Kalendar imunizacije jedne zemlje predstavlja redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast i predstavlja vodič za sprovođenje obavezne, zakonom propisane vakcinacije.
Vakcina je revolucionarno otkriće koje je čovečanstvu pomoglo da se izbori sa brojnim bolestima.
Što se tiče delotvornosti vakcine, procene kažu da je u 80 do 99 odsto slučajeva dete potpuno zaštićeno od bolesti protiv koje se vakcinisalo. Dete kod koga nije razvilo imunitet koji se očekivalo da će razviti vakcinacijom, zaštićeno je samo ukoliko je vakcinisan visok procenat dece iz okruženja nezaštićenog deteta. Ukoliko dođe do zaraze deteta kojee nema razvijen imunitet, ono lako može da zarazi neko drugo dete ukoliko ni ono nije vakcinisano i nije razvilo imunitet. S druge strane, vakcinisana deca su zaštićena, a dalje širenje zaraze se sprečava.
BCG vakcina je delotvorna u oko 80 odsto slučajeva, vakcina protiv difterije u 95 odsto, HiB postiže željeni efekat u 95 do 100 odsto slučajeva, MMR vakcina takođe u oko 95 odsto.
Vakcina protiv poliomijelitisa je pokazala izuzetno visok stepen uspešnosti. Oko 99 odsto vakcinisanih razvije imunitet, a isto važi i za vakcinu protiv tetanusa. Visok procenat uspeha, pokazala je i vakcina protiv žutice.
Spisak vakcina:
BCG – vakcina protiv tuberkuloze.
HB – vakcina protiv hepatitisa B.
DTAP/IPV/HIB I PNEUMOKOKNA vakcina – bore se protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja (pertusisa), dečije paralize (poliomijelitisa), infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije.
MMR – vakcina protiv malih boginja (morbila), zaušaka (mumpsa) i rubeole.
OPV – vakcina protiv dečije paralize (poliomijelitisa).
DT – vakcina protiv difterije i tetanusa.
BCG vakcina daje se uglavnom daje prilikom otpusta iz porodilišta ili u toku prvog meseca bebinog života, ukoliko zdravstveno stanje bebe pri rođenju nisu bili zadovoljavajući. Njen zadatak je da štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. BCG vakcina se pokazala krajnje efikasnom u oko 80 odsto slučajeva.
Hepatitis B vakcina daje se na rođenju, a zatim slede revakcinacije, koje se vrše sa navršenih mesec dana i navršenih šest meseci života. Ona štiti dete od zarazne žutice tipa B.
U 2. mesecu života, zatim sa 3 i po i 5 meseci,dete prima kombinovanu petovalentnu vakcinu (IPV DTaP Hib) koja ga štiti od pet različitih bolesti: dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa B, a prema novom Pravilniku, i vakcinu protiv pneumokokne bolesti. Godinu dana nakon treće doze kombinovane vakcine, sprovodi se prva revakcinacija i dete prima četvrtu dozu navedenih vakcina.
MMR vakcinu koja ga štiti od zaušaka, rubeole i malih boginja, dete prima između dvanaestog i petnaestog meseca života, odnosno negde u drugoj godini.
Pred polazak u osnovnu školu, sa navršenih 6 godina, dete prima buster doze vakcina protiv dečije paralize, tetanusa, difterije, malih boginja, zaušaka i rubele (DT, OPV, MMR).
Ukoliko nije ranije vakcinisano, detetu se u 12. godini života, daju tri doze vakcine protiv hepatitisa B.
Treća revakcinacija se sprovodi sa navršenih 14 godina. Tom prilikomn dete prima još jednu buster dozu vakcine protiv dečije paralize, tetanusa i difterije (OPV, DT). Na taj način se osigurava dugotrajna zaštita od ovih bolesti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)