Snažno granatiranje Lisičanska: Ukrajina primila prvih milijardu dolara od SAD

Oko 800 civila našlo je prethodnog dana utočište u kompleksu hemijske fabrike u strateškom gradu Severodonjecku na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju advokata vlasnika fabrike Dmitra Firtaša.

Iz dela Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine koji kontroliše Rusija na Krim je poslat prvi teretni voz sa žitom, saopštio je juče načelnik vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.

23:05 – Evropski parlament podržao rezolucija poziva Ukrajini da bude kandidat EU

Evropski parlament podržao je rezoluciju kojom se Ukrajina poziva da bude kandidat za članstvo u EU, Oleksandar Kornijenko, prvi potpredsednik ukrajinskog parlamenta.

The @Europarl_EN has backed a resolution calling for Ukraine to be a candidate for EU membership. The majority of MEPs are together with the Ukrainian people! Thank you, @EP_President! We are awaiting the official news soon: Ukraine is a candidate for the EU! ???? pic.twitter.com/TlUWjmAmen

— Oleksandr Korniyenko (@OlekKorn) June 8, 2022

22:30 – Britanac kojem se sudi u DNR je legionar koji ima ugovor sa ukrajinskom vojskom

Damijen Magru, portparol Međunarodne legije za odbranu Ukrajine ( LIDU) rekao je za agencija Frans pres da je jedan od trojice stranaca kojima se sudi kao dobrovoljcima ukrajinske vojse, legionar koji ima ugovor sa Ukrajinom

– Jedno od tri imena pomenuta u članku, Endru Hil, je legionar koji ima ugovor sa ukrajinskom vojskom. Prema Ženevskoj konvenciji Hila treba smatrati ratnim zarobljenikom i tretirati kao takvog – naveo je.

Prema LIDU-u, “pogubljenje zarobljenika je ratni zločin“.

Međunarodna legija je inela imena jednog Holanđanina, Australijanca, Nemca i Francuza, ne navodeći datum ili okolnosti njihove smrti. Rusija je ove nedelje tvrdila da je ubila „stotine“ stranih boraca u Ukrajini od početka njene invazije u februaru.

22:15 – Ukrajina primila prvih milijardu dolara od SAD

Ukrajina je dobila prvu milijardu dolara iz paketa pomoći od 40 milijardi dolara koji je američki Kongres odobrio prošlog meseca.

– Podrška Ukrajini znači jačanje njene ekonomije. Direktna podrška od milijardu dolara je već tu da pomogne Ukrajini i njenom narodu da napreduju… – napisala je u tvitu američka ambasadorka u Ukrajini Bridget A Brink.

Як я сказала економічному керівництву України у @mineconomdev @MinFin_Ukraine @NBUkraine, підтримка України означає зміцнення її економіки. Пряма підтримка в розмірі $1 мільярда вже тут, щоб допомогти Україні та її народу рухалися вперед, і ще $7,5 мільярда очікується. pic.twitter.com/McAKa20APz

— Ambassador Bridget A. Brink (@USAmbKyiv) June 8, 2022

21:39 – Novinar Andrej Soldatov optužen za širenje dezinformacija o ruskoj vojsci

Ruski istraživački novinar Andrej Soldatov objavio je u sredu na Tviteru da je stavljen na državnu i međunarodnu poternicu u zemlji. Soldatov je glavni urednik Agentura.ru, veb stranice koja se fokusira na aktivnosti ruskih tajnih službi.

Optužen je za širenje dezinformacija o ruskoj vojsci. Prema ruskom ministarstvu unutrašnjih poslova, Soldatov se „traži zbog kršenja člana Krivičnog zakonika“. Sajt ministarstva nije sadržao dodatne detalje.

20:16 – Hajdaj: Snažno granatiranje Lisičanska

Guverner Luganska Serhija Hajdaja, preneo je u onlajn objavi novosti da ruske snage kontrolišu veći deo strateškog ukrajinskog grada Sijerodonjecka i da snažno granatiraju pobratimski grad Lisičansk, nanoseći veliku štetu.

On je rekao da nema šanse da ukrajinske trupe u regionu Luganska budu opkoljene, prenosi Rojters.

Ruske snage privremeno kontrolišu 90 odsto regiona, dodao je Haidai. Njegove tvrdnje nije bilo moguće nezavisno proveriti.

19:02 – Kadirov saopštio najnoviju odluku: Zapadu se ovo neće dopasti

Šef Čečenije Ramzan Kadirov predložio je da se novinari u Rusiji akredituju samo ukoliko rade u medijima koji objektivno ocenjuju događaje.

– Zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da ruske novinare koji rade u Americi stalno maltretiraju – ne obnavljaju im se vize, blokiraju im račune. Verujem da će pre ili kasnije Sjedinjene Države potpuno zabraniti rad našim novinarima. Zato treba slediti jednostavno pravilo – akreditovati novinare samo u onim medijima koji imaju nepristrasnu, objektivnu procenu. Zabranite sve druge sabotere informacija – napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.

On je dodao da Zapad koristi svoje medije za postizanje političkih ciljeva.

– Nedavni događaji su samo potvrdili da ovi korumpirani mediji, bez dokaza, bez činjenica, bez objektivnih argumenata, šire laži o našoj otadžbini, navodeći Rusiju kao agresora,u kojoj se ne poštuju ljudska prava – dodao je Kadirov.

Evropska unija je prošle nedelje uvela šesti paket antiruskih sankcija koji, zmeđu ostalog, predviđa zabranu emitovanja u Evropi TV kanala Rosija RTR / RTR Planeta , Rosija 24 i TV Center – International.

Ove mere su poslednje među mnogim ograničenjima za ruske medije. Normalan rad novinara ometaju ne samo mere koje preduzimaju vlade, već i zapadne društvene mreže koje blokiraju naloge RIA Novosti, Sputnjika, RT i drugih ruskih medija.

18:27 – UN: Sedam miliona ljudi pobeglo iz Ukrajine od početka sukoba

Više od sedam miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka sukoba 24. februara, prema agenciji UN za izbeglice. Danas objavljene brojke pokazuju da je od februara zabeleženo ukupno 7.023.559 graničnih prelaza.

18:02 – Guverner Sijerodonjecka: Ukrajina kontroliše samo predgrađe grada, pomerena linija fronta

Ukrajinske snage su potisnute ruskim bombardovanjem u istočnom gradu Sjeverodonjecku na liniji fronta i sada kontrolišu samo njegovu periferiju, rekao je guverner Luganska Serhi Haidai.

U razgovoru za medije RBC-Ukrajina, Haidai je rekao da nema smisla da ukrajinske specijalne snage ostanu u gradu nakon što je Rusija počela da ravna područje granatiranjem i vazdušnim udarima.

Regionalni lideri rekli su da će ukrajinske snage možda morati da se „povuku“ na jače položaje u Sjeverodonjecku usred teških borbi u gradu i selima na liniji fronta na jugu dok Rusija teži prodoru u Donbas.

18.00 – Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da uvodi nove sankcije Rusiji, zabranjujući savetovanja ruskih naftnih, gasnih i hemijskih kompanija.

Kako se navodi u saopštenju, pod zabranu je potpalo 28 vrsta delatnosti, uključujući građevinarstvo, transport, kompjuterske, računovodstvene i konsultantske usluge u oblasti rudarstva, proizvodnje naftnih derivata i uglja, kao i hemijski proizvodi, prenosi RIA Novosti.

15:40 – Zaharova: Rusija neće preduzimati recipročne korake

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da Rusija neće preduzimati recipročne korake prema zemljama koje su sprečile posetu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Srbiji, uz poruku da “ništa ne prolazi nezapaženo”.

14:50 – Kijev odbacilo izjavu Lavrova o žitu kao “praznu priču”

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je danas na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Moskva neće iskoristiti situaciju u svoju korist ukoliko Kijev dozvoli da pošiljke žita bezbedno odu preko Crnog mora.

On je izjavu Lavrova ocenio kao “praznu priču”.

– Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu – napisao je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko na Tviteru, prenosi Rojters.

Lavrov je ranije danas nakon sastanka u Ankari sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom rekao da se nada da bi pitanja u vezi sa isporukama žita iz luka u Ukrajini mogla biti rešena, pod uslovom da Kijev deminira vode oko njih.

14:38 – Superjahta ruskog oligarha u centru sudskog procesa: Ko je stvarni vlasnik plovila vrednog 325 miliona dolara?

14:15 – U Donjecku odzvanjaju snažne eksplozije

Snažna eksplozija odjeknula je danas u centru Donjecka.

Navodno su povređene dve žene i jedno dete.

14:00 – Peskov: Bez ukidanja sankcija nema isporuke žita iz Rusije

Sankcije Rusiji moraju biti ukinute da bi rusko žito bilo isporučeno na međunarodna tržišta, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

– Globalna prehrambena kriza je već počela, njen katalizator nije bila ukrajinska kriza, već niz događaja i pogrešnih postupaka vlada različitih zemalja. Za snabdevanje Zapada ruskim žitom potrebno je ukinuti sankcije Rusiji koje to sprečavaju, ali do sada nije bilo suštinske rasprave o tome – naveo je Peskov.

Obraćajući se novinarima, on je pozvao da se ne preuveličava značaj ukrajinskih rezervi žitarica za svet, odgovarajući na pitanje kako rešiti problem nepoverenja Kijeva u uveravanja ruske strane da Moskva neće koristiti koridore za izvoz žita iz crnomorskih luka za ofanzivne operacije.

– Rusija nikada neće činiti ništa što bi dodatno zakomplikovalo odnose među narodima, jer to rade zapadni partneri, a mi ih upravo zbog toga kritikujemo, jer sve to vodi ka uništenju i udaru na sve, od međunarodnog prava do interesa ljudi – pojasnila je Zaharova, prenosi agencija RIA Novosti.

Dodala je, citirajući stihove iz pesme Aleksandra Gradskog, da “ništa na zemlji ne prolazi nezapaženo”.

13.58 – Balicki: Moguć referendum u Zaporozju o pripajanju Rusiji

Vlasti oslobođenih teritorija Zaporoške oblasti planiraju da se u narednih nekoliko meseci pripreme za referendum o pristupanju Rusiji i eventualno ga održe na jesen ove godine, izjavio je danas načelnik vojno-civilne administracije Zaporožja Jevgenij Balicki.

– Mislim da u narednih nekoliko meseci možemo da se pripremimo za ovaj referendum. Duboko sam uveren da to može da se uradi na jesen – rekao je Balicki za TV kanal “Rusija-24” odgovarajući na pitanje o datumu održavanja referenduma, precizirajući da bi to preliminarno moglo da se desi početkom jeseni.

Prethodno je član Glavnog saveta vojno-civilne administracije Zaporožja Vladimir Rogov izjavio da ukrajinski region Zaporožja planira da održi referendum o pristupanju Ruskoj Federaciji kasnije ove godine.

– Budućnost Zaporoške oblasti će odrediti njeni stanovnici – naveo je Rogov.

13.49 – Peskov: Bez ukidanja sankcija nema isporuke žita iz Rusije

Sankcije Rusiji moraju biti ukinute da bi rusko žito bilo isporučeno na međunarodna tržišta, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

– Moramo razumeti poziciju ukrajinske strane, govorimo o ukrajinskom žitu. Prvo, koliko znamo, ovog žita ima mnogo manje nego što Ukrajinci kažu. Ovo je premali procenat da bi imao značajan uticaj na razvoj globalne prehrambene krize koja je već počela – naveo je Peskov.

Uzrok krize je “čitav lanac događaja i pogrešnih postupaka vlada širom sveta”, istakao je on.

Peskov je naveo i da svaki sastanak koji se održi između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog mora biti produktivan i “dobro pripremljen”.

Ruski predsednik Vladimir Putin ne planira da se sastane sa svojim venecuelanskim kolegom Nikolasom Madurom u bliskoj budućnosti, dodao je Peskov.

Portparol Kremlja je saopštio da se London nije obratio Moskvi sa zahtevima za pomoć u razmeni plaćenika, njihovih državljana koji su se predali u Marijupolju.

13.47 – Majkrosoft najavio značajno smanjenje aktivnosti u Rusiji

Američka kompanija Majkrosoft najavila je značajno smanjenje aktivnosti u Rusiji zbog pogoršanih ekonomskih izgleda usled rata u Ukrajini i uticaja koji će to imati na poslovanje tog tehnološkog giganta.

– Kao rezultat promene ekonomskih izgleda i uticaja na naše poslovanje u Rusiji, odlučili smo da značajno smanjimo aktivnosti u Ruskoj Federaciji – navodi se u saopštenju Majkrosofta.

Ova odluka će pogoditi više od 400 Majkrosoftovih zaposlenih u Rusiji.

– U neposrednom smo kontaktu sa pogođenim zaposlenima kako bismo osigurali da se prema njima postupa s poštovanjem i kako bi imali punu našu podrška tokom ovog teškog vremena – dodaje se saopštenju.

Iz Majkrosofta su poručili da će nastaviti da izvršavaju postojeće ugovorne obaveze prema klijentima, ali da obustava prodaje novih proizvoda i usluga ostaje na snazi.

Američka kompanija je u martu najavila obustavu prodaje novih proizvoda i usluga u Rusiji.

13.19 – Zaharova: Ukrajina sprema provokaciju u Severodonjecku

Ukrajinski nacionalisti spremaju provokaciju, planiraju da miniraju tenkove sa toksičnim hemikalijama u fabrici u Severodonjecku i zadrže radnike i civile na njenoj teritoriji, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

– Da pogledamo šta se zaista sprema. U pripremi je još jedna provokacija ukrajinskih nacionalista, a to je miniranje rezervoara sa toksičnim hemikalijama u fabrici Azot u Severodonjecku na teritoriji LNR i pritvaranje više od 1.000 radnika fabrike i lokalnog stanovništva u njenim podzemnim objektima – poručila je Zaharova.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova rekla je da Rusija registruje sve ratne zločine koje je počinila ukrajinska vojska, kao i da će svi počinioci odgovarati.

Takođe, kako je navela, ukrajinske snage nastavljaju da granatiraju naselja Donbasa, raspoređuju vatrene položaje u stambenim zgradama i koriste civile kao živi štit.

– Sve ove ratne zločine registruju istražni organi republike Rusije i Donbasa. Oni će biti detaljno istraženi, a počinioci će biti kažnjeni – poručila Zaharova.

Istakla je da je ta taktika živih štitova postala “vizit karta ukrajinskih snaga”.

Poručila je i da će Moskva odgovoriti na odluku Francuske da zabrani neke ruske televizijske kanale.

– Ministarstvo spoljnih poslova reagovaće na takve akcije i na to će uslediti odgovor – rekla je Zaharova novinarima, ne navodeći više detalja.

13.10 – Rabin napustio Rusiju posle pritiska da podrži rat

Glavni moskovski rabin Pinhas Goldšmit napustio je Rusiju nakon što je na njega vršen pritisak da podrži njene vojne akcije u Ukrajini, navodi Rojters, pozivajući se na izjavu člana rabinove porodice Avital Čižik-Goldšmit.

– Konačno mogu da kažem da su moji svekar i svekrva, glavni rabin Moskve Pinhas Rabbi i Dara Goldšmit, bili pod pritiskom vlasti da podrže “specijalnu operaciju” u Ukrajini i odbili su – tvitovala je Avital Čižik-Goldšmit.

Pinhas Goldšmit, rođen u Švajcarskoj, služio je kao glavni rabin Moskve od 1993. godine, a bio je i na čelu velike evropske rabinske organizacije.

Čižik-Goldšmit, novinarka iz Njujorka, izjavila je Rojtersu da je Goldšmit odleteo u Mađarsku dve nedelje nakon početka sukoba 24. februara ove godine i da je prikupljao novac za izbeglice u istočnoj Evropi pre nego što je nastavio put u Izrael.

Glavni ruski rabin Berel Lazar pozvao je 2. marta ove godine učesnike u sukobu da “ućutkaju oružje i zaustave bombe”.

13.08 – EU priprema zabranu pružanja usluga računarstva u oblaku Rusiji

Evropska unija radi na mogućoj zabrani pružanja usluga računarstva u oblaku – klaud usluge, Rusiji u okviru nove runde sankcija zbog napada Moskve na Ukrajinu, rekao je danas Rojtersu jedan zvaničnik EU, napominjući da je ta mera tehnički kompleksna.

Ukoliko ta mera bude uvedena, nije jasno kako bi zabrana EU uticala na Rusiju, jer su najveći provajderi klaud usluga u Evropi američke kompanije, uključujući Amazon, Gugl i Majkrosoft.

Brisel je prošle nedelje usvojio nov paket sankcija prema Rusiji i Belorusiji koji je obuhvatio naftni embargo, restriktivne mere za ruske banke i zabranu pružanja konsultantskih usluga Moskvi.

U inicijalnoj verziji saopštenja Saveta EU o tim sankcijama, objavljenom 3. juna, takođe se pominjala zabrana pružanja usluga računarstva u oblaku, ali je to kasnije izmenjeno i ta stavka je izbrisana, navodi britanska agencija, dodajući da se ta mera ne pojavljuje ni u tekstovima zakona objavljenim u službenom glasniku EU.

Portparol Saveta je rekao da je pominjanje zabrane klaud usluga u prvom saopštenju bila „materijalna greška“ i odbio je da kaže da li je na uklanjanje te mere možda uticala polemika o tom pitanju među državama članicama Unije.

Neimenovani zvaničnik EU, sagovonik Rojtersa, rekao je da Evropska komisija nikada nije predložila takvu meru, ali je dodao da Brisel radi na mogućem uvođenju zabrane pružanja klaud usluga Rusiji u narednim rundama sankcija uprkos tome što je to tehnički teško izvodljivo.

12.40 – OECD: Rat u Ukrajini pomračio izglede globalne ekonomije

Rat u Ukrajini je značajno pomračio ekonomske izglede, mada bi svetska ekonomija trebalo da izbegne stagflaciju viđenu 1970-ih, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj -OECD, smanjivši prognoze rasta i podižući procenu inflacije.

Svetska ekonomija će ove godine, prema predviđanjima OECD-a, zabeležiti rast od 3,0 odsto, mnogo manji od očekivanih 4,5 procenata iz poslednje, decembarske prognoze te organizacije.

Rast će zatim naredne godine usporiti na 2,8 odsto, što je ispod prethodne procene od 3,2 posto, navodi se u najnovijem Ekonomskom pregledu OECD-a, sa sedištem u Parizu.

Istovremeno, ta organizacija smatra da je mala verovatnoća da rast cena u skorije vreme posustane i očekuje da će inflacija ove godine dostići čak 8,5 procenata u zemljama članicama OECD-a, pre nego što se spusti na 6,0 posto 2023.

U ranijoj prognozi, predviđana je maksimalna stopa inflacije od 5,0 procenata za 2022. godinu i potom njen postepeni pad na 3,0 posto naredne godine.

Uprkos prognozi o manjem privrednom rastu i većoj stopi inflacije, OECD smatra da je ograničen izik od nastupanja stagflacije poput one sredinom 1970-ih, kada je udar cena nafte izazvao otimanje inflacije i rast nezaposlenosti.

Konkretno, razvijene ekonomije, čiji je rast danas mnogo više vođen uslužnim sektorom nego 1970-ih, sada su manje energetski intenzivne i centralne banke imaju “odrešenije ruke” da se bore protiv inflacije, nezavisno od vlada koje više zabrinjava nezaposlenost, mišljenja je OECD.

Budući da se fiskalni podsticaji iz perioda pandemije ukidaju, OECD predviđa rast američke ekonomije od 2,5 posto ove godine i usporavanje rasta na 1,2 procenta u 2023., što je manje od prethodnih prognoza rasta od 3,7 odsto u 2022. i od 2,4 posto u 2023.

Takođe procenjuje da će kineska ekonomija, koja je pogođena novim talasom zatvaranja zbog kovida, porasti za 4,4 procenta ove godine i za 4,9 odsto 2023, umesto ranije očekivanih 5,1 posto za obe godine.

Zbog veće izloženosti uvozu ruske energije i posledicama rata u Ukrajini, OECD vidi rast privrede evrozone u ovoj godini na 2,6 posto, a u narednoj na 1,6 procenata, što je znatno niže u odnosu na prethodne prognoze od 4,3 i 2,5 odsto, respektivno.

11.57 – Luksemburg “zamrznuo” 4,3 milijardi evra ruske imovine

Vlasti Luksemburga, u skladu sa sankcijam EU, “zamrzle” su do sada oko 4,3 milijardi evra ruske imovine u toj zemlji.

Prema rečima ministarke finansija Juriko Bakes, radi se o novcu na žiro računima i o vrednosnim papirima.

Luksemburške vlastu su identifikovale firme u trgovinskom registru na koje se primenjuju sankcije.

Do sada je više od 90 osoba i oko 1.100 firmi organizacija sankcionisano.

Luksemburg je sa 125 međunarodnih banaka jedan od najvažnijih međunarodnih finansijskih centara.

11.44 – Lavrov: Neozbiljni zahtevi Zelenskog Rusiji

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da je za pregovore sa Moskvom neophodno da Rusija povuče trupe na liniju od pre 24. februara predstavlja apsolutno neozbiljan pristup.

Lavrov je u Ankari, posle razgovora sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, rekao da je ta izjava Zelenskog potpuno u suprotnosti sa inicijativama koje je 29. marta u Turskoj iznela i sama ukrajinska delegacija.

Govoreći o izgledima za sastanak predsednika Rusije i Ukrajine, Lavrov je istakao da je neophodno prvo obnoviti rad ruskog i ukrajinskog pregovaračkog tima i dodao da je “lopta na strani Kijeva”.

– Zelenski želi sastanak radi sastanka. Polazimo od toga da je prvo neophodno da pregovarački timovi nastave rad – lopta je na strani Ukrajinaca već skoro dva meseca – rekao je Lavrov.

11.31 – Fon der Lajen: Hrana je postala deo ruskog arsenala terora

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je danas da se svet suočava sa “kombinacijom više kriza” i da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

– U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupaljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke križe širom sveta – poručila je Lajen.

Govoreći pred Evropskim parlamentom u Strazburu, predsednica Evropske komisije navela je više razloga koji su “ujedinjeni” doveli do problema sa nesatašicom hrane u svetu, od posledica pandemije, preko poskupljenja energenata i đubriva do klimatskih promena.

– Svi ovi uticaju imaju jednu zajedničku tačku, a to je da su masivno i namerno spojeni Putinovim ratom. U pitanju je hladna, bezobzirna i proračunata opsada nekih od najranjivijih zemalja na svetu od strane Putina. Hrana je sada postala deo arsenala terora Kremlja i to ne smemo dozvoliti – poručila je Lajen.

Ursula fon der Lajen je pozvala partnere u svetu da ne uvode orgraničenja na globalnom tržistu hrane.

Ona je najavila da će EU izvojiti 2,5 miljarde evra kako bi omogućila ugroženim delovima sveta da kupe hranu, i istovremneo pojačati i sopstvenu prozvodnju u poljoprivrednom sektoru kako bi doprinela boljoj snabedevensti svetskog tržišta hrane.

11:07 Lavrov nakon sastanka sa turskim kolegom: “Vojna operacija napreduje po planu”

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas nakon sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom da vojna operacija u Ukrajini napreduje po planu.

– Specijalna vojna operacija napreduje po planu i naši ciljevi se ostvaruju – rekao je Lavrov.

On je takođe rekao da “situacija sa uklrajinskim žitom nema nikakve veze sa krizom hrane”, a zatim je dodao da je “EU prikazuje kao katastrofu velikih razmera”

Lavrov se zatim osvrnuo i na zahteve Zelenskog oko donacija protivbrodskih sistema.

– Po mom mišljenju svi su razumeli adekvatnost takvih izjava – rekao je Lavrov.

10:54 Mišel: Rusija je kriva za poskupljenja hrane i glad u svetu

Predsednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, poručio je iz Strazbura da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu.

– Kremlj svoje akcije okružzuje lažima u sovjetskom stilu. Moramo da se udružimo i nazovemo ove laži čistim izmišljotinama. Ruski brodovi i rakete blokiraju izvoz žitarica, tenkovi, bombe i mine zaustavljaju ukrajinsku poljoprivredu. Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode. Svi koji su pogođeni ne smeju da budu u zabuni zbog ruske popagande – poručio je Mišel.

Govoreći pred Evropskim parlamentom, predsednik Evropskog saveta je naglasio da EU i zemlje članice sa međunarodnim partnerima rade na pronalženju logističkih rešenja za alternativni transport žitarica iz Ukrajine gde je preko 20 miliona tona žitarica blokirano u lukama.

10:03 Više od 1.000 vojnika iz Mariupolja prebačeno u Rusiju

Najmanje 1.000 ukrajinskih vojnika iz Mariupolja prebačeno je u Rusiju na “ispitivanje”, javljaju ruski mediji pozivajući se na policijske izvore.

09.26 – Ukrajina traži od Izraela Gvozdenu kupolu i rakete Spajk

Ukrajina želi da kupi izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ i da Izrael odobri transfer svog protivtenkovskog vođenog raketnog sistema “Spajk SR” iz Nemačke u Ukrajinu, rekao je novinarima ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgen Kornijčuk.

– Prošle nedelje, na osnovu onoga što pouzdano znam, Amerikanci su dali dozvolu da se rakete ”Spajk” prebace iz Nemačke u Ukrajinu, ali Izrael je rekao ne – saopštio je Kornijčuk, uz napomenu da Berlin želi da izvrši transfer, prenosi izraelski list “Jerusalem Post”.

Kako se navodi, time su potvrđeni raniji izveštaji da je Izrael odbio da potpiše transfer svog protivtenkovskog odbrambenog sistema, koji je proizvela izraelska kompanija “Rafael”.

09.05 – Ambasada Rusije u SAD: Davanje oružja Ukrajini neodgovorna odluka

Ambasada Rusije u Vašingtonu ocenila je da je prebacivanje američkih artiljerijskih sistema Ukrajini neodgovorna odluka i da bi to moglo da dovede do eskalacije sukoba i nepredvidivih posledica.

– Glavni rizik je eskalacija sukoba, u slučaju da Oružane snage Ukrajine budu koristile te sisteme za nanošenje udara po teritoriji Ruske Federacije. To bi moglo da ima brojne nepredvidive posledice – navedeno je u saopštenju na Telegramu ambasade.

Upozoreno je da postoji rizik od toga da to oružje padne u ruke ekstremista, terorista i bandi ne samo u Ukrajini, već i van njenih granica.

07.54 – Zelenski: Pokrećemo knjigu dželata, evidenciju ruskih zločina

Ukrajina pokreće “Knjigu dželata”, sistem evidencije za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima, za koje Kijev tvrdi da su počinjeni tokom ruske okupacije, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski.

Ukrajinsko tužilaštvo tvrdi da raspolaže podacima za više od 12.000 ratnih zločina, za koje je osumnjičeno više od 600 osoba, otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

– Sledeće nedelje biće pokrenuta posebna publikacija, “Knjiga dželata”, sistem kojim će se prikupljati podaci o ratnim zločinima i zločincima iz ruske vojske – rekao je Zelenski u video poruci.

On je napomenuo da će to biti ključni element za njegov zahtev da se na odgovornost pozovu ruski vojnici koji su, kako navode ukrajinske vlasti, počinili ubistva, silovanja i pljačke.

– To su konkretne činjenice o konkretnim pojedincima krivim za konkretne okrutne zločine protiv Ukrajinaca – naglasio je Zelenski, navodeći kijevsko predgrađe Buču, gde su, kako tvrde istražitelji, pronađeni dokazi o masovnim likvidacijama.

Rusija tvrdi da je učinila sve kako bi izbegla civilne žrtve u “specijalnoj vojnoj operaciji”, kako naziva napad na Ukrajinu.

Moskva je odbacila snimke događaja u Buči kao “laž” ukrajinskih vlasti, nakon što su se ruske snage povukle iz tog grada krajem marta.

07.42 – Ukrajina se nada podršci Beča za status kandidata za EU

Ukrajinci se nadaju da će austrijska vlada, na narednom Savetu EU, podržati status kandidata za Ukrajinu, poručio je ambasador te zemlje u Beču Vasil Himenec.

Himenec je u saopštenju istakao da se radi o statusu kandidata i da Ukrajina zna da je pristupni proces dug put i da nema brzog postupka.

Pozdravio je izjavu austrijskog kancelara Karla Nehamera, koji se izjasnio za “snažnu, nezavisnu i privredno uspešnu Ukrajinu”, ali je kazao da taj cilj može biti postignut na osnovana evropskog procesa integracije.

Prema njegovim rečima, prvi logični korak s tim u vezi, a od ogromnog je strateškog značaja, jeste dodela statusa kandidata.

Himenec je upozorio da bi sve drugo od dobijanja statusa kandidata uništio nade Ukrajinaca, koji se već više od 100 dana suprostavljaju ruskoj agresiji i bore za budućnost zemlje i bezbednost Evrope.

Ambasador smatra da bi odbijanje davanja statusa kandidata Ukrajini bilo ohrabrenje za Vladimira Putina da nastavo rat protiv ukrajinskog naroda i slabljenja Evrope.

07:16 Više od 1.000 zarobljenika iz Azovstalja prebačeno u Rusiju

Više od 1.000 ukrajinskih vojnika, koji su se predali u Marijupolju, prebačeni su u Rusiju zbog istrage, rekao je danas za TAS S izvor iz policije.

„Preko 1.000 ljudi iz Azovstalja prebačeno je u Rusiju. Pripadnici policije rade sa njima. Istražitelji takođe planiraju da u narednom periodu pošalju još drugih zarobljenika u Rusiju “, saopštio je ovaj izvor.

Prema njegovim rečima, u Moskvi se trenutno nalazi oko 100 ljudi, „uključujući strane plaćenike koji su se predali u Marijupolju“, a TAS S nije uspeo u ovom trenutku da dobije zvanične komentare od istražnih i policijskih organa o ovim informacija.

Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov saopštio je 20. maja da su ruske trupe zauzele fabriku Azovstalj u Marijupolju, gde su se nalazili pripadnici ukrajinskih snaga.

Prema podacima ruske strane, ukupno se predalo oko 2.400 ljudi, i dok Kijev traži njihovu primopredaju kroz razmenu zarobljenika, neki ruski zvaničnici zahtevaju da se pojedinim vojnicima sudi.

07:15 Merkel upozorava Putina: Rat je velika greška

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je rat u Ukrajini „velika greška”.

“To je brutalni napad, kojim se krši međunarodno pravo i za šta ne postoji nikakvo opravdanje”, kazala je Merkel sinoć u razgovoru sa novinarima u pozorištu „Berliner Ensemble”.

Takođe ona je ukazala i na propuste Zapada.

Prema njenim rečima, proteklih godina nije stvorena bezbednosna arhitektura koja bi sprečila ovaj rat, te dodala da i o tome treba razmišljati.

Merkel je naglasila da nije delila mišljenje Putina da Rusiju Zapad stalno ponižava, ali je znala da on tako razmišlja.

Prisetila se da se to videlo i prilikom njene poslednje posete Moskvi.

Tada je Putin Merkelovoj, kako je prenela, objasnio da je raspad Sovjetskog Saveza bila najgora stvar 20-og veka.

Međutim, Merkelova, koja je rođena u Istočnoj Nemačkoj, kaže da je raspad S S SR-a, kaže, bio je najsrećnija okolnost.

Takođe je prenela da je u junu prošle godine, kada se američki predsednik Džozef Bajden sastao sa Putinom, bila saglasna sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da je iz evropskog ugla važno pokušati uspostaviti dijalog sa šefom ruske države, jer se već tada naziralo da ne ide dobro oko Sporazuma iz Minska.

Međutim, priseća se, EU tada nije postigla saglasnost, a Merkelova je tada pomislila “svi znaju da uskoro odlazim, a da je to bilo pre par godina, sigurno bi to progurala”.

Istakla je da nema šta sebi da prebacuje da je premalo pokušala kako se takvi događaji, kao što je rat u Ukrajini, ne bi dogodili.

Ukazala je i da je njeno shvatanje vrednosti različito od Putinovih.

“On smatra demokratiju pogrešnom, a ja je smatram ispravnom”, objasnila je ona.

Aneksija Krima, prema njenim rečima, bila je prekretnica i dodala da kod Putina uočava stalno prekoračenje linija, kao i da je jasno da on razume samo jezik vojske.

Što se njenog današnjeg života tiče, kaže da je potpuno normalna građanka, ali da mora biti obazrivija u izjašnjavanju o aktuelnim stvarima, jer smatra da nije njen zadatak da “daje komentare sa aut linije”.

Govoreći o aktuelno nemačkoj vladi, rekla je da bi volela da je vodi CDU, ali i da u vladu Olafa Šolca spoljnopolitički ima puno poverenje.

07:10 Rusija predala tela 210 ukrajinskih boraca

Rusija je predala Ukrajini tela 210 ukrajinskih boraca, od kojih je većina poginula braneći grad Marijupolj u kompleksu ogromne čeličane Azovstal, saopštila je sinoć ukrajinska vojska.

Ukrajinci su nedeljama bili skriveni u kompleksu čeličane Azovstal dok je Rusija pokušavala da osvoji grad, međutim ukrajinski vojnici su se predali na kraju, podseća se u izveštaju Rojtersa.

“Proces vraćanja tela palih branilaca Marijupolja je u toku. Do danas su vraćeni posmrtni ostaci 210 naših vojnika. Većina njih su herojski branili Azovstal”, saopšteno je na Tviteru iz ukrajinskog Odbrambeno-obaveštajnog direktorata.

Do sada je bilo relativno malo informacija o sudbini oko 2.000 branilaca čeličane Azovstaj.

Istovremeno, Kijev zahteva primopredaju svih ratnih zarobljenika, ali neki poslanici u Dume žele da se pojedinim ukrajinskim vojnicima sudi u Rusiji.

Prošle nedelje je ukrajinsko ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija objavilo da su Rusija i Ukrajina razmenile posmrtne ostatke oko 160 vojnika.

07:03 Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore sa Čavušogluom

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Turskoj, gde će danas u Ankari razgovarati sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.

Kako je saopštila portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, dva ministra razgovaraće o situaciji u Ukrajini i u Siriji, Libiji i Nagorno-Karabahu, kao i o situaciji na Balkanu, u Avganistanu i centralnoj Aziji.

Lavrov i Čavušoglu će razgovarati i o perspektivama trgovinsko-ekonomske saradnje sa Zapadom tokom perioda antiruskih sankcija, preneo je TAS S.

07:00 Najveća isporuka oružja Poljske Ukrajini u poslednjih 30 godina

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da Poljska sklapa sa Ukrajinom najveći ugovor o isporuci oružja Kijevu u poslednjih 30 godina.

Moravjecki je tokom posete fabrici oružja Huta Stalova Vola (HSV) u Stalovoj Voli objasnio da ugovor podrazumeva isporuku više od 50 haubica Ukrajini u vrednosti od 650 miliona evra.

Moravjecki je rekao da će Ukrajina platiti samo deo cene poljskog naoružanja, a da će ostatak pokriti Evropska unija, prenosi Intefaks.

Poljska je Ukrajini već isporučila oko 250 tenkova T-72, višecevne raketne sisteme Grad i samohodne haubice.

BONUS VIDEO: