Biti RUDAR je NAJRIZIČNIJE zanimanje: Tragedije u svetu su česte, a u najvećoj je poginulo 1.549 osoba

Srbiju je jutros potresla vest o eksploziji u rudniku metana u Sokobanji, za sada je osam poginulih, a strahuje se da to nije konačna brojka.

Eksplozije gasa su, nažalost, još uvek česte u procesnoj industriji u čitavom svetu i mogu dovesti do povreda, materijalne štete, prekida poslovanja, a nažalost i do smrtnih slučajeva.

Brojni slučajevi u svetu uče nas da se ni u jako razvijenim zemljama ne mogu se izboriti sa ovom vrstom rizika, te posao rudara s pravom možemo nazvati najrizičnijim.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Nedavne svetske nesreće u rudnicima

Eksplozija metana u rudniku uglja “Listvjažnaja” u Rusiji od prošle godine je pokazatelj već pomenute teze da se i jako razvijene zemlje bore sa tragičnim havarijama u rudnicima. U nesreći u Rusiji krajem prošle godine poginule su 52 osobe, uključujući i šest spasilaca.

Pre samo 4 godine se slična nesreća dogodila i u Češkoj, gde je 10 rudara nestalo nakon eksplozije metana, a jedan poginuo. Reč je bila o rudniku tvrdog ugljena, antracita.

Ceo svet pamti i veliku tragediju 2014. godine u Sibiru. Tada su dve osobe izgubile život u eksploziji metana u sibisrkom rudniku. U trenutku eksplozije u rudniku je radilo 105 rudara, od kojih je svaki bio opremljen senzorom kretanja. Lokacija rudnika nalazila se u bogatom regionu nalazišta uglja, a pre havarije bezbednosna procena je konstantno bila na visokom nivou.

Prošle goidine velika nesreća zadesila je i Kinu. Najmanje devetorica rudara u Kini pronađeni su mrtvi, pošto su prethodni spasioci izvukli 11 njihovih živih kolega iz rudnika zlata u provinciji Šandong.

Rudari su dve nedelje bili zatrpani na dubini od više stotina metara.

Takođe, 2014. godine u rudniku Soma u Turskoj izbio je požar u trenutku kada je u rudniku radilo 787 rudara. Poginulo je najmanje 205, a povređeno 86 rudara.

To, ipak, nije najveća rudarska nesreća u svetu, jer je u nesreći u rudniku Honkeiko u Kini 26. aprila 1942. godine poginulo 1.549 osoba. Nakon nje sledi nesreća u rudniku u Francuskoj 10. marta 1906. godine u kojoj je poginulo 1.099 osoba, a zaim rudarska nesreća u Japanu 15. decembra 1914. godine u kojoj je poginulo 687 osoba.

Nesreće u SFRJ

Najveća rudarska tragedija u BiH desila se 26. avgusta 1990. godine u jami Rudnika “Dobrnja Jug” u Mramoru kod Tuzle. Nekoliko sati iza ponoći, u strašnoj eksploziji, čiji uzrok još uvek nije do kraja razrešen, poginulo je 180 rudara, najmlađe smene ovog rudnika prosečne starosti 27 godina.

U stogodišnjoj istoriji rudnika “Kakanj” desile su takođe tri veće rudarske nesreće u kojima je poginulo ukupno 274 rudara.

U nesreći u “Staroj jami” 1916. godine poginulo je 19 rudara, a 1934. godine život u jami je izgubilo 127 radnika. Takođe, 7. juna 1965. godine u jami “Orasi” RMU Kakanj desila se snažna eksplozija metana od koje je poginulo 128 radnika, dok je teže i lakše povrijeđeno 20.

Još jedna velika nesreća u ovom kakanjskom rudniku desila se 14. marta 1970. godine, a usled toplotnog i plinskog delovanja poginulo je ukupno 50 rudara.

Godine 1940. dogodila se najveća  katastrofa u novijoj istoriji Hrvatske. U eksploziji ugljene prašine u rudarskom oknu u Raši – Podlabinu poginulo je i povređeno više stotina osoba. Zapravo, tačan broj nikada nije utvrđen, jer jedni podaci govore o 185, drugi o 317, treći o 370, a četvrti o čak 491 osoba.

Ni danas se se ne zna stvarna i konačna istina o rudarskoj tragediji u istarskoj Raši – Podlabinu.

Srbija

Ni Srbija nije izuzeta od ovih tragičnih događaja. Rudarstvo u Srbiji tokom svog razvoja doživela je velike uspone i napretke, i tokom svoje istorije pretrpelo brojne gubitke, u smislu ljudskih žrtava, kao i materijalnih gubitaka. Međutim, država Srbija decenijama sve više vodi brigu o sigurnosti i zaštiti radnika, ulaže u nove tehnologije i istraživanja. Ipak, nesreća je, kako su pokazali i primeri u svetu, nepredvidiva za bilo koje doba i sigurnosni nivo.

Najveće rudarske nesreće u dugoj rudarskoj istoriji Srbije vezane su za rudnike u Aleksincu, Resavici, kao i Sokobanji.

Aleksinac nesreća u rudniku 1989. godine

Novambra 1989. godine u Aleksinačkom rudniku dogodila se nezapamćena tragedija. Cela prva smena, njih 90, je poginulo. Aleksinačka jama je zatvorena kao i mnoge kuće u Aleksinačkom rudniku gde se broj domova znatno smanjio. Sa rudarima je, posle više od 100 godina postojanja, umro i rudnik.

Bila je to druga velika nesreća u rudniku posle 1983. godine kada su poginula 34 rudara.

Zatvaranjem rudnika aleksinačka privreda počela je da propada i oko 300 rudara moralo je da potraži posao u rudnicima širom Srbije.

Senjski rudnik nesreća 1893. godine

Pouzdanih podataka o tome koliko je rudara stradalo u nesreći koja se dogodila 21. jula 1893. godine – nema, zbog toga što se tada nije ni vodila evidencija zaposlenih. Prema nekim podacima reč je o 28 ljudi, ali ima naznaka da ih je bilo više – čak 55. Cela smena rudara ostala je zarobljena pod zemljom, to je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, a dogodila se u Senjskom Rudniku kraj Ćuprije, 21. jula 1893. godine, na dan Svetog Prokopija. Zemlja nad rudarima se obrušila jer je izgorela drvena greda zbog požara koji je zahvatio bukovu šumu i preneo se na jamu.

Rudnik Rembas nesreća 1984. godine

U rudniku Rembas u jami Strmosten u Resavici 1984. godine poginulo je 34 rudara. Tada je nažalost nastradala cela smena u subotu pre podne, prilikom kvara na električnoj mreži a samim tim i zastojem u radu ventilacije.

Sokobanja nesreća u rudniku 1998. godine

O nepoštovanju rada i radne discipline u podzemnim rudnicima sa metanskim režimom rada o odstupanjima od svih pametnih i poznatih pravila igre u takvim rudnicima je i nesreća u rudniku Soko u Sokobanji 1998. године. Prilikom izbijanja otrovnih gasova koja su dovela do nesreće kada je stradalo 29 rudara od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije a ostalih 19 rudara nadjeno je pored trake sa blagim osmehom na licu, tj ugušili su se jer nije bilo dovoljno kiseonika.