Zemlja košarke dobila je bolan šamar u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i znatno umanjila svoje šanse za plasman na planetarnu smotru 2023. godine u Aziji!
Posustala je Srbija pred Belgijom u Nišu (73:74), a legendarni jugoslovenski košarkaš Zoran Moka Slavnić je u razgovoru za Objektiv istakao da je ljut zbog toga.
Pitam se, pitam
– Strašno sam ljut! Nemoguće je da nisu pripremili sastav za „nepostojeću” reprezentaciju. Vodili smo 11 razlike protiv Belgije u poslednjoj četvrtini, ali smo ispustili pobedu. Ponovili su se nedovoljni žar i energija kada se igra za reprezentaciju. Zar nije bilo moguće da se prethodne dva meča igraju sa Jokićem, pa da u novoj grupi imamo šanse. Sada moramo da dobijemo sve mečeve – istakao je Slavnić.
Kako i bivši selektor „orlova” priznaje, postoji niz logičnih pitanja.
– Pitam se gde su Teodosić, Micić i Kalinić? Ako njima dodamo Avramovića, Bjelicu, Marjanovića i Davidovca, to je sastav koji bi mogao da dobije Belgiju. Zar nije bilo prosto sastaviti tim na taj način? Zašto je određena ovakva reprezentacije? Gde je kult reprezentacije? Šta radite? Nemam odgovor na postavljena pitanja.
Vreme pravog sistema
Prisetio se u senci novog rezultatskog neuspeha i poraza od „azura” prošle godine, koji je nacionalni tim koštao olimpijske vize.
– Hteo sam da se ubijem kada su nas Italijani „izuli” u Beogradu. Pitao sam se da li pogrešno vidim, a onda sebi kažem: „Moko, bre, ništa više ne vidiš, jer da vidiš, negde bi radio.” Neću da se obrušim ni na koga, pošto nemam kompletan uvid u sve. Ne mogu da kažem ni da je Danilović kriv, on ne igra na terenu. Predsednik Saveza određuje selektora, a doveo je iskusnog Karija Pešića.
Našalio se i da bi iste sekunde mogao da formira ekipu, kadru da nadigra Belgijance.
– Kada sam bio selektor 2007. godine, imao sam tri iskusna i devet mladih igrača. Propali smo, ali je sedam košarkaša iz te ekipe cirkulisalo kod sledećih trenera. Znači, nešto sam ostavio. Mogao bih sada iz bolničkog kreveta da napravim sastav koji će da bije Belgiju.
Svestan je i da se danas poziv reprezentacije doživljava na drugačiji način, mada ne može da se pomiri sa epilogom u Čairu.
– Naše vreme je bilo vreme pravog sistema vrednosti, zaljubljenosti u zemlju, kada smo jedva čekali da dođemo u nacionalni tim. Ako se patriotizam maže na hleb, onda je to završena priča. Ukoliko to ne osećaš, završena je priča. Nisam ja od onih koji će da kaže: kakvi su ovi, mi smo nekada pobeđivali. Ne, taman posla, vremena su se promenila, ali ne mogu da pristanem da nas preko noći dobije jedna Belgija – zaključio je Slavnić.
Piše: Uroš Selenić
Ovu, ali i ostale priče možete da pronađete i u štampanom izdanju novina Objektiv.
Bonus video:
Komentari (0)