Englez Klajv Vering, nekada vrhunski muzikolog i dirigent orkestra, sada je poznat kao čovek sa pamćenjem od 30 sekundi, i po tome što ima jedan od najgorih slučajeva amnezije ikada zabeleženih.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Možete li zamisliti da ne možete da se setite većeg dela svog života ili da stvorite bilo kakva nova sećanja? Većina nas ne može čak ni da počne da razume kako izgleda kada uradite nešto ili upoznate nekoga, a zatim zaboravite celo iskustvo za nekoliko sekundi. Najobičnije stvari, poput jela, buđenja ili razgovora sa članom porodice, se “tope kao sneg” na svakih 7 do 30 sekundi, ostavljajući “prazan papir” koji se ponovo briše u kratkim intervalima. Tako nešto je teško i zamisliti, ali je upravo takav život, bivšeg muzikologa, dirigenta, tenora i klavijaturiste, već skoro četiri decenije.
Sve se dramatično promenilo sudbonosnog 29. marta 1985. godine, kada se srušio na pod svoje kuće i kada ga je supruga Debora hitno prevezla u bolnicu u Londonu. Već nekoliko dana patio je od glavobolje, ali nije mogao ni da zamisli da mu je mozak zaražen podmuklim virusom koji će na kraju uništiti njegov hipokampus, deo mozga pomoću kojeg formiramo i prenosimo sećanja.
Virus herpes simpleksa 1, koji obično izaziva herpes, bio je kriv za Klajvovu upalu mozga. U veoma retkim slučajevima, virus se budi iz stanja mirovanja u blizini kičmene moždine i, umesto da izazove herpes, kao što to obično čini, putuje do mozga, gde uzrokuje otok na lobanji sa unutrašnje strane. I dok je među najređim oblicima encefalitisa, on je i jedan od najsmrtonosnijih.
Doktori su Klajvu davali samo 20 posto šanse da preživi, ali nakon što su ga danima “kljukali” antivirusnim lekovima, počeo je da se oseća bolje, barem fizički. Međutim, kako je vreme prolazilo, doktori, Debora i na kraju Klajv, shvatili su da njegov mozak više nije isti.
U početku, Klajv je bio neobično euforičan, šetao je bolnicom, iskakao iz plakara, izigravao šaljivdžiju, ili čak iskakao iz automobila u pokretu. Prepisivali su mu sve vrste sredstava za smirenje, jer ga je bilo previše teško kontrolisati, ali je to takođe pomoglo da se sakrije šta se zapravo dogodilo njegovom mozgu. Zatim, kada je počeo da shvata šta mu se dešava, i osetion naglu promenu u raspoloženju. Počeo je da plače, a Debora kaže da se nije zaustavljao mesec dana pre nego što je počeo da se miri sa svojom novom stvarnošću.
Teški encefalitis je Klajva Veringa ostavio sa anterogradnom amnezijom, što znači da ne može da stvara nove uspomene. Svakog dana oseća se kao da se budi nekoliko puta u minutu, zaboravlja šta jede ili kakav je bio ukus dok to jede, jer mu se mozak u suštini resetuje u intervalima između 7 i 30 sekundi. I kao da to nije bilo dovoljno srceparajuće, Klajv shvata da nešto nije u redu sa njim, samo ne može da shvati ili da se seti šta.
U jednom trenutku, Vering je počeo da vodi dnevnik o tome šta se dešava u njegovom životu, kao način da prati sve to. Na kraju je bio pun unosa poput „Budan sam“ ili „Svestan sam“, koji su se unosili iznova i iznova svakih nekoliko minuta. Umesto da mu pomogne, dnevnik je postao dokaz Klajvovog očaja.
– Njegova sposobnost da percipira ono što je video i čuo nije narušena. Ali činilo se da nije bio u stanju da zadrži bilo kakav utisak o bilo čemu duže od treptaja. Zaista, ako je trepnuo, kapci bi mu se razdvojili i otkrili novu scenu. Prizor pre treptaja bio je potpuno zaboravljen. Svaki treptaj, svaki pogled u stranu i unazad donosili su mu potpuno novo iskustvo – napisala je Debora u svojoj knjizi „Zauvek danas“.
Klajvova anterogradna amnezija je samo polovina problema. Takođe pati od retrogradne amnezije, što znači da je izgubio i većinu svog dugoročnog pamćenja. On zna da je oženjen, ali ne može da se seti ničega o svom venčanju. On zna da ima decu iz prošlog braka ali ne može da se seti njihovih imena.
Bivši muzikolog, sada 84-godišnjak, seća se vrlo malo toga o svom životu pre 1985. godine, ali njegova proceduralna memorija ostaje netaknuta. Seća se kako se brije ili tušira, a njegova mišićna memorija, na koju nije uticala teška amnezija, čak mu omogućava da lepo svira muzičke instrumente.
Srceparajuća priča Klajva Veringa bila je tema dokumentarnog filma „Zatvorenik svesti“ iz 1986. godine, kao i u knjizi njegove supruge „Zauvek danas“.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)