Mnogi ne znaju kako je to živeti bez ogreva, odeće, namirnica, tople vode. Drugi se opet svakodnevno bore sa tim brigama, a često nemaju ni svakodnevni prihod, već moraju da se bore kroz život da bi sebi obezbedili najosnovnije.
Jedna od takvih je porodica Živanović, koja četiri godine živela u vrlo teškim uslovima u iznajmljenoj kući, bez kupatila, vode i grejanja, u selu Kurjače. Da je život težak i da je večita borba prisutna, ova porodica je dokaz za to. Jonela i Mališa sa šestoro dece godinama već u teškim uslovima pokušavaju da premoste svaki naredni dan.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mališa (25) iz Negrišora kod Lučana, ima oca i trojicu braće, ali se ceo život trudi da sam stekne nešto svoje. On je znao od ranije oca Jeliseja i došao u manastir Nimnik da pomogne, tako je i upoznao Jonelu sa kojom ima dvoje dece. Od života nije tražio puno – samo da ima svoj dom u kojem će odgajati decu sa voljenom suprugom.
Mališu je zadesila teška nesreća 2017, kada je na poslu izgubio deo šake i ostao bez četiri prsta. To ga, ipak, ne sprečava da ide u nadnicu i pomaže igumanu manastira Nimnik, ocu Jeliseju, oko manastirskih poslova. On i dan-danas radi sve poslove i trudi se da prehrani svoju porodicu.
Godinama je ova divna porodica živela pod kirijom i nije imala svoj siguran krov nad glavom.
Iznajmljivali su kuću 4 godine, iz koje su, međutim, morali da se isele što pre. Vlasnik te kuće im je dao rok da se isele do 28. decembra.
– Kada sam čula da moramo da se selimo, danima sam plakala, sekirala sam se. Mališa mi nije pokazivao da je slab, trudio se da ne vidim da se i on sekira i stalno je ponavljao “snaći ćemo se, ne brini”. Čak sam i smršala od sekiracije. Nije mi bilo svejedno. Tražila sam način kako da rešimo problem, tražila sam izlaz iz svega – kaže Jonela za Objektiv.
Jonela (28) je rodom iz Rumunije. Doselila se još kao dete sa majkom i tu ostala. Međutim, kako ona kaže, sva bitna dokumentacija mora da se vadi i obnavlja u Rumuniji, te mora barem jednom godišnje da ide, što je dodatni trošak za nju. Ali kako navodi, iako ima rođake tamo, ona jedva čeka da se vrati u Srbiju. Ona ima četvoro dece iz prvog braka, Anđelu (10), Anamariju (9), Aleksandru (8) i sina Darka (5), a sa Mališom je dobila devojčicu Nikolinu staru dve godine i dečaka Lazara, bebicu koja ima dva meseca.
– Mališa i ja smo se upoznali pre četiri godine. On je poznavao oca Jeliseja od ranije i došao je da mu pomogne oko manastira, gde i ja radim otkad znam za sebe i tako smo se upoznali. Počeli smo da se družimo, onda smo stupili u vezu i on je došao kod mene da živi. Otad smo nas dvoje podstanari. Kad se zaljubiš u nekog, ne postoji ni granica ni ništa drugo osim te ljubavi – ljubav i dogovor kuću grade – kaže Jonela.
Ova osmočlana porodica se našla u jednom trenutku na prekretnici života, kada nisu znali ni gde će ni šta će.
– Verovala sam u Boga, ni u jednom trenutku nisam posumnjala i znala sam da će on sve to da reši. Često idem u manastir i kad treba da se pomogne i ovako da se pomolim za zdravlje – dodaje Jonela i zahvaljuje se Bogu jer se čudo desilo.
U tom bezizlaznom trenutku, kako je Jonela navela, desilo se čudo. Kada su saznali da moraju da se sele, počeli su da tragaju za novom kućom koju bi mogli da iznajme. Obratili su se ocu Jeliseju, a otac je kontaktirao sa humanitarnom organizacijom “Ognjište”. Tada je krenulo skupljanje novca za Živanoviće za kupovinu kuće u selu, koja je koštala 8.000 evra. Novac je skupljen pre roka i kuća je kupljena.
– Prvo kome sam se obratila jeste otac Jelisej. Nisam znala kome drugo da odem i da se požalim. Otac Jelisej je duša od čoveka, plaćao nam je stan kad nismo imali, zvao me da radim sat, sat i po vremena, a davao mi i po 20 evra za to što sam uradila, a ne vredi to toliko. Zimi je bilo najteže i tada je pomagao najviše.
Kada smo otišli u posetu Živanovićima, zatekli smo ih u radovima u njihovoj novoj kući.
Jonela nas je nasmejana sačekala uz reči:
– Mi smo u velikim radovima, radimo i sređujemo, ali evo sad smo seli da popijemo kafu. Grupa dobrih ljudi nam pomaže, ali i otac Jelisej ne zaostaje, i dalje pomaže i fizički i novčano. Za praznike smo ovde u našoj novoj kućici. Ovu kuću smo prvobitno hteli da iznajmimo. Međutim, kada sam pitala vlasnicu, ona je rekla da je kuća samo na prodaju. Razočarala sam se i bila sam tužna. Nisam svesna još uvek da je ovo naša kućica, naša slobodica, hvala svim dobrim ljudima.
Na naše pitanje kako su uspevali do sad da prežive sve nedaće koje im je život nametnuo, Jonela je odgovorila:
– Šta ćemo, to je život. Ipak je na kraju sve ispalo kako treba, Bog je veliki.
Mališa i Jonela su se venčali u avgustu ove godine, a do venčanja nisu mogli da dobiju ni dečiji dodatak ni socijalnu pomoć. Do pre mesec dana ništa od toga nisu imali, a trebalo je preživeti i nahraniti osmočlanu porodicu. Jeromonah im je pozajmio novac za svu dokumentaciju i sada imaju sve. Pošto imaju tri školarca, škola im je izašla u susret, pa ne plaćaju ni knjige, što im sve dodatno olakšava.
– Verujte mi, Mališa sve radi jednom rukom. I uspeva da nas prehrani. Kad radimo oboje, moja sestra nam čuva decu, a nekad to radi i Mališa dok sam ja na farmi. Sada će sve biti lakše. Ovde imamo peć, imamo drva, imamo sve. Ova kućica je sada naš dom. Hvala dobrim ljudima, hvala “Ognjištu”. Da njih nije bilo, mi bismo sada, usred zime bili na ulici – završava Jonela.
Dan kada smo posetili Živanoviće bio je i dan kada su oni potpisivali svu potrebnu dokumentaciju i zvanično dobili kuću na svoje ime. Osnivač udruženja “Ognjište” i osoba koja je dosta bila aktivna oko pomoći porodici, Slavko Radojičić, odveo nas je do njih i sve vreme nije krio zadovoljstvo što su uspeli da im obezbede krov nad glavom. Ali kako navodi, to nije bio prvi put da im je pomogao.
– Pre godinu dana smo se upoznali sa Živanovićima. Obišli smo ih i odneli kombi pun stvari. Otad smo ih posetili još tri-četiri puta i nosili šta je potrebno. Imali smo prvobitan dogovor s ocem Jelisejem da im renoviramo kupatilo u toj iznajmljenoj kući, jer ono nije bilo u funkciji. Ali odustali smo od toga i dobro je što jesmo, jer vidite krajnji ishod. Pronašli su kućicu u selu, a mi smo se trudili da skupimo novac, i skupili smo pre roka. Kuća ima struju, toplu vodu i odmah je useljiva – kaže Slavko za Objektiv.
On je istakao i šta je ostavilo najveći utisak na njega u vezi sa Živanovićima.
– Jedna rečenica iz razgovora sa Mališom mi je ostala u sećanju, na pitanje: “Šta kažeš? Je l’ ti se sviđa ova kuća? A on je odgovorio: “Čika Slavko, meni bi i kutija valjala, samo da je moja” – rekao je Radojčić i dodao:
– Ovo je jako vredna porodica. Mališa ide u šumu da seče drva, ide u nadnicu, a deca su uvek uredna i čista. Krštena su sva u manstiru Koporin u Velikoj Plani skoro, a mati Marija im je dala blagoslov da ih krste bez ikakve naknade- kaže predsednik udruženja.
Za Radojčića je humanost na prvom mestu. Iako stalno zaposlen u rafineriji u Pančevu, kao smenski radnik, otac i brižan muž, on svaki trenutak koristi kako bi pomogao drugima. Veliki deo poslova oko udruženja radi sam i to mu ne predstavlja problem. Slavko ne krije da mu je drago što se sve veći broj ljudi javlja da pomogne i voleo bi da se udruženje proširi.
– Ovo udruženje je nastalo neplanirano pre dve i po godine. I hvala Bogu, uspešno funkcioniše, s obzirom na to da je relativno mlado. Nama je drago da smo uspeli da pomognemo ovoj porodici i nadam se da ćemo uspeti da pomognemo i mnogim drugim porodicama koje su u sličnoj situaciji. Ljudi se samovoljno sve više javljaju da pomognu i mi smo srećni zbog toga – zaključio je Slavko za Objektiv.
Nakon svega ostavili smo porodicu da nastavi radove na kući i da uživa u lepim trenucima u njihovom novom domu.
BONUS VIDEO
Komentari (0)