Danas je 106. dan rata u Ukrajini.
22:54 – Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja
Ukrajina nema programe biološkog, nuklearnog ili hemijskog oružja, saopštio je Pentagon.
U saopštenju sa navodi i da su SAD u poslednjih 20 godina podržale 46 različitih civilnih laboratorija i zdravstvenih centara u Ukrajini u okviru mirovnih programa.
SAD su, takođe, sarađivale na poboljšanju ukrajinske biološke bezbednosti i nadzoru bolesti vezanih za zdravlje ljudi i životinja.
Posao koji se često sprovodi u partnerstvu sa spoljnim organizacijama, kao što su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE), rezultirao je sigurnijim i efikasnijim nadzorom i otkrivanjem bolesti, navodi se u dokumentu.
Napominje se da su ukrajinski naučnici delovali u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i normama u objavljivanju rezultata istraživanja, u partnerstvu sa kolegama iz sveta i organizacijama, te da su svoja istraživanja učnili dostupnim i drugima.
21:15 – Olena Zelenski: Otpornost je supermoć ukrajinskih žena
Prva dama Ukrajine Olena Zelenski obratila se putem video-linka na konferenciji “Žene u sukobima” Evropskog saveta u Briselu.
– Tajna supermoći ukrajinskih žena leži u njihovoj otpornosti – rekla je supruga predsednika Volodimira Zelenskog.
20:15 – “Voleo bih da može biti drugačije, ali Bog će biti taj koji će mi suditi”
Britanski borac Ejden Aslin, kome je sud danas izrekao smrtnu kaznu zajedno sa Šonom Pinerom, rekao je da će “Bog biti taj koji će mu suditi kada dođe vreme”.
Obraćajući se novinarima nakon izricanja presude, on je rekao: “Nadao sam se da će kazna biti mnogo pravednija s obzirom na okolnosti u kojima sam pomogao istrazi, kao i zato što sam se predao Donjeckoj Narodnoj Republici. Voleo bih da može biti drugačije, ali Bog će biti taj koji će mi suditi kada dođe vreme”.
19:42 – MMF otvorio novi račun za pomoć Ukrajini, Zapad obećava
Kanada i Nemačka su već obećale više od dve milijarde dolara na novi račun koji je otvorio Međunarodni monetarni fond za pomoć Ukrajini, a i druge zemlje su izrazile interesovanje, rekao je danas portparol MMF-a Džeri Rajs.
On je odbio da proceni ukupan iznos koji bi mogao da bude prikupljen, ali je rekao da bi “MMF želeo da on bude što je moguće veći, s obzirom na ogromne potrebe Ukrajine dok se brani od ruske invazije”, prenosi Rojters.
Rajs je rekao da MMF nije bio u stanju da napravi tačnu ili sveobuhvatnu procenu štete od rata, ali je dodao da je Kijevska škola ekonomije krajem maja procenila da je šteta na fizičkoj infrastrukturi već premašila 105 milijardi dolara.
19:29 – Zapadni zvaničnik:U Ukrajini poginulo 20.000 ruskih vojnika
Prema poslednjoj proceni neimenovanog visokog zapadnog zvaničnika broj poginulih ruskih vojnika u Ukrajini sada bi mogao da bude i 20.000.
Prethodne procene od pre nekoliko nedelja bile su oko 15.000 poginulih ruskih vojnika, a zvanična procena porasla je i sada je između 15.000 i 20.000, prenosi BBC.
Zapadni zvaničnik, koji ne želi da bude imenovan, nije naveo koliko je ukrajinskih vojnika poginulo, međutim, on priznaje da se ukrajinske snage “suočavaju sa moralnim problemima” nakon više od 100 dana borbi.
Takođe, kako je rekao, dok ukrajinske oružane snage “prinose veoma teške žrtve”, ruska ofanziva je i dalje “na mnogo nivoa duboko uzdrmana”, jer, kako kaže, ruske snage se suočavaju s nedostatkom municije i posebno preciznog oružja kao što su krstareće rakete.
19:02 – Zelenski potpisao ukaz o uvođenju sankcija protiv Putina
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je danas ukaz o uvođenju sankcija pojedincima među kojima je i ruski predsednik Vladimir Putin.
U ukazu je, naime, naveden spisak lica protiv kojih se uvode sankcije, a na prvom je ruski predsednik.
Na listi su se našli i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, premijer Rusije Mihail Mišustin, ministar unutrašnjih poslova Rusije Vladimir Kolokoljcev i drugi ruski zvaničnici.
Kako je precizirano, sankcije se uvode na neodređeno vreme.
Na listi mera su uskraćivanje i ukidanje viza, primena drugih zabrana ulaska na teritoriju Ukrajine, oduzimanje državnih nagrada Ukrajine, blokiranje imovine na teritoriji Ukrajine, ukoliko takva postoji, ograničavanje trgovinskih operacija, sprečavanje povlačenja kapitala iz Ukrajine.
Sankcije se uvode i za 236 ruskih univerziteta.
18:51 – Pušilin: Moguće je pomilovanje za Britance i Marokanca
Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin izjavio je danas da postoji mogućnost pomilovanja dvojice britanskih državljana i jednog Marokanca koji su pred Vrhovnim sudom DNR osuđeni na smrtnu kaznu.
– Da, naravno, postoji takva mogućnost, ali pitanje pravde je takođe u vazduhu. Znam stav građana republike u vezi sa ovim kriminalcima – poručio je Pušilin, prenosi agencija RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, stanovnici DNR “presudu trojici stranih plaćenika doživljavaju kao trijumf pravde”.
18:39 – Putin: Bez suverenih odluka država ne može da opstane
Bez suverenih odluka jedna država ne može da opstane, tvrdi ruski predsednik Vladimir Putin.
Objašnjava da ako neka država nije u stanju da donosi suverene odluke onda je ona kolonizovana i njene šanse da opstane u ovakvoj žestokoj geopolitičkoj borbi ne postoje.
– Svet se menja i to drastično. Da bi težio ka tome da postane lider u čemu god, bilo koja zemlja, narod ili etnos treba da osigura svoj sopstveni suverenitet jer međustanja nema. Ili je zemlja suverena ili je kolonizovana – kazao je Putin prilikom susreta s mladim preduzetnicima uoči Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
On je rekao i da se suverenitet u savremenom smislu sastoji iz nekoliko komponenti – vojno-politički suverenitet, ekonomski i društveni, preneo je Sputnjik.
17:41 – Putin: Na Zapadu inflaciju već zovu mojim imenom
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da na Zapadu inflaciju već zovu njegovim imenom i dodao da je rast cena na Zapadu rezultat “njihovih grešaka i to dugotrajnih.”
– Ako neko pokušava da nas na neki način ograniči – ograničava sam sebe. Pokušavaju, uslovno, da ograniče izvoz našeg đubriva, a cene su kod njih više skočile nego kod nas. Pokušavaju da ograniče naše energente – ponovo su cene skočile u nebesa. Tamo već zovu inflaciju mojim imenom, a mi s tim apsolutno nemamo nikakve veze – poručio je ruski predsednik, preneo je Sputnjik.
Dodao je da je rast cena na Zapadu rezultat njihovih grešaka.
17:05 – Reakcija Britanije na smrtne kazne izrečene njihovim građanima zarobljenim u Ukrajini
Vlada Velike Britanije je “duboko zabrinuta” zbog smrtnih kazni izrečenih Britancima Ejdenu Aslinu (28) i Šonu Pineru (48), koji su zarobljeni dok su se borili za Ukrajinu, saopštio je Dauning strit.
– Očigledno smo duboko zabrinuti zbog ovoga. Stalno smo govorili da ratni zarobljenici ne bi trebalo da budu eksploatisani u političke svrhe. Znaćete da po Ženevskoj konvenciji, ratni zarobljenici imaju pravo na imunitet boraca i ne bi trebalo da budu krivično gonjeni za učešće u neprijateljstvima. Tako da ćemo nastaviti da radimo sa ukrajinskim vlastima kako bismo pokušali da obezbedimo oslobađanje svih britanskih državljana koji su služili u ukrajinskim oružanim snagama i koji se drže kao ratni zarobljenici – rekao je u saopštenju zvanični portparol premijera.
U međuvremenu, ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je da “potpuno osuđuje” izricanje presude Britancima.
16:11 – “Ne može se podići ograda oko Rusije”
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas, komentarišući restrikcije Ruskoj Federaciji, da Rusiju nije moguće opasati ogradom.
– Ne može se podizati ograda oko Rusije i mi to nećemo raditi – rekao je Putin.
16:01 – DNR dvojicu Britanaca osudio na smrt
15:30 – Zelenski pozvao Abazovića u Kijev
Premijer Crne Gore Dritan Abazović razgovarao je danas telefonskim putem sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, koji ga je pozvao da poseti Kijev.
Abazović je, kako je saopšteno iz kabineta premijera, u razgovoru sa Zelenskim istakao da je Crna Gora osudila agresiju Ruske Federacije na tu zemlju i da od samog početka pruža otvorenu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.
15:18 – Razgovarali Šolc i Stoltenberg
Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Njih dvojica su razgovarali o ažuriranju strateških ciljeva NATO-a u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, rekao je portparol nemačke vlade u četvrtak.
U pozivu, postavljajući osnovu za samit NATO-a u Madridu krajem juna, Šolc je ponovo potvrdio posvećenost nemačke vlade da doprinese alijansi kako bi joj pomogla da ostvari svoje ciljeve u narednoj deceniji.
15.17 – EU daje dodatnih 205 miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini
EU danas je izdvojila još 205 miliona evra namenjenih za humanitarnu pomoći Ukrajini, što je ukupnu sumu do sada izdvojenih evropskih sredstava za hranu, vodu, zdravstvenu zaštitu i smeštaj ratom pogođenih Ukrajinaca, podiglo na 700 milona evra.
Iz Evropske komisije poručuju da su, putem najveće do sada mobilizacije Mehanizma civilne zaštite EU, svih 27 država članica, kao i Turska, Norveška i Severna Makedonija pružile Ukrajini više od 38.000 tona pomoći u vrednosti od 373 miliona evra što uključuje i komplete prve pomoći, hranu, zaštitnu odeću, ali i opremu protiv požara, kamione, mobilne bolnice i energente.
EU je uspostavila i logistička čvorišta za humanitranu pomoć u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj kako bi se pomoć brže isporučivala, kao i dva skladišta humanitarne opreme u samoj Ukrajini.
U Briselu podsećaju da su Ukrajini na raspolaganju i EU rezerve medicinske opreme, a da se preko 500 ukrajinskih pacijenata, uključujući i ranjene vojnike, leči u bolnicama širom Unije.
Evropska komisija danas je sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta potpisala i ugovor vredan 7 miliona evra namenjenih ukrajinskim izbeglicama kojima je potreba psihološka pomoć.
14.39 – Zelenski traži da Rusija bude izbačena iz FAO
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je danas da Rusija bude izbačena iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO.
On je, obraćajući se na sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu rekao da ne može biti razgovora o produžetku članstva Rusije u FAO, jer ta zemlja, kako tvrdi, izaziva glad za najmanje 400 miliona ili moguće više od milijardu ljudi.
Zelenski je ranije danas u televizijskom obraćanju rekao da bi milioni ljudi mogli da gladuju zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka i poručio da je svet na ivici “užasne krize sa hranom”.
Rusija je zauzela velike delove ukrajinske obale tokom skoro 15 nedelja rata, a njeni ratni brodovi kontrolišu Crno i Azovsko more.
Ukrajina i Zapad optužuju Moskvu za trenutnu situaciju, a Rusija kaže da su za to krive ukrajinske mine postavljene na moru i međunarodne sankcije Moskvi.
Ukrajina je izvozila do šest miliona tona žita mesečno pre nego što je Rusija započela napad 24. februara.
Količina je od tada opala na oko milion tona, jer je zemlja koja je veći deo svoje robe izvozila preko pomorskih luka, prinuđena da prevozi žito vozom preko zapadne granice ili preko svojih malih rečnih luka na Dunavu.
14.36 – EUAA: Iz Rusije tokom marta izbeglo 300 hiljada građana
Agencija EU za azil – EUAA, objavila je danas procenu da je preko 300 hiljada građana ruske nacionalnosti izbeglo iz Rusije tokom marta 2022. godine, a nakon početka invazije na Ukrajinu.
Podaci EUAA govore da je najviše ruskih emigranta otišlo u zemlje Centralne Azije i Južnog Kavkaza, zatim u Tursku i evropske zemlje.
– Kada je reč o zahtevima za međunarodnu pomoć, zahtevi za azil koje su podnosili građani Rusije udvostručeni su tokom marta u odnosu na ferbuar i dostigli su cifru od 1400 što je rekordni nivo još od avgusta 2018. godine – navode u EUAA.
EU Agencija za azil navodi da su građani Rusije u prehodnim mesecima osetili “ekonomski uticaj invazije povezan sa sankcijama i rastom cena”, ali i iskusili “značajna ograničenja slobode govora i okupljanja”.
Ocenjuje se da su strah od odmazde, krivično gonjenje zbog antiratnih protesta i zakoni o cenzuri značajan faktor pritiska za migrante koji su nedavno napustili Rusiju.
14.34 – Samoproglasena DNR: Ukrajinska vojska izvodila terorističke akte
Generalno tužilaštvo samoproglašene Donjecke Narodne Republike – DNR, pokrenulo je krivične istrage protiv ukrajinske vojske zbog granatiranja od 6. i 7. juna ove godine koje je okarakterisalo kao “teroristički čin”.
– Istražno odeljenje je pokrenulo krivične istrage protiv komandanata Oružanih snaga Ukrajine i njima podređenih vojnih lica zbog činjenica da su izvodili terorističke akte na teritoriji DNR-a 6. i 7. juna ove godine – navodi se u saopštenju koje je Tužiladdtvo objavilo na svom Telegram kanalu.
U granatiranju je povređeno deset civila, dodaje se u saopštenju.
13.51 – EP traži status EU kandidata za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju
Lideri političkih grupa Evropskog parlamenta pozvali su lidere zemalja članica da na samitu 23. i 24. juna pozitivno odluče o zahtevima Ukrajine, Moldavije i Gruzije za pristupanje Evropskoj uniji i da zadrže posvećenost evrointegracijama Zapadnog Balkana.
U zajedničkom saopštenju, lideri političkih grupacija u EP, pozivaju EU da “pokaže hrabrost, odlučnost i viziju u kontekstu brutalnog agresorskog rata protiv Ukrajine” i bude “pouzdan partner i kredibilan geopolitički akter” solidaran sa onima koji se zalažu za iste ideale.
– Ukrajinski građani žele da žive u slobodnoj, demokratskoj i prosperitetnoj zemlji koja je ponosan i posvećen član evropske porodice. Te težnje dele narodi Gruzije i Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana čija očekivanja ne treba i dalje da se zanemaruju – stoji u saopštenju EP lidera.
Oni pozivaju Evropski savet da Ukrajini i Republici Moldaviji dodele status kandidata za članstvo u EU, kao “početak procesa zasnovanog na zaslugama” i da rade na tome da isti status dobije i Gruzija.
13.06 – EU: Partneri da od Rusije ne kupuju kradeno ukrajinsko žito
Evropska unija pozvala je danas sve partnere u svetu da provere poreklo hrane koju kupuju iz Rusije i da ne prihvate ništa što je, kako se navodi, ukradeno sa ukrajinske teritorije.
– Znamo da Rusija, pred toga što uništava, takođe i krade zalihe ukrajinskog žita. Znamo i da pokušavaju da ukradeno žito izvezu, kao što je to bio slučaj sa Egiptom, koji je to odbio – izjavio je portparol EU, Peter Stano.
Stano je na konfrenciji za medije u Briselu kazao da EU nije vojni savez da bi mogla da kontroliše izvoz preko Crnog mora, ali i da može da dođe do informacija i obavesti partnere u svetu o pokušajima Rusije da “izvezu ukradene žitarice” na svetska tržista.
U Briselu ponavljaju optužbu da je Rusija zbog uništavanja poljoprivrednog zemljišta i zaliha hrane u Ukrajini odgovorna za krizu u snabdevanju i rasta cena hrane širom sveta.
12.10 – Dragi: Deblokirati ukrajinske luke uz garancije Zelenskom
Globalni napori u cilju izbegavanje prehrambene krize treba da počnu u ukrajinskim crnomorskim lukama, a Kijevu su potrebna uveravanja da one neće biti napadnute, izjavio je danas italijanski premijer Mario Dragi.
Isporuke žita iz Ukrajine, velikog izvoznika, naglo su opale od početka invazije Rusije, što je izazvalo strah od nestašice hrane u najugroženijim zemljama.
– Moramo da deblokiramo milione tona žita koje su tamo zarobljene zbog sukoba. Posrednički napori Ujedinjenih nacija i Turske su značajni koraci – naglasio je Dragi u obraćanju na ministarskom sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD, u Parizu.
On je naveo i da se “predsedniku Volodimiru Zelenskom moraju ponuditi uveravanja koja su mu potrebna da luke neće biti napadnute”.
Rusija je saopštila da su isporuke žita sprečene minama koje je postavila Ukrajina u sopstvenim lukama i da zapadne sankcije i problemi u globalnom lancu snabdevanja izazivaju rizik od globalne nestašice hrane.
Zajedno sa uvećanim cenama energenata, rastuće cene hrane doprinose rastu inflacije u bogatim zemljama, podstičući centralne banke da podignu kamatne stope, izjavio je Dragi, koji je ranije bio na čelu Evropske centralne banke.
On je još rekao da je potrebno smanjiti cene energenata i da bi ograničenje cena na uvoz ruskog gasa, o kojem su lideri EU razgovarali prošle nedelje, pomoglo da se zadrži inflacija i povećaju prihodi Evropljana, a da bi se time smanjio i priliv sredstava u Moskvu.
11.51 – Rusija: Oboren ukrajinski avion SU-25 i raketa Točka-U
Ruski PVO sistemi oborili su ukrajinski avion Su-25 u blizini naselja Mazanovka u na istoku Ukrajine i presreli raketu Točka-U u Hersonskoj oblasti, izjavio je danas portparol Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov.
Snage PVO Rusije oborile su avion Su-25 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva u blizini naselja Mazanovka u Donjeckoj Narodnoj Republici“, saopštio je ruski portparol.
Ruske snage presrele su i ukrajinsku balističku raketu Točka-U u blizini naselja Kirovo u Hersonskoj oblasti i oborile dve granate višecevnog raketnog sistema Smerč u oblastima Kamenka u Harkovskoj oblasti i Pantelejmonovka u DNR, dodao je Konašenkov.
On je naveo i da su ruske raketne i artiljerijske trupe uništile dva ukrajinska višecevna raketna bacača “Grad” i skladište goriva u oblasti Nikolajev.
– Raketne i artiljerijske trupe pogodile su 56 komandnih mesta, 127 vatrenih položaja ukrajinske artiljerije i 273 oblasti gde je koncentrisano ljudstvo i vojna oprema – rekao je ruski vojni zvaničnik.
Konašenkov je saopštio i da je u vazdušnim udarima uništeno 300 pripadnika ukrajinskih snaga, sedam oklopnih vozila, dva višecevna bacača raketa „Grad“, 12 topova i minobacača, 24 specijalna vozila i skladište goriva za vojnu tehniku.
11.49 – Gavrilov: U Sirijii vojna oprema isporučena Ukrajini
Vojna oprema koja je prvobitno isporučena Ukrajini već se pojavila na crnom tržištu i preusmerena je na Bliski istok, u Idlib u Siriji, izjavio je glavni delegat Rusije u pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču Konstantin Gavrilov.
– Postoji rizik da se malokalibarsko i drugo lako naoružanje, posebno američki raketni bacač “džavelin”, prenosivi sistem protivvazdušne odbrane MANPADS i protivtenkovsko oružje nađu i izvan zona sukobanaveo je Gavrilov i dodao:
– Postoje dokazi da se ovo oružje već pojavilo na crnom tržištu i isporučuje se na Bliski istok, posebno u Idlib.
Gavrilov je rekao da su ruske vlasti do ovih saznanja došle pregledajući video snimke.
11.21 – Ukrajina: Dnevno do 100 poginulih i 500 ranjenih vojnika
Ukrajina u ratu sa Rusijom dnevno ima do 100 poginulih vojnika i do 500 ranjenih, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov.
Reznikov je na Fejsbuku napisao da je situacija na frontu teška, da Rusija trpi ogromne gubitke, ali da napreduje na nekim delovima fronta, prenosi Interfaks Ukrajina.
On smatra da je najvažnije dostignuće od početka sukoba očuvanje sinergije celokupnog vojno-političkog rukovodstva Ukrajine, a da je glavni cilj “pobediti Rusiju, ma koliko to bilo teško”.
10.55 – “Da li je neko razgovarao ovako sa Hitlerom?” Predsednik ove evropske zemlje uporedio Putina sa nacistom
Predsednik Poljske Andžej Duda kritikovao je što predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc i pored agresije Rusije na Ukrajinu, dalje razgovaraju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
– Iznenađen sam zbog svih tih razgovora koji se vode sa Putinom, posebno kancelara Šolca i predsednika Makrona. Ti razgovori ne donose ništa – kazao je Duda.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
09.57 – Zelenski: Milioni bi mogli da gladuju zbog ruske blokade luka
Milioni ljudi mogli bi da gladuju zbog ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ukrajinski predsednik je u televizijskoj izjavi poručio da je svet na ivici “užasne krize sa hranom”, a da Ukrajina ne može da izveze velike količine pšenice, kukuruza, ulja i drugih proizvoda koji igraju “stabilizujuću ulogu na globalnom tržištu”.
– To znači da, nažalost, može doći do fizičke nestašice proizvoda u desetinama zemalja širom sveta. Milioni ljudi bi mogli da gladuju, ako se nastavi ruska blokada Crnog mora – rekao je Zelenski.
Rusija je zauzela velike delove ukrajinske obale tokom skoro 15 nedelja rata, a njeni ratni brodovi kontrolišu Crno i Azovsko more, blokirajući ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda i podižući cenu žita.
Ukrajina i Zapad optužuju Moskvu za trenutnu situaciju, a Rusija kaže da su za to krive ukrajinske mine postavljene na moru i međunarodne sankcije Moskvi.
Ukrajina je izvozila do šest miliona tona žita mesečno pre nego što je Rusija započela invaziju 24. februara.
Količina je od tada opala na oko milion tona, jer je zemlja koja je veći deo svoje robe izvozila preko pomorskih luka, prinuđena da prevozi žito vozom preko zapadne granice ili preko svojih malih rečnih luka na Dunavu.
08.22 – RIA: Rusija u Ukrajini koristi lovce Su-57
Rusija je tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini upotrebila grupu od četiri lovca Su-57, povezanih u jedinstvenu informacionu mrežu sa ciljem uništenja PVO, rekao je za RIA Novosti obavešteni izvor.
– U okviru specijalne vojne operacije ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su operaciju identifikacije i uništavanja sistema PVO Ukrajine pomoću četiri najnovija višenamenska lovca Su-57. Avioni su integrisani u informacionu mrežu putem automatskih sistema veze, prenosa podataka, navigacije i identifikacije u realnom vremenu – rekao je taj izvor.
Dodao je da je potvrđena slaba radarska vidljivost Su-57.
Su-57 je ruski višenamenski lovac pete generacije koji je razvila kompanija „Suhoj“. Namenjen je za uništavanje svih vrsta vazdušnih, kopnenih i ciljeva na vodi.
Ima nadzvučnu brzinu i premaz koji apsorbuje radar.
07.31 – Zelenski: Sudbina Donbasa zavisi od bitke za Severodonjeck
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sinoć je rekao da branitelji Severodonjecka na istoku Ukrajine nanose teške gubitke ruskim snagama u “žestokoj i teškoj borbi”.
– Upravo se u Severodonjecku odlučuje o sudbini Donbasa, na više načina, rekao je u svom noćnom videoobraćanju Zelenski.
Većina Severodonjecka je pod kontrolom ruskih snaga, a ukrajinski branitelji drže još samo njegovo predgrađe, rekao je juče guverner Luganska Sergej Gajdaj.
07.29 – Erdogan: I dalje ne podržavamo ulazak Švedske i Finske u NATO
Ankara i dalje ostaje pri stavu da ne podržava ulazak Švedske i Finske u NATO, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom.
– Švedska televizija je emitovala intervjue sa vođama terorističkih grupa. Posle ovoga ne možemo da kažemo da su dobrodošli u NATO. Isto važi i za Finsku, istakao je turski predsednik.
BONUS VIDEO
Komentari (0)