Japanac Šoji Morimoto, za razliku od većine svojih sugrađana, nikad u životu nije imao neke visoke ciljeve, ali uprkos tome uspeo je da stvori karijeru tako što ne radi apsolutno ništa.
Celog života porodica i kolege su mu govorili da je lenj, da se tako ne živi, da ništa neće da postigne u životu, ali njega nije bilo briga.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dok mu 2018. godine nije sinula ideja kako bi to mogao da pretvori u profesiju, prenosi CBS.
Dakle, nakon koledža i bezvoljnog prelaska s jednog na drugi obeshrabrujući posao, konačno je odlučio da, ako mu cipela odgovara, zašto je ne nositi. Godine 2018, nezaposlen, iz hira, samoproglašeni lenjivac otvorio je Tviter nalog pod nadimkom „Ne radi ništa Rent-a-Man“ i počeo da nudi svoje nepokolebljivo društvo, bez “kapi znoja” svetu.
– Ne pričam s ljudima. Odgovorim ako me nešto pitaju i to je to. Moj posao je samo da budem negde. Ponudio sam svoje usluge onlajn, rekao je on, pa dodao:
– Ljudi me koriste na različite načine. Neki ljudi su usamljeni. Neki smatraju da je sramota ići negde sam, pa žele sa nekim da podele svoje utiske. Ono što je neverovatno je ogromna raznolikost ličnosti, okolnosti i situacija – primetio je on i dodao: “To mi pada skoro svaki dan”.
Jednog nedavnog radnog dana sreo je ženu od 30 godina, jednu od njegovih redovnih posetilaca. Posle površnog pozdrava, seli su da pijuckaju kafu — u tišini.
Žena, koja je tražila da ostane anonimna, rekla je da joj je Morimoto ponudio bezbedan prostor bez osuđivanja, bez obaveza i bez razgovora.
– Napisao sam da ne čistim, nisam tu zbog razgovora, već sam tek tako tu. I ljudi su počeli da se javljaju – dodaje on.
Ova žena, koja je takođe bila njegov “klijent”, rekla je da Japanke dosta brinu o tome šta drugi misle.
– Japanke imaju tendenciju da brinu o tome šta drugi misle i da ne opterećuju druge. To je iscrpljujuće. Dakle, osloboditi se ove opsesije je dragoceno – rekla je ova žena.
Njegove usluge koriste ljudi koji se plaše da sami odu u prodavnicu, ljudi koje se srame da se negde pojave bez pratnje, ljudi koji samo žele da sa nekim sednu na piće.
– Odlično sam popunjen, imam tri posla dnevno. Jedna devojka me plaća da jednom nedeljno sednemo na kafu. Ne razgovaramo. Samo sedimo i njoj je to dovoljno,
Napisao je nekoliko knjiga, a njegove usluge koštaju oko 100 dolara po sastanku.
– Nije na meni da se trudim. A da li postoji šta bolje od rađenja ničega? – završava Japanac.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)