prostora, ali je svestan da su okolnosti bile takve da nije mogao da dobije pravu priliku.
– Možda i jesam zaslužio više, ali u to vreme nam je Zvezda bežala tri boda, Rikardo je igrao stalno i nije bilo prostora za mene. Svaka utakmica se igrala na krv i nož, tako da nije bilo realno očekivati da dobijem minute.
Rad sa Aleksandarom Stanojevićem nije bio lak, ali predstavlja veliku školu za fudbalera Radničkog.
– Nisam imao problema sa njim. Uvek smo se dobro slagali, uvek je bio iskren i pošten prema meni. Zaista je bio korektan prema meni. Da li je bilo dobro ili loše, Stanojević je bio korektan i otvoren – rekao je Štulić i otkrio da je posle prijateljske utakmice sa Prvom Iskrom Barič dobio ukor od tadašnjeg trenera Partizana.
– Bio sam suspendovan. To je bila lekcija za mene. Na tom meču sam promašio tri zicera, izgubili smo 1:0 i onda me je on kaznio zbog toga. Možda sam u nekim situacijama sam bio nonšalantan, pa me je zbog toga ukorio. Možda i nisam zaslužio, ali moralo se na nekom slomiti, jer je bio stvarno loš poraz, a ja sam imao svojih šansi koje sam promašio. Nismo se mi svađali, nije bilo nikakve zle krvi. Lekcija za mene. Nisam trenirao sedam dana, ali kada sam se vratio sve je bilo normalno.
Da bi dete postalo čovek, potrebno je da se suoči sa životnim poteškoćama i prebrodi teške momente. Jedan od najtežih za Štulića je bio promašeni penal u finalu Kupa protiv Crvene zvezde.
– Mnogo mi je teško bilo posle tog penala. Išlo se ka tome da ja završim, da budem peti i rešim u našu korist, to mi je rekao Stanojević, ali ja sam eto odlučio u kontra smeru.
Godinu dana kasnije na istom stadionu, ali u drugom dresu, uspeo je da savlada Milana Borjana sa bele tačke i to panenkom. Posle toga je imao proslavu koja je isprovicirala navijače i fudbalere Zvezde. Prisetio se Štulić tog penala.
– Koliko toliko sam se za sebe “oprao” drugim penalom i tim golom na Marakani. Skinuo sam to sa sebe. Bio sam miran. Odlučio sam pre meča da ću tako šutirati. Pričao sam sa saigračem i rekao sam mu šta ću uraditi.
Neizostavno pitanje je bilo vezano za povratak Štulića u Humsku, ali Partizanovo dete trenutno ne razmišlja o takvoj opciji, iako je ne odbacuje.
– Nikad ne reci ne, ali trenutno bi više voleo drugu opciju, koja je bolja za moj razvoj. Neko inostranstvo.
Želja mu je da do kraja sezone nastavi da trese mreže i možda ponese epitet najboljeg strelca lige.
– Što da ne. Ako bude išlo ovako i ako se bude namestilo, voleo bih da budem prvi strelac lige – zaključio je Nikola Štulić za Objektiv.
Piše: Blažo Komnenić
Da li je on Kataijev naslednik? Roditelji kriju ponude evropskih klubova, a on sanja Zvezdin dres!
Komentari (0)