Švedska poslednja dva dana beleži najmanji broj mrtvih od koronavirusa u poslednje dve sedmice.
Juče je od koronavirusa u toj zemlji preminulo 17 osoba, dok je danas taj broj još manji – svega 12 osoba. To je veliki pad broja mrtvih u odnosu na dane pre, posebno u odnosu na sredu kada je umrlo više od sto ljudi. Od srede do petka u Švedskoj je svaki dan umiralo više od 90 ljudi.
Osim toga, u Švedskoj se beleži i veliki pad broja novih slučajeva. U nedjelju je zabeleženo 466 novih slučajeva zaraze, dok su danas zabeležena 332 nova slučaja. U poređenju s nekoliko dana ranije, to je gotovo dvostruko manje.
Podsetimo, u četvrtak i petak zabeleženo je po više od 720 novih slučajeva.
Ukupno je do danas u Švedskoj zabeležen 10.151 slučaj, a umrlo je 887 ljudi.
Švedska ne odustaje od blažih mera
Za razliku od većeg dela Evrope, Švedska nije uvela strogi karantin, nije zatvorila škole, kafiće, restorane i barove. Ljudima nije zabranjeno da izlaze, ali se preporučuje da idu u samoizolaciju čim primiete i najmanje simptome koronavirusa.
Zabranjeno je okupljanje više od 50 ljudi.
U susednoj Danskoj, koja ima oko 5,8 miliona stanovnika, koronavirus je potvrđen kod 6.000 osoba, uz 260 smrtnih slučajeva.
Još oko 200 osoba zaraženo je na Farskim ostrvima i Grenlandu koji su deo Kraljevine Danske.
Koronavirus je potvrđen kod oko 6.300 osoba u Norveškoj, zemlji sa 5,4 milina stanovnika, a 114 je osoba umrlo.
U Finskoj, koja ima oko 5,5 miliona stanovnika, potvrđeno je oko 2.600 slučajeva zaraze te 42 smrtna slučaja.
Na Islandu, koji je proporcionalno proveo najviše testiranja, koronavirus je potvrđen kod 1700 osoba, a umrlo ih je 19.
Starije osobe u karantinu
Najranjivijim starosnim grupama, odnosno ljudima preko 70 godina, preporučeno je da ne izlaze iz domova i da društveni kontakt svedu na minimum. Ostatak populacije se može slobodno kretati te se Šveđani nadaju da će mlađa i jača populacija razviti imunitet i tako pobediti krizu.
Dva dana nakon što je Španija 14. mart proglasila karantin, Švedska je svojim građanima savetovala da peru ruke i da ostanu kod kuće ako su bolesni. Deset dana kasnije građanima je savetovano da ne stvaraju gužve u kafićima i restoranima, ali su oni ostali otvoreni.
“Zatvaranje škola bilo bi veliki udarac na zdravstveni sistem jer njegovi brojni zaposleni ne bi mogli doći na posao, nego bi morali da ostanu kod kuće s decom. Deca bi takođe patila jer ne bi mogla da idu u školu, a to ne želimo”, rekao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnell.
CNN-ova dopisnica iz Štokholma rekla je da je puno manje ljudi na ulicama i u metrou te da je očito da građani poštuju uputstva, ali i da javna svest jako varira. Dok neki ne žele ni da poljubite svoje najbliže, drugi organizuju uskršnje ručkove i zabave.
No ima i onih koji se uopšte ne slažu sa švedskom taktikom. Jedan neimenovani član vlade rekao je da je vlada podbacila u zaštiti starijih, o kojima se najviše pričalo. Posete u domovima za pezionere i starije ukinute su tek 1. aprila, a sad se po njima počela širiti zaraza koja će se teško obuzdati. Nije zadovoljna ni SZO koja od Švedske traži puno strože mere i bolje pripreme za veliki rast broja zaraženih, koji smatra neizbežnim.
Švedski lekar: Ne možete da uništite ekonomiju, a da niste sigurni kako mere utječu na virus
“Trenutno niko u svetu nema tačna uputstva kako se boriti protiv ove bolesti. Švedska strategija ne govori da je virus slab i da ga podcenjujemo, naprotiv – svesni smo situacije, ali nema dokaza da će strogi karantin koji je, recimo, uvela Hrvatska biti bolji od ovog našeg modela. Tek ćemo posle šest meseci moći da podvučemo crtu i reći čiji je pristup bio bolji”, kazao je za Slobodnu Dalmaciju švedski neurolog i anesteziolog Claes Hultling.
Kaže kako je mentalitet Šveđana drugačiji od ljudi s Mediterana i kako se Šveđani, kada im se kaže da nešto ne smeju, ponašaju u skladu s tim bez strogih zabrana.
“Ne možete da uništite celu ekonomiju, zatvoriti sve u kuće, a niste sigurni kako će ta mera zaista da utiče na epidemiju. Mera totalne blokade, sigurno, može uništiti ekonomiju i živote građana te nas pogoditi i gore od virusa. Totalni karantin, vidimo na primeru nekih zemalja, deluje, ali po kojoj ceni i do kada bi se trebalo držati takve taktike?
Naša strategija je da se maksimalno smanje kontakti, posebno starijih ljudi i onih s hroničnim bolestima. Sve osobe koje su zaražene te svi njihovi kontakti se love, sistav je tako postavljen da se zaista izoluju porodice i prijatelji zaraženih, a ne cela država. To za sada deluje jer Šveđani neće, ako su u samoizolaciji, da izlaze napolje i ugrožavati druge”, kaže lekar.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)