Kinezi strogo sprovode strategiju NULTOG KOVIDA: Kažnjava se svako ko misli drugačije

Kineska politika nultog kovida ima verne sledbenike, milione ljudi koji marljivo rade na tom cilju bez obzira na ljudske žrtve.

U severozapadnom gradu Ksi Anu zaposleni u bolnici odbili su da prime muškarca koji je patio od bolova u grudima jer je živeo u četvrti srednjeg rizika. Preminuo je od srčanog udara. Obavestili su ženu koja je bila u osmom mesecu trudnoće i krvarila da njen kovid-test nije ispravan, zbog toga je kako pišu mediji izgubila dete.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Dva policajca rekla su mladiću da ih nije briga što nije imao šta da jede nakon što su ga uhvatili van kuće tokom izolacije, a uz to je dobio i batine, piše The New York Times.

Vlast Ksi’ana bila je brza i odlučna u nametanju strogih mera izolacije krajem decembra kada je broj zaraženih bio u porastu. Ali nije bila spremna da osigura hranu, medicinsku negu i druge potrepštine za 13 miliona stanovnika tog grada, stvarajući haos i krizu veću od one u Vuhanu.

Početni uspeh Kine u obuzdavanju pandemije metodom gvozdene šake, autoritarne politike ohrabrile su njene građane, naizgled im dajući dozvolu da deluju s uverenjem i pravednošću. Mnogi sada veruju da moraju da učine sve što je u njihovoj moći kako bi osigurali nultu infekciju kovidom jer je to volja njihovog vrhovnog čelnika Si Đinpinga. Za njih je kontrola virusa na prvom mestu, dok životi, dobrobit i dostojanstvo ljudi dolaze nakon toga.

Vladi pomaže grupa službenika radnika koja spremno sprovodi tu politiku i horde onlajn nacionalista koji napadaju svakoga ko iznese pritužbe ili zabrinutost. Tragedije u Ksi’anu podstakle su neke Kineze da se zapitaju kako oni koji sprovode karantinska pravila mogu ovako da se ponašaju i da se zapitaju ko snosi konačnu odgovornost.

Civili spremni da sprovode autoritarnu politiku

“Banalnost zla” koncept je na koji se kineski intelektualci često pozivaju u slučajevima kao što su ovi u Ksi’anu. Osmislila ga je filozofkinja Hana Arent, koja je napisala da je jedan od glavnih tvoraca holokausta, bio običan čovek kog je motivisala marljivost u brizi za svoj jični napredak.

Kineski intelektualci su iznenađeni koliko su službenici i civili, često vođeni profesionalnom ambicijom ili poslušnošću, spremni da budu pokretači autoritarne politike. Kada se pre dve godine pojavio korona virus u Vuhanu, razotkrio je slabosti kineskog autoritarnog sistema.

Sada kada pacijenti umiru od bolesti koje nisu kovid-19, stanovnici gladuju i službenici upiru prstom, lokdaun u Ksi’anu pokazao je kako je politički aparat zemlje okoštao, unoseći nemilosrdnost u jednoumlje sprovođenja politike nultog kovida.

Ksi’an, glavni grad provincije Šanksi, je trenutno u mnogo boljoj poziciji od Vuhana početkom 2020. godine, kada je nekoliko hiljada ljudi umrlo od koronavirusa koji je srušio gradski zdravstveni sistem.

Ksi’an je prijavio samo tri smrtna slučaja od kovida, poslednji u martu 2020. godine. Grad je objavio kako je do jula vakcinisano 95 odsto odraslih stanovnika. U poslednjem talasu do ponedeljka je potvrđeno 2017 slučajeva, ali preminulih pacijenata nema.

Na snazi je oštar lokdaun

Ipak, nametnut je vrlo strog lokdaun. Stanovnicima nije bilo dopušteno da napuštaju svoje domove. Neke zgrade su bile u izolaciji. Više od 45.000 ljudi premešteno je u karantinske objekte. Sistem gradskog zdravstvenog koda, koji se koristi za praćenje ljudi i proveravanje pridržavanja izolaciji, urušio se pod opterećenjem. Isporuke hrane su većinom propale. Neki stanovnici su se požalili na internetu da nemaju dovoljno hrane. Ali pravila lokdauna su se strogo sprovodila.

Nekoliko volontera iz zajednice nateralo je mladića koji se usudio da kupi hranu da pročita samokritično pismo pred video kamerom.

– Bilo mi je stalo samo do toga da li imam dovoljno hrane. Nisam uzeo u obzir ozbiljne posledice koje bi moje ponašanje moglo da donese zajednici – pročitao je mladić pred kamerama.

Trojica muškaraca uhvaćena su dok su bežala iz Ksi’ana na selo, verojatno kako bi izbjegli visoke troškove karantina. Pešačili su, vozili bicikle i plivali po teškim vremenskim uslovima. Dvojicu od njih policija je privela, javljaju lokalni policajci i mediji. Na kineskom internetu nazvali su ih “Ksi’an Ajronmeni”. Zatim su tu bile bolnice koje su pacijentima uskratile pristup medicinskoj nezi i uskratile njihovim bližnjima priliku da se oproste od njih.

Muškarac koji se žalio na bol u grudima i umirao od srčanog udara čekao je šest sati pre nego što ga je bolnica konačno primila. Nakon što mu se stanje pogoršalo, ćerka je molila radnike u bolnici da je puste unutra kako bi ga poslednji put videla.

– Ne pokušavajte me moralno ucenite, samo izvršavam svoju dužnost – rekao joj je tada bolničar.

Postoje razlozi zašto su ljudi pokazali malo saosećanja za druge, a neki od njih su svoje iskustvo napisali na internetu. Lekar hitne pomoći u istočnoj provinciji Anhuiju osuđen je na 15 meseci zatvora jer nije poštovao pandemijske protokole lečeći pacijenta s temperaturom prošle godine, piše CCTV-u.

Zamenik direktora u jednoj vladinoj agenciji u Pekingu izgubio je posao prošle nedelje nakon što su neki korisnici društvenih mreža napisali da je njegov članak koji je objavio o situaciji u Ksi’anu sadrži neistinite informacije. U članku je mere izolacije nazvao “nehumanim” i “okrutnim”. Naslov je glasio: “Tuga stanovnika Ksi’ana: Zašto su pobegli iz Ksi’ana pod rizikom da krše zakon i smrti”.

Internet kao leglo nacionalista

Od situacije u Vuhanu kineski internet se pretvorio u platformu na kojoj nacionalisti hvale Kinu, vladu i Komunističku partiju. Ne tolerišu se nikakva neslaganja ili kritike, a oni koji misle drugačije optužuju se da rade sa stranim medijima. Red, platforma društvenih medija, cenzurisala je objavu ćerke čoveka koji je umro od srčanog udara jer je “sadržala negativne informacije o situaciji u društvu”.

Jedini opširniji članak o zatvaranju u Ksi’anu napisala je bivša novinarka Žang Venmin, stanovnica Ksi’ana.

Neki korisnici društvenih mreža nazvali su je smećem koje treba izneti i baciti. Nekoliko kineskih medija koje su objavile izvrsne istraživačke članke o Vuhanu nisu poslale novinare u Ksi’an jer nisu mogli da dobiju propusnice za slobodno kretanje pod lokdaunom.

Čini se da debakl zatvaranja u Ksi’anu mnoge ljude u Kini nije uverio da treba da napuste pristup neograničene kontrole pandemije.

Uprkos tome što su prošle nedelje objavili kako je ovaj grad pobedio u borbi s korona virusom, vlada ne popušta restrikcije i postavlja vrlo visoku granicu za ukidanje lokdauna. Partijski zvaničnik rekao je svojim službenicima u ponedeljak da bi njihovi budući napori za kontrolu pandemije trebali da ostanu strogi.

– Rupa veličine igle može dovesti do velikih problema – rekao je partijski čelnik.

BONUS VIDEO:

Možda vas zanima

MUP APELUJE: Ne palite vatru na otvorenom, ovo su kazne

Jak zemljotres u Kini: Potres jačine 5,5 stepeni pogodio region Sinđan

Lavrov od sutra u poseti Kini, vodiće razgovore o ukrajinskoj krizi

Kina može da igra ključnu ulogu: Francuska traži od Pekinga da pošalje „vrlo jasan signal Rusiji“



Izvor: Tanjug